BAROK NA SRPSKI NAČIN Bio je prvi Srbin koji je pisao i objavljivao stihove, a mi ne znamo ni gde mu je grob
Zaharije Stefanović Orfelin (Vukovar, 1726 — Novi Sad, 19. januar 1785) bio je srpski pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf, enolog, pisac udžbenika i pravoslavni teolog.
Zaharije Orfelin je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su učile brojne generacije dece.
Drugo izdanje bilo je 1797.
Autor je i prvih udžbenika latinskog jezika.
Njegovo najopsežnije delo je „Žitije Petra Velikog“ (Venecija, 1772.) u kome je video prosvećenog monarha, filozofski ideal 18. veka.
Napisao je i prvi srpski „Večiti kalendar“ 1780, štampan u Beču 1783, gde uz standardne kalendarske podatke daje i obimno poglavlje o astronomiji.
Rođen je u srpskoj porodici u Vukovaru 1726. godine, u periodu posle Bečkog rata (1683–1699). Otac mu se zvao Jovan.
Prvo Orfelinovo objavljeno delo je Kratkoje o bogopodobajuštem telu i krovi Hristovoj pokloneniji i vremenitoga nastavljenija, nastalo tokom njegovog službovanja (pisar) kod mitropolita Nenadovića 1758. godine.
Pretpostavlja se da se obučavao u Budimu i Beču kao i da se nakandno sam učio u Novom Sadu.
Sveti Đorđe sa izgledom manastira Senđurđa iz 1767. godine.
Zaharія Orfelinъ Cesaro-Kralevskoй Rѣznago Hudožestva Akademіi Členъ grыdorovalъ je Orfelinov rad iz 1760. za koji istoričar umetnosti Dinko Davidov smatra da je taj bakrorez bio ”neka vrsta specijalističke vežbe” na osnovu kojeg ga je Jakob Šmucer primio za počasnog člana bečke bakrorezačke akademije 1767. godine.
Orfelin je službovao kod vladike Vićentija Jovanovića Vidaka u Temišvaru do 1764. Potom odlazi u Veneciju gde radi kao korektor srpskih knjiga u štampariji Dimitrija Teodosija. Smatra se da je iz Venecije povremeno putovao u Beč.
Kao pesnik, Orfelin je najznačajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija Plač Serbiji (Plač Srbije, 1761) u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj.
Zapazio je veliki značaj lekovitog bilja i napisao “Veliki srpski travnik” u kojoj je obradio oko 500 biljaka, stavljajući uz svaku latinski i narodni naziv. Osim toga, za svaku biljku je naveo podatke o lekovitim dejstvima i terapijama.
Bio je uspešan i kao slikar, kaligraf i bakrorezac, uradio je više dela u bakrorezu. Jedno od njih predstavlja Svetog Savu.
Izvor: vikipedija
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Britanka Flora Sands borila se za Srbiju u I svetskom ratu: Zvali su je "naš brat", ranili je na frontu, a Milunka Savić je posebno oduševila
Nakon rata Flora je rešila da se ne vraća u Englesku. Tome je verovatno doprinela i činjenica da je na frontu pronašla ljubav. Udala se za saborca - oficira Jurija Judeniča.
Račun će vam biti duplo manji: Uštedećete struju samo ako ovo uradite sa frižiderom, trik zlata vredan
Ovo su indikativne potrošnje
Obrenović hteo da ga smakne, a zbog Karadorđevića doživeo moždani udar: Moćnom i lukavom Nikoli Pašiću sin razvratnik došao glave
U vremenima političkih previranja, Pašić je održao balans između različitih političkih struja, čime je doprineo očuvanju nacionalnog jedinstva. Uprkos različitim ocenama njegove vladavine, ostao je ključna figura u srpskoj političkoj istoriji.
Zaboravite na uporno čupanje korova: Pospite samo 1 sastojak po njemu i biće trajno uništen
Jedan sastojak iz kuhinje je najbolje rešenje za korov u dvorištu
Komentari(0)