PO KOME ENGLEZOVAC I MAKENZIJEVA NOSE IME Stranac koji je pomagao Srbima kada im je bilo najteže
Kako je uvideo da se beogradska varoš širi na istok ka vračarskom brdu, on je svoje zemljište isparcelisao i prodavao po povoljnim cenama.
Pojedini delovi Beograda su u prošlosti dobili imena koja nose do dan danas, ali su razlozi po kojima su dobili ime zaboravljeni. Deo Vračara nosi nadimak „Englezovac“, a malo ljudi zna zašto.
Zanimljivo je da osoba po kojoj je „Englezovac“ dobio ime nije bila Englez, već Škot. Fransis Makenzi je njegovo ime. Bio je član Nazarećanskog bratstva, a u Beograd je došao na poziv Čedomilja Mijatovića sa kojim je bio dobar prijatelj.
Možda vas zanima:
SMATRAO SE SIMBOLOM OSLOBOĐENJA I POBEDE Ovde je podignut prvi javni spomenik u Srbiji, deo Beograda dobio ime po njemu!
Posle hatišerifa iz 1830. stekli su se uslovi za podizanje ovakvih obeležja i u Beogradu.
PRVI JAVNI SPOMENIK U BEOGRADU Kako je jedan deo Vračara dobio ime
Na jednom delu svog imanja na Vračaru Giligorije je 1847. godine postavio skroman krst.
Možda vas zanima:
SMATRAO SE SIMBOLOM OSLOBOĐENJA I POBEDE Ovde je podignut prvi javni spomenik u Srbiji, deo Beograda dobio ime po njemu!
Posle hatišerifa iz 1830. stekli su se uslovi za podizanje ovakvih obeležja i u Beogradu.
PRVI JAVNI SPOMENIK U BEOGRADU Kako je jedan deo Vračara dobio ime
Na jednom delu svog imanja na Vračaru Giligorije je 1847. godine postavio skroman krst.
Foto: Wikipedia
Možda vas zanima:
SMATRAO SE SIMBOLOM OSLOBOĐENJA I POBEDE Ovde je podignut prvi javni spomenik u Srbiji, deo Beograda dobio ime po njemu!
Posle hatišerifa iz 1830. stekli su se uslovi za podizanje ovakvih obeležja i u Beogradu.
PRVI JAVNI SPOMENIK U BEOGRADU Kako je jedan deo Vračara dobio ime
Na jednom delu svog imanja na Vračaru Giligorije je 1847. godine postavio skroman krst.
Možda vas zanima:
SMATRAO SE SIMBOLOM OSLOBOĐENJA I POBEDE Ovde je podignut prvi javni spomenik u Srbiji, deo Beograda dobio ime po njemu!
Posle hatišerifa iz 1830. stekli su se uslovi za podizanje ovakvih obeležja i u Beogradu.
PRVI JAVNI SPOMENIK U BEOGRADU Kako je jedan deo Vračara dobio ime
Na jednom delu svog imanja na Vračaru Giligorije je 1847. godine postavio skroman krst.
Makenzi je došao u Srbiju u vreme ratova protiv Turaka, kada je Srbiji bila potrebna pomoć. Potrošio je hiljade funti podržavjući udovice i siročad palih srpskih vojnika. Otkupio je močvarni deo na periferiji Beograda koji je bio poznat kao „Simićev majur“. Tu je planirao da isuši močvaru i ima svoj posed na kome bi živeo i prihodovao. Kako je uvideo da se beogradska varoš širi na istok ka vračarskom brdu, on je svoje zemljište isparcelisao i prodavao po povoljnim cenama, pa čak i na kredit, parcele namenjene za kuće.
Tako je deo na kome će kasnije iznići hotel Slavija i istoimeni trg dobio svoje oblike, a Beograđani su mu dali nadimak „Englezovac“ iako je Makenzi bio Škot. Danas i jedna ulica nosi ime ovog velikog dobrotvora koga je Čedomilj Mijatović opisivao kao „najljubaznijeg, najpobožnijeg, najispravnijeg i najmilosrdnijeg među ljudima.”
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Komentari(0)