DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimka
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.

Kreativnost koju Srbi imaju pri davanju imena ili nadimka nekome je neprikosnovena. Tako na primer osoba po imeni Nedeljko Subotić ima nadimak „vikend“, a nadimak Primakov ne nosi osoba koja liči na ruskog diplomatu već zbog navike da se „primakne“ kad vidi da se neko drugi čašćava.
Isto kao što pojedinci dobijaju nadimke koji najbolje odslikavaju njihove fizičke i psihičke osobine, tako i razni krajevi u Srbiji nose nadimke zbog mentaliteta njenih stanovnika ili zanimljivih istorijskih priča. Ovo su samo neki od tih nadimaka.
Možda vas zanima:

"ŠUMADIJSKI DANI ŠLJIVE" Manifestacija posvećena najpoznatijem srpskom proizvodu
Dani šljive biće organizovani od 29. do 31. jula.
NAJLEPŠE SRPSKO SELO Dulene je primer kako je nekad izgledao tipičan šumadijski kraj
Časopis "Nova ekonomija" je 2016. godine uvrstio Dulene u deset najlepših sela u Srbiji.
Možda vas zanima:

"ŠUMADIJSKI DANI ŠLJIVE" Manifestacija posvećena najpoznatijem srpskom proizvodu
Dani šljive biće organizovani od 29. do 31. jula.
NAJLEPŠE SRPSKO SELO Dulene je primer kako je nekad izgledao tipičan šumadijski kraj
Časopis "Nova ekonomija" je 2016. godine uvrstio Dulene u deset najlepših sela u Srbiji.
Gedža
Možda vas zanima:

"ŠUMADIJSKI DANI ŠLJIVE" Manifestacija posvećena najpoznatijem srpskom proizvodu
Dani šljive biće organizovani od 29. do 31. jula.
NAJLEPŠE SRPSKO SELO Dulene je primer kako je nekad izgledao tipičan šumadijski kraj
Časopis "Nova ekonomija" je 2016. godine uvrstio Dulene u deset najlepših sela u Srbiji.
Gedža je najpoznatiji nadimak koji nose Šumadinci. Zbog velike rasprostranjenosti često se misli da je gedža nadimak svih Srba, a ne samo onih iz Šumadije. Poreklo ovog naziva nije moguće pouzdano utvrditi. Moguće da zbog toga kako ljudi iz ovih brdovitih krajeva hodaju, gegaju. Drugo objašnjenje za ovaj nadimak je da je on bio pogrdan, zato što se reč gedža nekad koristio za svinje, ali su Šumadinci prihvatli ovaj nadimak uprkos tome.

printscreen youtube
Džigerani
Nadimak „džigerani“ nose Paraćinci. Zanimljiva priča koja je vezana za postanak ovog nadimka dogodila se u 19. veku. Naime u tada tek oslobođenom Paraćinu posetu je najavio knjaz Miloš Obrenović.

printscreen youtube
Ne znajući kako da ugoste vladara Paraćinci su se obratili svojim komšijama Jagodincima za pomoć. Šaljivi Jagodinci su ih posavetovali da knjaza posluže pečenom džigericom, koja je u to vreme bila hrana koju su jeli samo siromašni, a ne ljudi na visokom položaju. Naravno Paraćinci se se na prvu začudili, ali su ipak poslužili Miloša džigericom. Vladar je naravno bio uvređen, a stanovnici Paraćina su dobili nadimak koji ih prati i dan danas.
Čarapani
Nadimak „čarapani“ sa ponosom nose stanovnici Kruševca i okoline. Dve su priče o tome kako su ovaj nadimak dobili. Prva zanimljiva priča se odnosi na period Prvog srpskog ustanka, tačnije oko 1806. kada su se ustanici noseći čarape preko svojih opanaka tiho primakli i iznenada napali turski vojni kamp.

printscreen youtube
Drugi razlog koji se navodi kao poreklo ovog nadimka je da se u krajevima oko Rasine oduvek pletu prelepe čarape sa specifičnim šarama i motivima.
Naravno postoje još nadimaka koji su stanovnici pojedinih krajeva dali sebi ili ih tako drugi zovu, ali ovo su verovatno najpoznatiji i najzanimljiviji.

PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.

SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.

Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.

Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!

Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Komentari(0)