Jedno od najčešćih imena u Srbiji - nekada bilo ZABRANJENO
Jedno od najčešćih imena u Srbiji, ali i šire, je Marija. Kao ime Isusove majke, ime Marija simbolizuje čistu i duboku ljubav. U izvornom hebrejskom jeziku ime glasi Mirjam, a naš oblik je Marija, ime izvedeno iz latinskog jezika.
Samo značenje imena Marija nije sa sigurnošću razjašnjeno. Po novijem tumačenju, ime je izvedeno od egipatskog “mry”, što znači “voljena”, odnosno “od Boga voljena”.
Prema starijim tumačenjima, ime je nastalo od hebrejskog “mir” (gorko) i “jam” (more), pa bi značenje bilo “gorčina mora”. Međutim, zbog velikog poštovanja Bogorodice, ovo ime je do 15. veka bilo zabranjeno za upotrebu kao krsno ime. U to vreme, ime Marija je uglavnom birano kao simbol.
Ime Marija zastupljeno je u svim zemljama Evrope, Severne i Južne Amerike i u delovima Azije. U Španiji i u latinskom delu Amerike ističe se bogat repertoar ženskih imena inspirisanih kultom Isusove majke. Iz toga su nastala i takozvana marijanska imena.
Tokom celog 20. veka ime Marija je najučestalije špansko žensko ime – skoro 30 odsto Španjolki se zove Marija. Ovo ime se često pojavljuje i u sklopu s drugim imenima: Ana Marija, Marija Magdalena i slično.
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
RADICA NE ZNA NI KOJI JE DAN NI KOJA GODINA, ŽIVI KAO ROBINZON KRUSO: Žena vuk nema ni struju ni vodu, jede šta nađe u šumi
U vrhovima planine Čemerno, na preko 1.500 metara nadmorske visine u skrivenom bespuću već godinama potpuno sama živi Radica Brkušanin.
Komentari(0)