NAJVIŠE STABALA DUNJA U EVROPI Selo sa preko 50 000 stabala voća opojnog mirisa
Stručnjaci i proizvođači se slažu da proizvodnja dunje u tavničkom kraju i uopšte u Srbiji ima perspektivu, jer je potražnja iz godine u godinu sve veća.
Kraljevo – Poznato je da dunja, zlatno žuto voće opojnog mirisa, vodi poreklo sa Kavkaza odakle se proširila na Malu Aziju, odnosno Persiju, današnji Iran, zatim Krit, da bi znatno kasnije stigla u Srbiju. Manje je poznato da danas naša zemlja zauzima drugo mesto po proizvodnji dunje odmah iza Španije i da u ukupnoj srpskoj proizvodnji selo Tavnik učestvuje sa 60 odsto i to najkvalitetnije dunje u Evropi. U ovo selo podno planine Kotlenik prve sadnice dunje posađene su odmah posle Prvog svetskog rata da bi danas sa preko 50.000 stabala, zasađenih na oko 300 hektara, Tavnik bio evropski lider u proizvodnji dunje.
rina.rs
,,Sve ono što nauka smatra idealnim uslovima za gajenje dunje Tavnik ima, počev od ekspozicije terena, koji se nalazi između dve reke – Zapadne Morave i Gruže, njegovoj maksimalnoj izloženosti suncu, do povoljne nadmorske visine, povoljnog strujanja vazduha sa Kotlenika i sastava zemljišta. Geološka istraživanja su potvrdila da Tavnik leži na uglju čije se rezerve procenjuju na nekoliko miliona tona, što uslove za uzgajanje dunje čini još boljim“, kaže agronom Dragutin Jevtović iz Tavnika.
rina.rs
Tavnički voćari su obilato koristili prirodne pogodnosti i iskustva koja su se prenosila sa generacije na generaciju tako da danas u ovom selu sa oko 1.200 stanovnika gotovo da nema domaćinstva koje nema bar 50 stabala dunje, s tim što je sve više onih koji su podigli savremene plantaže na većim površinama, poput Vlada Obradovića koji pod ovim mirisnim voćem ima oko pet hektara.
Suša umanjila ovogodišnji rod, a cena odlična
,,Moj zasad je u četvrtoj godini, a kad bude u desetoj, što je pravo vreme za pun rod, očekujem prinos između 100 i 120 tona dunje od koje bih mogao da proizvedem od 14.000 do 15.000 litara kvalitetne rakije dunjevače koja je već prepoznatljiva na našem tržištu, nadam se, uskoro i na inostranom. Uzgajanje dunje nije nimalo lak posao, ako se želi maksimalna dobit, niti je to jeftina proizvodnja, kako neki misle. Ne možemo se voditi starom logikom ,,šta da bog“, nego moramo da shvatimo da bez primene nauke i struke nema uspešne proizvodnje ni dunje, ni rakije“, kaže Obradović koji je sopstvenim sredstvima izgradio modernu destileriju u kojoj u rakiju prerađuje oko 80 odsto dunje sa sopstvene plantaže.
rina.rs
Inače, tavnički voćari i ove godine, kao i nekoliko prethodnih, najveće količine dunje u svežem stanju isporučuju tradicionalnim kupcima u Vojvodini, nešto manje u Sloveniju, dok će desetak odsto proizvodnje biti prerađeno u rakiju, sokove, ukusne džemove i slatka. Višemesečna suša, a pre toga kišovito vreme u maju i junu umanjilo je prinos dunje za 30 odsto, ali je cena od 35 do 50 dinara, zavisno od kvaliteta, sasvim zadovoljavajuća. Što je najvažnije, kako tvrde proizvođači, pokriće se uložena sredstva u obradu i zaštitu, zatime troškovi berbe, odnosno dnevnice radnike koje iznose 2.500 dinara, a ostaće i nešto što predstavlja čistu zaradu.
Perspektiva u preradi dunje
Stručnjaci i proizvođači se slažu da proizvodnja dunje u tavničkom kraju i uopšte u Srbiji ima perspektivu, jer je potražnja iz godine u godinu sve veća. Reč je, kako tvrdi agronom Dragutin Jevtović, o zdravom voću koje se vekovima smatralo simbolom plodnosti i sreće, a danas, što je naučno potvrđeno, dunja predstavlja pravu vitaminsku bombu gde najviše ima vitamina C, ali i vitamina A, B1, B2, zatim proteina, ugljenih hidrata i veliki broj minerala.
Zato prodaja dunje u svežem stanju ne sme da bude krajnji cilj proizvođača kako se to radilo decenijama gde su najviše profitirali trgovci.
rina.rs
,,Odgovorno tvrdim da se pod plaštom tavničke dunje i rakije prodaje falsifikovana ,,dunjevača“ koja proizvođača ne košta više od 150 dinara dok nas, prave istinske proizvođače, ona košta 800 dinara po litru. Mi ne možemo da budemo konkurentni sve dok se ne uvede red na tržištu i ispekcijske službe ne budu rigorozne prema švercerima i falsifikatorima. Reći ću nešto što proizvođači voćnih rakija dobro znaju, a to je da je u Srbiji ogroman broj onih koji ispeku običnu jabukovu rakiju, u nju dodaju aromu dunje i prodaju je kao ,,dunjevaču“ bez ikakvih posledica. Ako znamo da se u Irskoj litar dunjevače prodaje po ceni od 40 evra za litar, jasno nam je kakve šanse ne koristimo da najkvalitetniju dunju u Evropi ne unovčimo na pravi način“, kazuje Vlade Obradović, najveći proizvođač dunje u Tavniku.
rina.rs
Tavnički voćari polaze od činjenice da ako su Rimljani znali da iz dunje izvlače eterična ulja za proizvodnju parfema, ako Francuzi već vekovima prave sir od dunje, mogli bi i oni da prave rakiju ,,dunjevaču“i bolje od Iraca i ma kog drugog u Evropi. Srbiji to kao najvećem proizvođaču dunje na Balkanu i jednom od najvećih u svetu i pripada, pre svega Tavničanima kao srpskim i evropskim liderima u toj proizvodnji.
(IZVOR:RINA.RS)
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)