Stojana roditelji poslali u manastar sa 12 bojeći se danka u krvi: Danas u njegovu moć veruju i hrišćani i muslimani
Poslednjih 15 godina svog života proveo je u pećinskoj isposnici u Gornjem Ostrogu
Sveti Vasilije duhovni put počeo je u Manastiru Zavala u Popovom Polju kod igumana Serafima kada je imao samo 12 godina.
Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac rođen je po predanju 28. decembra 1610. kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, nadomak Trebinja u Hercegovini. Njegovi roditelji Petar Jovanović i majka Ana Anastasija, od familije Đurica, bili su radnici težaci, ali Bogobojažljivi, pošteni i radni ljudi, veoma cenjeni u svom kraju.
U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u 12. godini poslali kod očevog brata Serafima, koji je u to vreme bio iguman u skrovitom Manastiru Zavala. Tamo se učio crkvenoj pismenosti, da bi posle nekoliko godina prešao u Manastir Tvrdoš u Trebinju. Nakon pohađanja manastirske škole primio je monaški postrig i dobio sveštenički čin, kao i službu u Popovom Polju, gde je dobio parohiju.
Možda vas zanima:
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
Možda vas zanima:
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
Možda vas zanima:
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
Pogoršanje prilika u Tvrdošu, naročito zbog unijatskih pritisaka iz Dubrovačke katoličke nadbiskupije, ali i samovolje Turaka, Stojan kao arhimandrit odlazi u Pećku patrijaršiju i, po blagoslovu patrijarha Pajsija Janjevca, dalje na Svetu goru. Posle boravka na Atosu, Vasilija put vodi u Vlašku i Ukrajinu, odakle se vraća s darovima tamošnjih vladara stradalom pravoslavnom narodu u Hercegovini.
Godine 1638. arhimandrit Vasilije je rukopoložen u Peći odlukom Svetog sinoda za mitropolita hercegovačkog, s obnovljenom svetosavskom titulom - mitropolit Zahumski, kojoj će nešto kasnije dodati i pridev Skenderijski. Knez Luka Vladislavić, otac čuvenog Save Vladislavića pratio ga je na put u Peć i nazad, kada je Ostrog bogato darivao.
Njegov život bio je u stalnoj opasnosti od Turaka. Bio je proganjan i klevetan i od rimokatoličkih misionara i prelata, bio je svrgavan s mitropolitskog prestola u Trebinju od lažnog episkopa unijate Savatija 1641, izlagan bahatostima plemenskih knezova i neposlušnih uskočkih četovođa. Ipak, stizao je gde god su ga vodili zadaci njegove arhiepiskopske službe od Mostara, Trebinja, Bileće i Herceg Novog do Pljevalja, Morače, Onogošta, Pješivaca i Bjelopavlića.
Kao arhijerej živeo je u Manastiru Tvrdoš i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike, čuvajući ih od turskih svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, bežao je na Svetu goru, ali ga je narod u Bjelopavlićima zaustavio, uz obećanje da će mu svako davati po mericu pšenice za izdržavanje. Vladika je ostao i najpre se podvizavao u jednoj pećini u Pješivcima, a kasnije prelazi u ostrošku pećinu.
Manastir Ostrog je mesto gde je nastavio svoj strogi podvižnički život. Poslednjih 15 godina svog života proveo je u pećinskoj isposnici u Gornjem Ostrogu. Umro je 1671. godine. Njegove mošti i njegov grob čuvaju se u manastiru u Ostrogu do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju podjednako i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se svake godine na Trojičine dane održava veliki Narodni sabor. Manastir Svetog Vasilija Ostroškog mu je posvećen.
(Republika.rs)
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
"TO DUŠA NJEGOVA MIRA NEMA, PA MENE GONI": Da li je PROKLESTVO stiglo KARAĐORĐEVE UBICE? Malo ko zna JEZIVU PRIČU
Savremenici beleže da je u konaku kneza Miloša, koji se nalazio na mestu današnje Patrijaršije, jedno vreme boravila voždova glava
Priča o "šokačkim divanima": Kako se nekad provodilo vreme uz muziku i druženje u Vojvodini
U Vojvodini, bogatoj tradiciji i specifičnom načinu života, postoji jedan gotovo zaboravljeni običaj poznat kao „šokački divani“. Ovi divani bili su posebni trenuci opuštanja, druženja i zabave, najčešće uz zvuke tamburice, pesmu i priču koja je spajala ljude u neraskidivo prijateljstvo.
Ovu ikonu svaka srpska kuća mora da ima: Otac Predrag savetuje da kad god besnite ili vam nešto fali u životu pogledate u nju
"Nijedna srpska kuća ne bi smela da postoji, a da nema ikonu Jasenovačkih mučenika u svom domu!"
Komentari(0)