ZAŠTO NAS HVATA PRAZNIČNA DEPRESIJA? Oni su najugroženiji
Mnogim ljudima praznici unose neki vid nemira.
Praznici su sinonim za uživanje i radost, ali kod nekih ljudi mogu da izazovu potpuno suprotna osećanja poput, nemira, tuge, pa čak i depresije.
Iz godine u godinu sve je više ljudi kojima praznici unose neki vid nemira.
Razlozi su mnogobrojni, a jedan od najčešćih jesu sopstvena prevelika očekivanja.
Grupa ljudi posebno sklona prazničnoj depresiji jesu tzv. radoholičari.
Preveliki rad njima često predstavlja neku vrstu bega od problema, pa teško podnose suočavanje sa sobom u toku novogodišnjih neradnih dana.
Razlozi su i fiziološke prirode:
Hladno vreme dovodi do smanjenog lučenja endorfina, hormona za dobro raspoloženje, čiji nedostatak u kombinaciji sa ostalim faktorima bitno utiče na pojavu depresije tokom zimskih praznika.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)