TRADICIJA IZ 16. VEKA Evo zašto gledamo u šolju i šta znače neki od najvažnijih simbola

Tradicionalna turska kafa je 2013. godine upisana na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO)

kafa
Shutterstock

Svakog dana, milioni ljudi unose dozu kofeina da ih izvuče iz kreveta, poveća koncentraciju na poslu ili nivo energije.

Iako je široko rasprostranjeno verovanje da su zrna kafe prvi put uzgajana na visoravnima u Etiopiji, najraniji način kuvanja kafe popularizovalo je Otomansko carstvo.

Zrna kafe, koje je upravnik u Jemenu u 16. veku doneo u palatu sultana Sulejmana Veličanstvenog u Istanbulu, tadašnji Konstantinopolj, mlevena su, pržena i mešana sa vodom.

Ova mešavina se kuvala sa šećerom u bakarnoj posudi, zvanoj džezva, u vrelom pesku.

Prva kafedžinica u istoriji otvorena je u Istanbulu 1554. godine, a do prve polovine 17. veka niklo ih je oko 600 širom grada.

Tada se rodila kultura ispijanja kafe kakvu danas poznajemo.

Ali, to nije bila kafa koju prodaje Starbaks, kaže Gizem Salčigil Vajt, čija kompanija Turkish Coffee Lady se više od decenije bavi promocijom jedinstvenih turskih običaja i predstavljanjem kulture ispijanja kafe u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

„Turska kafa nije vrsta za poneti", naglašava ona.

„Uživa se u svakom trenutku ispijanja.

„Simbolizuje gostoprimstvo i prijateljstvo i okuplja ljude".

Tradicionalna turska kafa je 2013. godine upisana na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO).

Ovde je šoljica kafe neizbežna na svim društvenim događajima.

Ispija se na veridbama, porodičnim okupljanjima i tokom praznika.

Međutim, jedan od najzačuđujućih običaja je kahve fali, ili fal, drevna umetnost proricanja sudbine iz taloga od kafe.

Tradicija potiče iz harema sultana Sulejmana, jer u to vreme ženama nije bilo dozvoljeno da idu u javne kafedžinice.

Međutim, falcı, gatare su mogle da uđu u harem i čitaju šare oceđenog soca od kafe u šoljici.

U drugim kulturama, sudbina se proricala iz listića čaja ili taloga od vina, ali u Istanbulu soc od kafe je postao omiljeno sredstvo komunikacije.

Ovaj ritual je bio način da se šire vesti i tračevi, pa se tako govorkalo i ko su bile sultanove miljenice, otkriva Salčigil Vajt.

Više od 500 godina kasnije, taseografija (proricanje sudbine iz taloga od kafe ili listića čaja) i dalje je rasprostranjena u Turskoj.

Gatare gledaju u šolju u pojedinim tradicionalnim kafedžinicama, ali se ova veština u međuvremenu prilogodila i savremenom društvu.

Danas su milioni Turaka pretplaćeni na aplikacije za gledanje u šolju koje generiše veštačka inteligencija ili one koje ih povezuju sa virtuelnim gatarama.

Tokom nedavnog boravka u Istanbulu sa mojom majkom, posetio sam jednu od tradicionalnih gradskih kafedžinica da okusim kafu i saznam moju sudbinu.

Većina onih koji traže vidovnjake upućuju se u Ulicu Istiklal, u kojoj neonski natpisi reklamiraju proricanje sudbine, a u zamračenim prostorijama čekaju gatare ogrnute somotskim šalovima i očiju naglašenih crnim krejonom.

Umesto da odem do ove ulice, dogovorio sam sastanak sa Rozom Mutlu koja čita sudbinu gostiju i demistifikuje pravila i običaje vezane za tursku kafu.

Odevena u farmerke i duksericu sa kapuljačom, odvela je moju majku i mene do klasičnog kafića u kvartu Bejogluu, gde su drugi gosti uživali u doručku, razgovarajući o poslu i ćaskajući sa prijateljima.

ledanje u šolju je ženska veština koja se obično prenosi sa baka na majke, kaže Mutlu, koja je postala popularna u srednjoj školi kada je otkrila dar za proricanje budućnosti.

Kad nam je konobar doneo kafe, Mutlu je odmah najpenušastiju šoljicu dala najstarijoj za stolom, mojoj majci, u znak poštovanja.

Pijuckali smo kafu smešeći se uprkos jakom, gorkom ukusu, sve dok nije ostao samo soc.

Zatim smo zaželeli želju, šoljicu zavrteli tri puta i okrenuli je na tacnu da se soc ocedi.

Na šolju smo stavili prsten ili novčić, u zavisnosti da li želimo da nam se prorekne budućnost vezana za posao ili ljubav.

Na kraju smo ponovljali reči neyse halim çiksin falim, što u prevodu znači šta god da me čeka, neka se pokaže u mojoj šolji, i podigli smo šoljicu da saznamo odgovore.

Odahnuo sam kada sam video da u mojoj šoljici nema grudvice, za koju je Mutlu prethodno rekla da predstavlja urokljivo oko.

Ali nažalost, moja šoljica se nije zalepila za tacnu što je znak da će vam se sve želje ispuniti.

Mutlu prstom pokazuje stranu šoljice koja je prošlost, i drugu na kojoj se čita budućnost.

Ukratko nam je objasnila značenje šara i oblika i pročitala simboliku životinja, brojeva, slika, i slova.

Ptica je, na primer, predznak dobrih vesti, konj je princ ili princeza, riba je sreća, a zmija neprijatelj.

Objašnjava da se ne čitaju samo simboli, već i osenčenost i veličine oblika, a najvažnija je energija osobe koja pije kafu.

„Ne preuveličavamo važnost onoga što vidimo u šolji, ali nam to daje smernice", kaže Mutlu.

Drugim rečima, ljudi ne bi trebalo da uzimaju zdravo za gotovo ako im šolja pokaže razvod, trudnoću ili promene na poslovnom planu, iako Mutlu kaže da su joj mnogi kojima je čitala sudbinu kasnije potvrdili tačnost njenog gledanja u šolju.

Gatanje je način i za stvaranje dubljih i bržih veza, kaže ona.

Na primer, kada se posle nekoliko godina ponovo vidi sa bliskim prijateljima može da preskoči uobičajena, formalna pitanja i odmah pređe na ona važna, dodaje ona.

„Zahvaljujući socu od kafe, ostvarujem bliže veze sa ljudima.

„Možemo da pričamo o svemu, od odnosa sa očevima do naših briga.

„To je prečica u razgovoru".

I ja sam takođe shvatio da odjednom otvoreno pričam o mojim problemima i razlozima napetosti, životnim iskustvima, i željama za budućnost.

Virtuelne gatare

Kasnije istoga dana, ohrabren, verovatno spoznajom da turska kafa može da bude povod za razgovor, u kafiću san nepoznatu ženu upitao da li joj je neko ikada čitao sudbinu.

Jonča Oguz, devojka u ranim dvadesetim godinama, potvrđuje da je gledanje u šolju i danas veoma popularno među Turkinjama.

„Kada neko od prijatelja ima probleme, potražimo gataru", kaže ona.

Ali njena generacija se takođe okreće virtuelnim vidovnjacima.

Model i influenser Sertač Tasdelen, čija majka je znala da gleda u šolju, je 2017. godine napravio aplikaciju Faladin.

Njegovi prijatelji su 2010. godine počeli da šalju fotografije njihovih šoljica kafe njegovoj majci, koja bi im odgovore o budućnosti slala elektronskom poštom.

Iz ovoga se izrodila aplikacija koja automatski čita šoljicu kafe.

Sada Faladin ima više od pet miliona aktivnih korisnika širom sveta i u Turskoj je popularan kao Tinder, najpoznatija aplikacija za upoznavanje ljudi na svetu, kaže Oguz.

U SAD-u, vidovnjaštvo takođe cveta među pripadnicima generacije Z, gde postoje astrološke aplikacije kao što je Co-Star koja pinguje korisnike dnevnim horoskopima.

Prema istraživanju iz 2021. godine, broj mlađih Amerikanaca koji traže predviđanje budućnosti se udvostručio.

Od uzetog uzorka, 51 odsto ispitanika starosti između 13 i 25 godina reklo je da odgovre o njihovoj sudbini traži od „tarot karata ili gatara".

„Mnogima su potrebne smernice, a ponekad je lakše razgovarati sa strancem", napominje Salčigil Vajt.

Video iz 2023. godine u kojem stalna gatara u kafeteriji Salčigil Vajt u Aleksandriji, u državi Virdžiniji, tačno čita sudbinu influenserke, dobio je na TikToku više od 30.000 lajkova.

Sada su termini kod te gatare popunjeni mesecima unapred, a zakazuju ih ljudi svih uzrasta i nacionalnosti, kaže Salčigil Vajt.

Iako su se kulise možda promenile, od harema preko kafedžinica do ekrana mobilnih telefona, želja za saznanjem šta donosi sutra i dalje postoji.

„Gledanje u šolju je vekovima star običaj koji je bio popularan pre 500 godina i ostao je popularan do danas", kaže Salčigil Vajt.

„Možda smo u drugačijoj fazi tehnološke komunikacije, ali osnovna logika je ostala nepromenjena - svi žele da znaju šta budućnosti krije", prenosi BBC

(NajŽena/Ana Klikovac)

 

Komentari(0)

Loading