Stojana roditelji poslali u manastar sa 12 bojeći se danka u krvi: Danas u njegovu moć veruju i hrišćani i muslimani
Poslednjih 15 godina svog života proveo je u pećinskoj isposnici u Gornjem Ostrogu
Sveti Vasilije duhovni put počeo je u Manastiru Zavala u Popovom Polju kod igumana Serafima kada je imao samo 12 godina.
Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac rođen je po predanju 28. decembra 1610. kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, nadomak Trebinja u Hercegovini. Njegovi roditelji Petar Jovanović i majka Ana Anastasija, od familije Đurica, bili su radnici težaci, ali Bogobojažljivi, pošteni i radni ljudi, veoma cenjeni u svom kraju.
U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u 12. godini poslali kod očevog brata Serafima, koji je u to vreme bio iguman u skrovitom Manastiru Zavala. Tamo se učio crkvenoj pismenosti, da bi posle nekoliko godina prešao u Manastir Tvrdoš u Trebinju. Nakon pohađanja manastirske škole primio je monaški postrig i dobio sveštenički čin, kao i službu u Popovom Polju, gde je dobio parohiju.
Pogoršanje prilika u Tvrdošu, naročito zbog unijatskih pritisaka iz Dubrovačke katoličke nadbiskupije, ali i samovolje Turaka, Stojan kao arhimandrit odlazi u Pećku patrijaršiju i, po blagoslovu patrijarha Pajsija Janjevca, dalje na Svetu goru. Posle boravka na Atosu, Vasilija put vodi u Vlašku i Ukrajinu, odakle se vraća s darovima tamošnjih vladara stradalom pravoslavnom narodu u Hercegovini.
Godine 1638. arhimandrit Vasilije je rukopoložen u Peći odlukom Svetog sinoda za mitropolita hercegovačkog, s obnovljenom svetosavskom titulom - mitropolit Zahumski, kojoj će nešto kasnije dodati i pridev Skenderijski. Knez Luka Vladislavić, otac čuvenog Save Vladislavića pratio ga je na put u Peć i nazad, kada je Ostrog bogato darivao.
Njegov život bio je u stalnoj opasnosti od Turaka. Bio je proganjan i klevetan i od rimokatoličkih misionara i prelata, bio je svrgavan s mitropolitskog prestola u Trebinju od lažnog episkopa unijate Savatija 1641, izlagan bahatostima plemenskih knezova i neposlušnih uskočkih četovođa. Ipak, stizao je gde god su ga vodili zadaci njegove arhiepiskopske službe od Mostara, Trebinja, Bileće i Herceg Novog do Pljevalja, Morače, Onogošta, Pješivaca i Bjelopavlića.
Kao arhijerej živeo je u Manastiru Tvrdoš i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike, čuvajući ih od turskih svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, bežao je na Svetu goru, ali ga je narod u Bjelopavlićima zaustavio, uz obećanje da će mu svako davati po mericu pšenice za izdržavanje. Vladika je ostao i najpre se podvizavao u jednoj pećini u Pješivcima, a kasnije prelazi u ostrošku pećinu.
Manastir Ostrog je mesto gde je nastavio svoj strogi podvižnički život. Poslednjih 15 godina svog života proveo je u pećinskoj isposnici u Gornjem Ostrogu. Umro je 1671. godine. Njegove mošti i njegov grob čuvaju se u manastiru u Ostrogu do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju podjednako i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se svake godine na Trojičine dane održava veliki Narodni sabor. Manastir Svetog Vasilija Ostroškog mu je posvećen.
(Republika.rs)
Naše bake i deke nikad nisu sadili smokvu blizu kuće: Razlog će vas šokirati - ovo drvo nikako nije poželjno
Bez obzira na to koju nameru imate pri sadnji drveća, važno je da se prethodno posavetujete sa stručnjacima.
Noga ovih ljudi ne sme da kroči na Ostrog: Ova pravila ni za živu glavu ne treba kršiti
Poseta ovom manastiru, smeštenom visoko u steni, nije klasično putovanje, već predstavlja duhovnu avanturu, a za svakog vernika, to je pravo hodočašće.
Milica je sa 20 godina abortirala i nikom ništa nije rekla: A onda joj se jednog dana javio Sveti Vasilije Ostroški, posle toga nikad više nije bila ista
Milica je doživela pravo čudo na Ostrogu, posle toga više nikad nije bila ista
Otac Srpkinje počinio strašan greh, ona pitala popa da li se gresi prenose na pokolenja: Evo do kog kolena se nasleđuje
"Silno me interesuje koliko mi, kao potomci svojih upokojenih srodnika snosimo odgovornost za njihov greh?", ovim rečima se srpskom svešteniku obratila jedna žena. Ona je detaljno objasnila kakav greh je počinio njen otac i plaši se da li i do kog kolena posledice greha trpi potomstvo.
Zorici su birali sliku za spomenik, a onda je otišla u manastir Tumane: Prišla sam igumanu Dimitriju, a on mi rekao 4 reči i život dobija smisao
Autosugestija, vera ili zvanična medicina?
Komentari(0)