NIKO NIJE PISAO TAKO LEPO O SRBIMA KAO OVA AUSTRALIJANKA “Kad god smo ugledale šajkaču srpskog vojnika, to nam je govorilo ... "
Jedan deo Prvog svetskog rata na Solunskom frontu je provela i Stela Majls Franklin koja će kasnije postati jedna od najpoznatijih književnica u Australiji.
Od jula 1917. do februara 1918. radila je kao kuvarica i negovateljica pri “Bolnici škotskih žena”, a kako je od svih Saveznika najviše kontakta imala sa Srbima o njima je ostavila predivne zapise koje je kasnije objavila u knjizi “Šest meseci među Srbima”.
Po oceni mnogih istraživača niko ni pre ni posle nije “tako toplo i iskreno” pisao o Srbima kao što je to učinila Stela.
Možda vas zanima:
TERAZIJSKA ČESMA NIJE UVEK BILA NA SADAŠNJEM MESTU Podigao je knez Miloš Obrenović u čast svog povratka na presto
Terazijska česma predstavlja jedan od najpoznatijih simbola Beograda, i nalazi se na istoimenom trgu ispred kultnog beogradskog hotela Moskva.
TUŽNA STRANA VELIKOG RATA Ovo je autentično i potresno pismo jedne srpske majke sinu na frontu
Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
Možda vas zanima:
TERAZIJSKA ČESMA NIJE UVEK BILA NA SADAŠNJEM MESTU Podigao je knez Miloš Obrenović u čast svog povratka na presto
Terazijska česma predstavlja jedan od najpoznatijih simbola Beograda, i nalazi se na istoimenom trgu ispred kultnog beogradskog hotela Moskva.
TUŽNA STRANA VELIKOG RATA Ovo je autentično i potresno pismo jedne srpske majke sinu na frontu
Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
Možda vas zanima:
TERAZIJSKA ČESMA NIJE UVEK BILA NA SADAŠNJEM MESTU Podigao je knez Miloš Obrenović u čast svog povratka na presto
Terazijska česma predstavlja jedan od najpoznatijih simbola Beograda, i nalazi se na istoimenom trgu ispred kultnog beogradskog hotela Moskva.
TUŽNA STRANA VELIKOG RATA Ovo je autentično i potresno pismo jedne srpske majke sinu na frontu
Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
Delove njenih impresija danas je moguće pronaći i u knjizi "Veliki dani Srbije 1914-1918" Adama Stošića, a evo nekoliko Stelinih zabeleški o srpskim vojnicima:
“Kad god smo ugledale šajkaču srpskog vojnika, to nam je govorilo da imamo braću i zaštitnike junake. Prvi put sam srela Srbe u tramvaju i bila sam oduševljena kako jedino oni ustupaju mesto ženama, a meni su se uvek obraćali sa: “Sestro, izvolite!”
Vojislav, bled i iznuren malarijom kazivao mi je da ih je majka poslala petoricu u rat i ako bude sreće, vratiće se četvorica.
...
Milan je bio šofer i bio je rođeni džentlmen, lep, uredan, sa divnim manirima. Osmehom je razoružavao i svaka “sestra” bi se osećala kao grofica kada bi je pozdravio.
...
Podnarednik Miša Radoičić je svetiljkom sačekivao svoje “sestre” kad bi se vraćale vozom iz Soluna gde su provodile slobodno veče jednom nedeljno. Ja sam se osećala kao princeza pod njegovom dostojanstvenom zaštitom...
…
Imala sam sreću da mi je šef bio pukovnik Čedomir Đorđević, hirurg. Bio je veoma ljubazan, pristupačan, kao i svi Srbi, često smo razgovarali na nekoliko jezika. Pozvao me je na slavu, Aranđelovdan, posle rata.”
Zbog teške malarije, Stela je na kraju morala da napusti front . Vratila se u London na lečenje, ali je u svojim pismima zapisala: “Moje srce je još u bolnici među Srbima, koji su me zadužili pažnjom i zahvalnošću za ono što sam im pružila”.
(Izvor: Istorijski zabavnik)
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)