Pajino pismo iz vojske jednoj Ljilji iz 1968. godine je rasplakalo Srbiju: Na poleđini slike reči od kojih zastane dah
Ljudi su tada govorili da jedno pismo vredi više od hiljadu reči izgovorenih uživo, jer svaka reč u njemu nosi težinu misli, pažljivo biranih i zapisivanih sa željom da prenesu iskrenost srca
Bila su to vremena kada su se osećanja merila dubinom reči ispisanih na hartiji i snagom suza koje bi pale na tu istu hartiju, ostavljajući mastilom zamagljene tragove ljubavi, tuge i čežnje.
Tih '60-ih godina muškarci su odlazili u vojsku, često na dve godine, ostavljali su iza sebe porodice, prijatelje i svoje drage. Bilo je to vreme kada su rastanci bili teški, ali ispunjeni obećanjima. U vojničkim kasarnama, noćima su palili sveće, držeći pero u ruci, dok su pisali pisma voljenima. U tim pismima nalazila se svaka njihova misao, svaka čežnja i svaka nada. Pisali su o vojničkim danima, o strogim naredbama, ali i o trenucima kada bi im srce poskočilo na pomisao o povratku kući.
S druge strane, njihove drage su strpljivo čekale. Dane su provodile razmišljajući o svojim voljenima, s nestrpljenjem osluškujući korake poštara. Kada bi konačno stiglo pismo, čitale su ga iznova i iznova, proučavajući svaku reč, svaki zarez, kao da u tom komadu papira traže dodir ruku koje su ga pisale. Suze su se često slivale niz obraze dok su čitale ispovesti ljubavi i obećanja o povratku.
Bila je to ljubav koja je testirana strpljenjem, čeznutljivim pogledima prema daljinama i maštanjem o ponovnim susretima. Nisu imali telefone ni video-pozive, samo olovku, hartiju i nepresušnu veru u osećanja koja ih vezuju. I možda su baš zbog toga ta osećanja bila tako jaka, tako duboka, jer su zahtevala trud, vreme i srce.
Danas, kada su tehnologije zamenile mastilo i hartiju, retko se setimo koliko su reči mogle da budu moćne. Ali negde, u starim kutijama, još uvek postoje ta požutela pisma koja pričaju priče o ljubavi, strpljenju i snazi emocija koja ni vreme, ni daljina nisu mogli da unište.
Devojka je na Tviteru objavila pismo svog dede koji je njenoj baki poslao pismo iz vojske i ganuo sve nas
Slika koju je poslao Paja svojoj Ljilji završila je na društvenim mrežama. Jedna devojka je objavila pismo i napisala "Bako, nedostaješ".
Na poleđini je bila jedna emotivna poruka u kojoj je Paja svojoj Ljilji pisao koliko mu nedostaje i koliko misli na nju - ali sa osećajem i merom, onako džentlmenski i ćisto kako su to nekada muškarci činili u svojim izjavama ljubavi.
"Ljudi gledam neke slike i na poledjini jedne vidim posvetu koju je deda slao babi dok je bio u vojsci još 1968. godine"
"Ljiljo, neka ti ova slika zadrži u sećanju uvek dragi lik. Pogledaj je uvek kada se nađeš u teškoj situaciji i tada ćeš naći odgovor na sve. Znaćeš da te neizmerno voli jedan mali dečkić u sivo-maslinastoj uniformi.
Samo tvoj, Paja".
Komentari su se nanizali, a svi su bili razneženi porukom, emocijom i iskrenom ljubavlju koja se oseti dok se poruka čita.
- Predivno!
- Rasplakal sam se,
- E to su bile poruke ljubavi, osećanja i podrške. Prelepa slika i jaka poruka! Ovo sad - ma znam kako ti je, ajde rešićemo je prosipanje, nazovi, mudrosti, bili su samo neki od odgovora koje su dirnuti pratioci ostavili ispod objave, a fotografija Paje i Ljilje, glavnih aktera ljubavnog pisma, koju je njihova unuka podelila dodatno je rasplakalo sve koji su tek tada stekli potpunu sliku jedne velike ljubavi.
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Komentari(0)