OVO SELO POKRAJ MORAVE POMINJALO SE ŠIROM EVROPE Priča o srpskim vampirima nezaustavljivo se širila starim kontinentom
Videvši znake vampirizma na njima spalili su njihova tela, dok su pepeo vratili u grobove.
Reč „vampir“ je verovatno jedina srpsak reč koja se munjevitom brzinom našla u stranim jezicima, vestima i naučnim disertacijama.
Selo Medveđa kraj reke Zapadne Morave je početkom tridesetih godina 18. veka bilo u centru pažnje tadašnje austrijske uprave. Prvo treba napomenuti da je ovo preiod od dve decenije nakon Požarevačkog mira kada su se delovi Srbije južno od Dunava i Save pa sve do Zapadne Morave našli pod austrijskom vlašću. Austrijanci su brzo uspostavili podelu sela na civilna, komorna i na vojna, hajdučka. U hajdučkim selima je stanovalo vojno stanovništvo koje je imalo obavezu da čuva granice i bitne putne pravce od eventualnih upada Turaka.
printscreen youtube
U jesen 1731. Godine komandantu jagodinskog okruga, pukovniku Šneperu/Šneceru stigao je zahtev stanovnika hajdučkog sela Medveđa, koje se nalazilo u sklopu njegovog distrikta i imalo čardake na Moravi i na brdu Karaula iznad sela odakle je hajdučka postaja kontrolisala granicu, da im se izađe u susret te da se istraži veliki broj iznenadnih smrti koji je samo u par meseci pogodio selo. U suprotnom, postojala je pretnja da ako im se ne izađe u susret, da će oni napustiti svoje selo i preseliti se na južnu pobalu morave, na teritoriju koju su kontrolisali Turci.
privatna arhiva
Nemir u stanovništvo ovog sela uneli su događaji čiji je glavni junak Pavle Arnaut ili kako se pominje u pisanim izvorima Arnold/Arnont Paole. Poreklo Pavla nij utvrđeno sa sigurnošću, ono što se može zaključiti iz njegovog imene Arnaut je to da je verovatno došao sa juga u prošlim ratovima protiv Turaka. Po njegovim pričama u tim borbama on se sukobio i sa vampirom koga je ubio, a posle jeo zemlju iz njegovog groba, kako se i on ne bi povampirio.
Posle njegove smrti za kratko vreme umrla su 4 naizgled zdrava i prava seljaka, tako da je počela da se provlači sumnja da ono o čemu je Pavle pričao možda i nije plod njegove mašte. Seljani, preduzimljivi kada su ove stvari u pitanju, na savet svog hadnaka (oficir u hajdučkoj miliciji sa činom poručnika), koji je već imao prilike da prisustvuje takvim događajima, iskopaju tela Pavla i ostale četvorice i, videvši znake vampirizma na njima spali njihova tela, dok su pepeo vratili u grobove.
Izgledalo je da situacija smirila. Ipak, nekih pet godina kasnije dolazi do ove druge epidemije koja je krenula od dve žene: Milice i Stane. One sa Pavlom dele jedan ineteresantan detalj jer su i one, kao i on, došle u Medveđu negde sa juga. Svedoci kažu da je Milica jela meso od ovaca koje su, kako to oni kažu, davili vampire, pa se upravo zbog toga i sama zarazila. Ubrzo, u periodu od nekoliko meseci umire još devetnaest seljana, različitog pola i različite starosti. Upravo se njihova imena navode u oba izveštaja, što jasno navodi na zaključak da su Medveđanci upravo prstom pokazivali na njih dve kao izvor zaraze.
Štab vrhovne austrijske komande u Beogradu donosi odluku da u pomenuto selo, tj. Medveđu pošalje ono najbolje što ima pri ruci, a to su trojica pukovskih hirurga iz redova austrijske vojske koja je bila stacionirana na teritoriji Srbije, kao i dvojicu visokih oficira kao njihovu pratnju. Izvršena je obdukcija posmrtnih ostataka 13 žrtava, a zapažanja ove komisije zapisana su u izveštaj Vizum et repertum i priča o srpskim vampirima nezaustavljivo počinje da se kreće Evropom.
printscreen youtube
Postoji podatak da je od 1732. do 1740. objavljeno četrdeset doktorskih teza, koje su se bavile temom vampira. Dakle možemo da izvedemo zaključak da je slučaj Pavla Arnauta bio kamen koji je ustalasao naučnu površinu vode u celoj Evropi, a Oksfordski rečnik engleskog jezika u izdanju iz 1734. godine, uvrstio je reč Vampir, dok je Londonski žurnal, dve godine ranije, u martu 1732, opisao slučaj iz Medveđe.
Incidenti u kojima se pominju vampiri i vampirizam zadesili su i obližnje slo Kukljin, nekoliko godina kasnije. Na žalost zbog ratnih razaranja koja su zadesila Medveđu u kasnijim austrijsko turskim ratovima, veliki deo stanovništva je stradao ili se odselio. Na njihovo mesto se doselilo drugo stanovništvo nakon tih ratova, tako da danas ne postoji nikakva legenda koja se spominje među seljacima. Ono što se sačuvalo do danas jeste toponim Vampirlija na današnjem severnom obodu sela, dva stara grobljišta i crkvišta, kao i toponim Karaula na brdu iznad današnjeg groblja, gde se nalazila karaula iz koje je Pavle Arnaut nadgledao granicu.
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Bilje koje se bere samo u avgustu – i suši u senci
U srpskoj tradiciji, avgust je mesec kada biljke “daju sebe do kraja” – ali samo ako ih obereš u pravo vreme i osušiš u hladovini
Razočarala se u ljubav pa postala najpoznatiji serijski ubica u Srbiji: Baba Anujka ubila 150 muškaraca, razočarane žene dolazile kod nje po "ljubavni napitak"
Baba Anujka bila je najveći serijski ubica u Srbiji, ubila preko 150 muškaraca, a sve zbog jedne greške iz mladosti
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
TRI DANA VASKRSA – i ni jedan nije običan: Znate li zašto slavimo i ponedeljak i utorak?
Vaskrs, praznik nad praznicima, dan kada je Hristos pobedio smrt i darovao život večni – u našem narodu se ne proslavlja samo u nedelju. Slavi se i ponedeljak. A i utorak. Jer, kako kaže narod: „Ovako velika radost ne može da stane u jedan dan!“.
Lidija Vukićević 1 stvar nikad ne drži na trpezi za Uskrs, po hrišćanstvu to je simbol zla: A verovanje kaže da donosi nesreću u kuću i označava bol
Lidija Vukićević vlro je posvećena pripremama za Vaskrs, te otkriva kako proslavlja najradosniji hrišćanski praznik u svom domu.
Komentari(0)