Orao belorepan, najveći orao u Evropi, svio je gnezdo na visini od 23 metra i tu žive dve odrasle jedinke i dva ptića.
shutterstock
Veliko ratno ostrvo je tokom leta otvoreno za organizovane turističke šetnje kroz unutrašnjost ostrva. U subotu su i mladi i stari, cele porodice uživale u poslednjoj dvočasovnoj šetnji ovog leta, uz vođstvo vodiča Zorana Mutavdžića. Bila je to rekordna posećenost ove godine, jer je bilo oko 300 šetača.
– Niko ne zna kad je ostrvo oformljeno, a prvi put se pominje u 16. veku. Nastalo je tako što je Dunav svojim tokom nosio pesak koji se taložio, zatim nastao sprud i priroda je odradila svoje. Prvo se zvalo Dunavsko, zatim Cigansko, pa Sirotinjsko ostrvo. Ime Veliko ratno ostrvo je dobilo 1717. godine, kada je austrougarska vojska vršila neke ratne operacije, prema Srbiji, odnosno prema Turskoj. Sva osvajanja Beograda i Srbije su poticala odavde. Nekad je postojalo i malo ostrvo, koje se pre 30 godina spojilo sa ovim. Tu je odmah pored i Konjsko ostrvo.
Beograđanka je poslovni soliter u centru Beograda, nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove (opština Vračar). Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata.
Beograđanka je poslovni soliter u centru Beograda, nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove (opština Vračar). Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata.
Beograđanka je poslovni soliter u centru Beograda, nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove (opština Vračar). Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata.
Beograđanka je poslovni soliter u centru Beograda, nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove (opština Vračar). Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata.
Beograđanka je poslovni soliter u centru Beograda, nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove (opština Vračar). Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata.
Ime je dobilo, jer su poljoprivrednici i zemljoradnici tu ostavljali ostarele konje da uginu. Nalazi se na putu migracija ptica selica, tako da i mnoge ptice tokom svog leta nađu ovde svoje prebivalište. Do 2005. godine opština Zemun je izdavala bašte na ostrvu. Striktno je bilo zabranjeno podizanje objekata, ali malo ko se toga pridržavao. Kada je prešlo u nadležnost Republike, rešeno je da tih nekoliko brvnara zadrže zbog lepe ambijetalne sredine, ali pod uslovom da se više ne širi. Ostrvo je 2005. godine pod zaštitom države kao narodno blago, a pre toga je bilo pod Opštinom Zemun – rekao je za „Alo!” vodič i saradnik za ekologiju Dejan Mutavdžić.
Staza duga 5.700 metara pruža jedinstvenu priliku da se vidi bujna vegetacija koju održava „Zelenilo Beograd”. Vodič je ukazao na retkost Crne topole, autohtone vrste, koja dostiže visinu do 30 metara, a spada u ugroženu vrstu na području cele Evrope.
Raspon krila 2,4 metra
Orao belorepan, najveći orao u Evropi, svio je gnezdo na visini od 23 metra i tu žive dve odrasle jedinke i dva ptića. Raspon krila im je 2,4 metra. Možete ih videti uveče oko pet-šest časova. Postavljena je kamera kod gnezda tako da na internetu možete naći direktan prenos tokom celog dana.
Na Ratnom ostrvu nalazi se 182 vrste ptica, 77 vrsta se gnezdi, od kojih su 52 stanarice, a 25 selice.
Hajdučka česma je jedna od najstarijih i najpopularnijih beogradskih česmi. Iako tačan datum njenog nastanka nije poznat, veruje se da je podignuta krajem 18. veka. Ova česma se nalazi u istočnom podnožju beogradskog parka Košutnjak, desno od puta za Pionirski grad.
Manastir Vraćevšnica je smešten u skrovitoj prirodi u blizini Gornjeg Milanovca, veoma blizu konaka kneza Miloša u Gornjoj Crnući. Ako turistički krenete u Šumadiju, nemojte preskočiti posetu ovim mestima. Priroda će vas oduševiti, baš kao i istorijski značaj i lepota koja ih krasi. Pored toga, sve češće ljudi hrle manastiru Vraćevšinica da se pomole za zdravlje kraj groba mati Ane.
Na srpskoj Svetoj gori, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri na levoj obali Morave ušuškala se velika svetinja, manastir Jovanje. Ne zna se ko je sa sigurnošću podigao ovaj manastir, ali se veruje da je postojao i pre Boja na Kosovu 1389. godine.
Prethodile su joj bašta Josifa Pančića u dvorištu Knjaževačko-srpskog liceja iz 1853. godine i Botanička bašta na Dorćolu kraj Dunava, osnovana 1874. godine koja je napuštena usled poplave na Dunavu
Komentari(0)