BEOGRADSKE KAFANE KROZ VEKOVE Kako su se razvijali ugostiteljski objekti od hana do kafića
„I neće proći mnogo vremena pa će i tamo iščeznuti čokanji i pečenje s panja, a zacariće vermuti i oranžade sa slamčicom… I tada će se izbrisati i poslednji trag života staroga Beograda…“
Ovo su bile reči Branislava Nušića, koji je početkom dvadesetog veka prorekao nestanak sprske kafane.
On je žalio za, kako je pisao, starim bircuzima i mesarskim panjevima na kojima su čerečili pečenje, a mi danas žalimo za onim kafanama, koje su zapravo nasledile njegove… Prva kafana u Beogradu otvorena je još daleke 1522. i bila je ujedno i prva kafana u Evropi, a u njoj se služila turska kafa. Sam naziv „kafana“ počeo je da se upotrebljava tek u 18. veku, a pre toga koristila su se imena: karavan saraj, han, mehana, mejhana…
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA SAČUVANA KAFANA U BEOGRADU Lokal u kome je zbog blizine Sabornoj crkvi bilo zabranjeno pušenje
Kafana „?” (takođe Kafana „Znak pitanja” / Kafana „Upitnik”) jedna je od najstarijih kuća u Beogradu i najstarija sačuvana beogradska kafana. Smeštena je u ulici Kralja Petra br. 6, u nekadašnjoj Glavnoj čaršiji
ZNATE LI DA JE SKADARLIJA BILA ROMSKA MAHALA? Brat Monmartra bio je neugledna, zapuštena, krivudava ulica kojom je tekao Bibijin potok (VIDEO)
Sokak u centru Beograda prekriven kaldrmom, sa mnoštvom kafana(Tri šešira,Dva jelena,Šešir moj itd.) u kojoj jutra dočekuju samo pravi boemi - takva je Skadarlija.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA SAČUVANA KAFANA U BEOGRADU Lokal u kome je zbog blizine Sabornoj crkvi bilo zabranjeno pušenje
Kafana „?” (takođe Kafana „Znak pitanja” / Kafana „Upitnik”) jedna je od najstarijih kuća u Beogradu i najstarija sačuvana beogradska kafana. Smeštena je u ulici Kralja Petra br. 6, u nekadašnjoj Glavnoj čaršiji
ZNATE LI DA JE SKADARLIJA BILA ROMSKA MAHALA? Brat Monmartra bio je neugledna, zapuštena, krivudava ulica kojom je tekao Bibijin potok (VIDEO)
Sokak u centru Beograda prekriven kaldrmom, sa mnoštvom kafana(Tri šešira,Dva jelena,Šešir moj itd.) u kojoj jutra dočekuju samo pravi boemi - takva je Skadarlija.
U beogradskim kafanama odvijao se javni život prestonice. Tu su se sklapali poslovi, razmatrala su se važna pitanja i donosile odluke. Tu se odvijala i politička borba i određivala se sudbina naroda…
Jednostavan enterijer, karirani stolnjaci, srpski specijaliteti odlike su starih beogradskih kafana… Ovakvu sliku jedino još možemo zateći u Skadarliji, ali i tamo boemski život kakvim su živeli naši stari polako gubi svoj autentični sjaj.
View this post on Instagram
Jedna od onih koje su uspele da prežive jeste kafana „Znak pitanja“. Ona je najstarija sačuvana kafana, a nastala je 1823. Tajna njenog opstanka je u tome što ima status spomenika kulture. Svakako, dobar je primer negovanja tradicije, ali i svega šta prava beogradska kafana predstavlja. U njoj su, kao i u mnogim drugim, obitavale ličnosti iz kulturnog, umetničkog i javnog života. Bila je prvo čitalište „Srpskih novina“, ali i mesto druženja. U nekim zapisima piše da su se u ovoj kafani sastajali studenti i profesori, pa su se u kafani i polagali ispiti.
Danas, kafana „Znak pitanja“ predstavlja nezaobilazno mesto svakom ko želi da vidi šta prava beogradska kafana znači i jedna je od obaveznih turističkih destinacija u našem gradu.
Kafana, koja je uspela da napravi kompromis tradicije i modernog doba, a gde se svakog vikenda traži mesto više jeste „Zlatno burence“. Smeštena je u samom srcu grada i čini se uspešno odoleva izazovima današnjice. Uspela je da okupi mlade generacije, a opet da sačuva istoriju od zaborava.
Printscreen wikipedia
Bermudski trougao
Svojevremeno su tri kultne kafane u centru Beograda duhovito nazvane „Bermudski trougao“. Razlog tome je, kako se pričalo, činjenica da je onaj ko uđe u jednu od njih nestajao, tj. završavao je u drugoj ili trećoj kafani. Imale su bašte, pa si u njima redovni gosti bili glumci, pisci, novinari, profesori… Nažalost, generacije koje dolaze, samo će na internetu moći da vide kako je izgledao „Grmeč“ u Makedonskoj 42, „Pod lipom“ u Makedonskoj 44 i „Šumatovac“ u Makedonskoj 33.
Baš onako kako je opisao i sam Nušić: “Iščeznuće iz pamćenja naših na onaj vedri, onaj patrijarhalni život predratne prestonice, koji je, doduše, imao mnogo primitivnoga u sebi, ali je imao i nečega srdačnoga, nečega toploga, nečega što generacije vaspitava ljubavlju prema rodnoj grudi”.
View this post on Instagram
"Kad sam prvi put ušla u crkvu, bilo mi je čudno" Srpska snajka iz Zambije zbog Srbina Milije prešla u pravoslavlje, a jednu stvar nije mogla da razume
Srpska snajka iz Zambije zbog Čačanina Milije PREŠLA U PRAVOSLAVLJE, pa se pošteno namučila: "Nije mi se sviđalo što u crkvi moram to da radim"
KOME IDE BAKŠIŠ NA KASI: Kad čujete, prestaćete da ga dajete
Ako blagajnik ipak uzme višak novca sa sobom, mogu ga optužiti za dve stvari.
Ovo je perje zlata vredno: Mujo iz Novog Pazara čuva najskuplje kokoške na svetu, kod njih je sve crno – i oko, i hober i meso (FOTO)
U miru svoje vikendice kraj Novog Pazara, Mujo Lađar vodi neobičan, ali strastven život uz retku i egzotičnu vrstu živine – ćemani (ayam cemani) kokoške, poznate kao „crna čuda iz Indonezije“. Ovaj penzioner posvetio je slobodno vreme najskupljim i najegzotičnijim kokoškama na svetu.
Ovaj greh se izjednačava sa ubistvom, a svi ga smatramo bezazlenim: Arhimandrit Stefan otkrio čime se pred Bogom ne treba igrati
U pravoslavlju, brak je sveta tajna – savez muža, žene i Boga. Preljuba je ravna ubistvu, kaže otac Stefan Vučković, i nosi kaznu od 20 godina odvajanja od pričešća.
Tajna u šoljici: kako se iz kafe čita sudbina
Nekada, a ponegde i danas, domaća kafa nije bila samo piće koje ugreje i razbudi. Ona je bila povod za okupljanje, razgovor i – gatanje. Gledanje u šolju bilo je omiljeno među ženama, naročito na selima, posle ručka ili u dugim zimskim večerima, kada bi se oko stola okupilo društvo željno i priče i malo mistike.
Komentari(0)