POGODITE KOJE Pokrenuta inicijativa za zaštitu geografskog porekla i brendiranje još jedne srpske voćke (FOTO)
U selima na teritoriji grada Čačka kajsija se gaji na preko 200 hektara, čime je grad na Moravi zauzima drugo mesto u Srbiji po proizvodnji ovog voća.
Kako bi se kajsiji sa tog podneblja i njenim proizvodima dodala dodatna vrednost, pokrenuta je inicijativa za zaštitu geografskog porekla i brendiranje čačanske kajsije.
Sve relevantne institucije su se saglasile da to treba da bude kajsija, voćka prepoznatljiva u čitavoj Srbiji, jer je ovo područje na kome se ona proizvodi baš specifično, u pogledu mikroklime i tla. Ovde se proizvodi jedna specifična kajsija sa ukusom i mirisom koja je prepoznata na teritoriji Srbije ali i šire. Da bi bolje pozicionirali ovu kajsiju, a ona se proizvodi u selima Miokovci, Milićevci, Gornja Gorevnica, Prijevor, Trbušani, Vranići, ta slatkoća, miris i ukus treba prepoznati i zaštiti geografskim poreklom”, rekla je za RINU Gorana Tanasković iz Privredne komore Moravičkog i Raškog okruga.
Shutterstock
Nosilac ovog projekta jeste Udruženje „Miokovačka kajsija”, dok podržku pružaju Institut za voćarstvo Čačak, čačanski Agronomski fakultet i Centar za negovanje tradicije.
- Samim brendiranjem i zaštitom geografskog porekla smatramo da će kajsija iz ovog područja biti bolje pozicionirana na tržištu, da će ostvariti bolju cenu i bolju prodaju. Sa jačim marketingom na kome trebamo raditi uticaćemo i na to da se zasadi kajsija povećaju i da benefiti od same proizvodneje i prerade kajsije budu još veći i da proizvodi nađu svoje mesto i na inostranom tržištu”, kaže Tanaskoviić.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Komentari(0)