Pajino pismo iz vojske jednoj Ljilji iz 1968. godine je rasplakalo Srbiju: Na poleđini slike reči od kojih zastane dah
Ljudi su tada govorili da jedno pismo vredi više od hiljadu reči izgovorenih uživo, jer svaka reč u njemu nosi težinu misli, pažljivo biranih i zapisivanih sa željom da prenesu iskrenost srca