TRADICIONALNA VEROVANJA Vilin konjic i njegova simbolika
Vilin konjic umiven jutarnjom rosom.
Vilin konjic osim gracioznosti i lepote poseduje još jedan dar - a to je brzina. Može da dostigne brzinu od oko 30 pa čak do 90 kilometara na čas. Vrlo su korisni, uglavnom se hrane drugim insektima. Omiljena hrana su im komarci i muve.
Izgleda tajanstveno i čarobno, a njegov naziv kao da ukazuje na svet vilenjaka sa tankim providnim krilima.
Ima široku i raznoliku percepciju među različitim civilizacijama, a njegov simbol je rasprostranjen u mnogim narodnim verovanjima.
Po tradicionalnim verovanjima vilin konjic predstavlja dušu, regeneraciju, besmrtnost, rođenje i uskrsnuće.
Povezan je sa snovima i podsvešću, pa tako postoji verovanje da ukoliko ga videte u narednom periodu možete da očekujete puno sreće, mudrosti i ono što je sigurno svima prekopotrebno - mir.
Vilin konjici se smatraju simbolom preživljavanja, suptilnosti, harmonije, magije, sreće, promena, celovitosti i čistote.
Njegovo postojanje povezano je sa energijom vode i vetra/vazduha. Vilin konjic je ovde da nam poruči da možemo da preživimo sve promene koje se dešavaju na našoj planeti, u prirodi, van nas.
Izvor: geografija na dlanu
Surovo ga mučili, ali on nije hteo da se odrekne Boga: Sveti Đorđe bio je zaštitnik Nemanjića, a njegova šaka i kosa nalaze se u ovoj srpskoj crkvi
Prikaz Svetog Đorđa kao konjanika koji kopljem probija aždaju jedan je od njegovih najčešćih predstava u hrišćanskoj ikonografiji. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je "proždirala" brojne nevine hrišćane, a kojoj je Sveti Đorđe mučeničkom smrću zadao smrtni udarac.
POSTOJE 4 SVETE PETKE: Samo jedna od njih je zaštitnica žena svih vera i nacija, Srbi JE OBOŽAVAJU I SLAVE, a evo KO SU OSTALE 3
Sveta Petka uživa veliko poštovanije u našem narodu, a posebno je poštovana među ženama.
ČUVENOG SRPSKOG PISCA ZATVORILI U LUDNICU Verovao je da je zdrav, a na večni počinak je ispraćen u crvenim papučama i šajkači
Petar Kočić rođen je 1877. u selu Stričići, kod Banje Luke. Osnovnu školu je pohađao u manastiru Gomionica gde mu je otac, zakaluđerivši se kao udovac, bio iguman. Upravo te prve godine u mnogome su odredile Petrov ceo život – pripadao je generaciji srpskih intelektualaca koja se mnogo borila za svoje ideale, ali i mnogo zbog toga stradala.
SRBI DELE IME SA JOŠ JEDNIM NARODOM U EVROPI Jedno od najstarijih i najarhaičnijih u slovenskom svetu
Značenje imena Srbi potiče još iz naše prapostojbine
PRVA ŽENA LEKAR U SRBIJI Jedno od najboljih svedočanstava o tome kako su žene u Srbiji bile tretirane u 19. veku
Draga Ljočić je rođena u Šapcu 22. februara 1855. godine. Bila je prva srpska lekarka, feministkinja i pripadnica pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena.
Komentari(0)