ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Jedina Srpkinja koja je dobila titulu LEDI BRITANSKOG CARSTVA, a šarm je koristila za DIPLOMATIJU!
Mejbl Grujić je kultna ličnost, velika američka i srpska dama 20. veka, žena o kojoj se malo zna, koja je upoznala američki narod sa Srbijom i uložila ogromnu energiju da srpskom narodu pomogne.
Snaja Jevrema Grujića i supruga Slavka Grujića, šarm i bogatstvo je koristila za prefinjenu diplomatiju.
Rođena kao bogata naslednica Mejbl Danlop Gordon u Zapadnoj Virdžiniji, nisu je zanimali prijemi u visokom društvu na kojima će biti domaćica, već je znala da će u životu imati misiju.
Nakon studija u Njujorku, uz dozvolu oca i po savetu najčuvenije dame engleskog visokog društva, ledi Nensi Astor, dolazi u Grčku. Već u Americi je držala predavanja o rimskoj i grčkoj kulturi. U Atini, na jednom od balova, upoznaje Slavka Grujića, koji je u svojoj prvoj diplomatskoj misiji, nakon završenih studija na Sorboni dok mu je otac bio ambasador u Parizu. Bila je to ljubav na prvi pogled.
Venčavaju se i dolaze u Beograd. Mejbl upoznaje porodicu Grujić, naročito Slavkovu sestru Mirku Grujić koja se već bavi humanitarnim radom, najpre kao bolničarka u Balkanskim ratovima, a zatim kao predsednica Kola srpskih sestara, gde predsedava 20 godina, od 1918-1940. Mirka Grujić bila je i prva počasna dama kraljice Marije Karađorđević. Mejbl je fascinirana Mirkom i želi da to bude i njena misija. Mejbl i Slavko dobijaju mesto u Petrogradu, na dvoru, kod poslednjeg ruskog cara i carice. Inteligentna, poliglota, Mejbl šarmira ruski dvor. Sa Romanovima su se družili i privatno. Kad su odlazili, carica je rekla: "Kako ćemo sada bez vas?!" Dopisivale su se.
Naredna diplomatska destinacija bio im je London. Britanijom vlada kralj Edvard VII, sin kraljice Viktorije. Mejbl i Slavko šarmiraju i britanski dvor, a kada 1910. u Englesku dolazi knez Pavle, oni ga pripremaju za studije u Oksfordu i počinje njihovo životno prijateljstvo sa knezom.
vikipedija
Sledeće 1911. godine prisustvuju krunisanju Džordža V i kraljice Meri. Kad počnu da grme topovi Balkanskih ratova, vraćaju se u Beograd i Mejbl počinje svoju misiju. Na univerzitetu Prinston drži zapaljiva predavanja o Srbiji pred nekoliko hiljada studenata i bori se za "srpsku stvar". Tadašnji dekan Prinstona bio je Vudro Vilson, budući američki predsednik. Studenti je mole da ih povede u Srbiju da vide kakva je situacija. Među njima je i student prve godine, "freshman", Hamilton Fiš Armstrong, koji sa mnogo strasti dolazi u Srbiju. I ovo postaje životno prijateljstvo. Armstrong kasnije i sam postaje diplomata, ali i urednik prestižnog časopisa "Foreign affairs" koji i dan danas izlazi. Mejbl mu ostavlja svu svoju arhivu i on je, pošto nije imao dece, ostavlja univerzitetu Prinston, odakle su mnoge fotografije Mejbl i došle u Srbiju.
Nekoliko puta putuje preko okeana "Luizitanijom", na sreću izbegavši njeno potapanje. Išla je uvek trećom klasom da uštedi za rad mnogobrojnih fondova i odbora koje je osnovala i u kojima su članovi najprestižnije ličnosti od istočne do zapadne američke obale. Sarađuje sa Mihajlom Pupinom, šalje novac, seme, poljoprivredne mašine, hranu, odeću, lekove. I tada, usred Prvog svetskog rata, Slavko Grujić 1916. postaje ambasador u Švajcarskoj, što je bila idealna situacija za slanje paketa srpskim ratnim zarobljenicima u Austriji i Nemačkoj.
Nakon rata, Mejbl u Selcu, na severu Jadrana, osniva Amerikanski dom za decu. Čuveni američki hirurg Rajan dolazi sa velikom ekipom kako bi lečio decu sa povredama. Naizmenično na oporavak dolaze siročad i siromašna deca koja nikada nisu videla more. Dom je postojao do Drugog svetskog rata, kada su ustaše razbile i ploču sa njenim imenom. Slavko 1922. biva postavljen za ambasadora u Vašingtonu odakle nastavljaju humanitarni rad. Posle atentata u Marselju, knez Pavle u svojstvu namesnika postavlja Slavka Grujića za svog maršala dvora, a zatim ga imenuje ambasadorom u Londonu. Bila je to kruna njegove karijere. Upoznaju Edvarda VIII koji nije krunisan, jer je abdicirao zbog gospođe Volis Simpson, ali 1936. prisustvuju krunisanju Džordža VI i kraljice Elizabete. Kraljevski par, iako nepripremljen za vladavinu, osvojio je srca Britanaca. Slavko 1937. dobija titulu sera, viteza britanskog carstva, a Mejbl postaje dama, odnosno Lady of the British Empire.
Slavko je za života upoznao četiri engleska kralja i kraljice, što niko do sada nije. Još kao šesnaestogodišnjak, kao sin Jevrema Grujića, ambasadora u Londonu, sa ocem je 1887, prisustvovao zlatnom jubileju kraljice Viktorije, 50-godišnjici njene vladavine. Kraljica se začudila što srpska deca dobro govore engleski, a otac je skromno bjasnio da je želeo da njegova deca govore jezikom Šekspira i Bajrona. Književnica i prevodilac Maja Herman Sekulić objavila je roman o Mejbl Grujić sa zanimljivim naslovom: "Ma Belle, prva američka dama Srbije". Fotografije objavljujemo ljubaznošću prvog privatnog muzeja u Srbiji Dom Jevrema Grujića, odnosno potomka porodice Grujić, gospodina Lazara Šećerovića.
Ako imate ovu novčanicu, možete danas da je zamenite za 10.000 evra! Na ovom mestu možete da je predate uz naknadu
Poznavaoci bi platili mnogo novca da postanu ponosni vlasnici ovog novčića od 20 centi.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
Komentari(0)