BAROK NA SRPSKI NAČIN Bio je prvi Srbin koji je pisao i objavljivao stihove, a mi ne znamo ni gde mu je grob
Zaharije Stefanović Orfelin (Vukovar, 1726 — Novi Sad, 19. januar 1785) bio je srpski pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf, enolog, pisac udžbenika i pravoslavni teolog.
Zaharije Orfelin je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su učile brojne generacije dece.
Drugo izdanje bilo je 1797.
Autor je i prvih udžbenika latinskog jezika.
Njegovo najopsežnije delo je „Žitije Petra Velikog“ (Venecija, 1772.) u kome je video prosvećenog monarha, filozofski ideal 18. veka.
Napisao je i prvi srpski „Večiti kalendar“ 1780, štampan u Beču 1783, gde uz standardne kalendarske podatke daje i obimno poglavlje o astronomiji.
Rođen je u srpskoj porodici u Vukovaru 1726. godine, u periodu posle Bečkog rata (1683–1699). Otac mu se zvao Jovan.
Prvo Orfelinovo objavljeno delo je Kratkoje o bogopodobajuštem telu i krovi Hristovoj pokloneniji i vremenitoga nastavljenija, nastalo tokom njegovog službovanja (pisar) kod mitropolita Nenadovića 1758. godine.
Pretpostavlja se da se obučavao u Budimu i Beču kao i da se nakandno sam učio u Novom Sadu.
Sveti Đorđe sa izgledom manastira Senđurđa iz 1767. godine.
Zaharія Orfelinъ Cesaro-Kralevskoй Rѣznago Hudožestva Akademіi Členъ grыdorovalъ je Orfelinov rad iz 1760. za koji istoričar umetnosti Dinko Davidov smatra da je taj bakrorez bio ”neka vrsta specijalističke vežbe” na osnovu kojeg ga je Jakob Šmucer primio za počasnog člana bečke bakrorezačke akademije 1767. godine.
Orfelin je službovao kod vladike Vićentija Jovanovića Vidaka u Temišvaru do 1764. Potom odlazi u Veneciju gde radi kao korektor srpskih knjiga u štampariji Dimitrija Teodosija. Smatra se da je iz Venecije povremeno putovao u Beč.
Kao pesnik, Orfelin je najznačajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija Plač Serbiji (Plač Srbije, 1761) u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj.
Zapazio je veliki značaj lekovitog bilja i napisao “Veliki srpski travnik” u kojoj je obradio oko 500 biljaka, stavljajući uz svaku latinski i narodni naziv. Osim toga, za svaku biljku je naveo podatke o lekovitim dejstvima i terapijama.
Bio je uspešan i kao slikar, kaligraf i bakrorezac, uradio je više dela u bakrorezu. Jedno od njih predstavlja Svetog Savu.
Izvor: vikipedija
Naše bake i deke nikad nisu sadili smokvu blizu kuće: Razlog će vas šokirati - ovo drvo nikako nije poželjno
Bez obzira na to koju nameru imate pri sadnji drveća, važno je da se prethodno posavetujete sa stručnjacima.
Noga ovih ljudi ne sme da kroči na Ostrog: Ova pravila ni za živu glavu ne treba kršiti
Poseta ovom manastiru, smeštenom visoko u steni, nije klasično putovanje, već predstavlja duhovnu avanturu, a za svakog vernika, to je pravo hodočašće.
Milica je sa 20 godina abortirala i nikom ništa nije rekla: A onda joj se jednog dana javio Sveti Vasilije Ostroški, posle toga nikad više nije bila ista
Milica je doživela pravo čudo na Ostrogu, posle toga više nikad nije bila ista
Otac Srpkinje počinio strašan greh, ona pitala popa da li se gresi prenose na pokolenja: Evo do kog kolena se nasleđuje
"Silno me interesuje koliko mi, kao potomci svojih upokojenih srodnika snosimo odgovornost za njihov greh?", ovim rečima se srpskom svešteniku obratila jedna žena. Ona je detaljno objasnila kakav greh je počinio njen otac i plaši se da li i do kog kolena posledice greha trpi potomstvo.
Zorici su birali sliku za spomenik, a onda je otišla u manastir Tumane: Prišla sam igumanu Dimitriju, a on mi rekao 4 reči i život dobija smisao
Autosugestija, vera ili zvanična medicina?
Komentari(0)