PO KOME ENGLEZOVAC I MAKENZIJEVA NOSE IME Stranac koji je pomagao Srbima kada im je bilo najteže
Kako je uvideo da se beogradska varoš širi na istok ka vračarskom brdu, on je svoje zemljište isparcelisao i prodavao po povoljnim cenama.
Pojedini delovi Beograda su u prošlosti dobili imena koja nose do dan danas, ali su razlozi po kojima su dobili ime zaboravljeni. Deo Vračara nosi nadimak „Englezovac“, a malo ljudi zna zašto.
Zanimljivo je da osoba po kojoj je „Englezovac“ dobio ime nije bila Englez, već Škot. Fransis Makenzi je njegovo ime. Bio je član Nazarećanskog bratstva, a u Beograd je došao na poziv Čedomilja Mijatovića sa kojim je bio dobar prijatelj.
Možda vas zanima:
SMATRAO SE SIMBOLOM OSLOBOĐENJA I POBEDE Ovde je podignut prvi javni spomenik u Srbiji, deo Beograda dobio ime po njemu!
Posle hatišerifa iz 1830. stekli su se uslovi za podizanje ovakvih obeležja i u Beogradu.
PRVI JAVNI SPOMENIK U BEOGRADU Kako je jedan deo Vračara dobio ime
Na jednom delu svog imanja na Vračaru Giligorije je 1847. godine postavio skroman krst.
Možda vas zanima:
SMATRAO SE SIMBOLOM OSLOBOĐENJA I POBEDE Ovde je podignut prvi javni spomenik u Srbiji, deo Beograda dobio ime po njemu!
Posle hatišerifa iz 1830. stekli su se uslovi za podizanje ovakvih obeležja i u Beogradu.
PRVI JAVNI SPOMENIK U BEOGRADU Kako je jedan deo Vračara dobio ime
Na jednom delu svog imanja na Vračaru Giligorije je 1847. godine postavio skroman krst.
Foto: Wikipedia
Možda vas zanima:
SMATRAO SE SIMBOLOM OSLOBOĐENJA I POBEDE Ovde je podignut prvi javni spomenik u Srbiji, deo Beograda dobio ime po njemu!
Posle hatišerifa iz 1830. stekli su se uslovi za podizanje ovakvih obeležja i u Beogradu.
PRVI JAVNI SPOMENIK U BEOGRADU Kako je jedan deo Vračara dobio ime
Na jednom delu svog imanja na Vračaru Giligorije je 1847. godine postavio skroman krst.
Možda vas zanima:
SMATRAO SE SIMBOLOM OSLOBOĐENJA I POBEDE Ovde je podignut prvi javni spomenik u Srbiji, deo Beograda dobio ime po njemu!
Posle hatišerifa iz 1830. stekli su se uslovi za podizanje ovakvih obeležja i u Beogradu.
PRVI JAVNI SPOMENIK U BEOGRADU Kako je jedan deo Vračara dobio ime
Na jednom delu svog imanja na Vračaru Giligorije je 1847. godine postavio skroman krst.
Makenzi je došao u Srbiju u vreme ratova protiv Turaka, kada je Srbiji bila potrebna pomoć. Potrošio je hiljade funti podržavjući udovice i siročad palih srpskih vojnika. Otkupio je močvarni deo na periferiji Beograda koji je bio poznat kao „Simićev majur“. Tu je planirao da isuši močvaru i ima svoj posed na kome bi živeo i prihodovao. Kako je uvideo da se beogradska varoš širi na istok ka vračarskom brdu, on je svoje zemljište isparcelisao i prodavao po povoljnim cenama, pa čak i na kredit, parcele namenjene za kuće.
Tako je deo na kome će kasnije iznići hotel Slavija i istoimeni trg dobio svoje oblike, a Beograđani su mu dali nadimak „Englezovac“ iako je Makenzi bio Škot. Danas i jedna ulica nosi ime ovog velikog dobrotvora koga je Čedomilj Mijatović opisivao kao „najljubaznijeg, najpobožnijeg, najispravnijeg i najmilosrdnijeg među ljudima.”
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)