BEOGRADSKE KAFANE KROZ VEKOVE Kako su se razvijali ugostiteljski objekti od hana do kafića
„I neće proći mnogo vremena pa će i tamo iščeznuti čokanji i pečenje s panja, a zacariće vermuti i oranžade sa slamčicom… I tada će se izbrisati i poslednji trag života staroga Beograda…“
Ovo su bile reči Branislava Nušića, koji je početkom dvadesetog veka prorekao nestanak sprske kafane.
On je žalio za, kako je pisao, starim bircuzima i mesarskim panjevima na kojima su čerečili pečenje, a mi danas žalimo za onim kafanama, koje su zapravo nasledile njegove… Prva kafana u Beogradu otvorena je još daleke 1522. i bila je ujedno i prva kafana u Evropi, a u njoj se služila turska kafa. Sam naziv „kafana“ počeo je da se upotrebljava tek u 18. veku, a pre toga koristila su se imena: karavan saraj, han, mehana, mejhana…
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA SAČUVANA KAFANA U BEOGRADU Lokal u kome je zbog blizine Sabornoj crkvi bilo zabranjeno pušenje
Kafana „?” (takođe Kafana „Znak pitanja” / Kafana „Upitnik”) jedna je od najstarijih kuća u Beogradu i najstarija sačuvana beogradska kafana. Smeštena je u ulici Kralja Petra br. 6, u nekadašnjoj Glavnoj čaršiji
ZNATE LI DA JE SKADARLIJA BILA ROMSKA MAHALA? Brat Monmartra bio je neugledna, zapuštena, krivudava ulica kojom je tekao Bibijin potok (VIDEO)
Sokak u centru Beograda prekriven kaldrmom, sa mnoštvom kafana(Tri šešira,Dva jelena,Šešir moj itd.) u kojoj jutra dočekuju samo pravi boemi - takva je Skadarlija.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA SAČUVANA KAFANA U BEOGRADU Lokal u kome je zbog blizine Sabornoj crkvi bilo zabranjeno pušenje
Kafana „?” (takođe Kafana „Znak pitanja” / Kafana „Upitnik”) jedna je od najstarijih kuća u Beogradu i najstarija sačuvana beogradska kafana. Smeštena je u ulici Kralja Petra br. 6, u nekadašnjoj Glavnoj čaršiji
ZNATE LI DA JE SKADARLIJA BILA ROMSKA MAHALA? Brat Monmartra bio je neugledna, zapuštena, krivudava ulica kojom je tekao Bibijin potok (VIDEO)
Sokak u centru Beograda prekriven kaldrmom, sa mnoštvom kafana(Tri šešira,Dva jelena,Šešir moj itd.) u kojoj jutra dočekuju samo pravi boemi - takva je Skadarlija.
U beogradskim kafanama odvijao se javni život prestonice. Tu su se sklapali poslovi, razmatrala su se važna pitanja i donosile odluke. Tu se odvijala i politička borba i određivala se sudbina naroda…
Jednostavan enterijer, karirani stolnjaci, srpski specijaliteti odlike su starih beogradskih kafana… Ovakvu sliku jedino još možemo zateći u Skadarliji, ali i tamo boemski život kakvim su živeli naši stari polako gubi svoj autentični sjaj.
View this post on Instagram
Jedna od onih koje su uspele da prežive jeste kafana „Znak pitanja“. Ona je najstarija sačuvana kafana, a nastala je 1823. Tajna njenog opstanka je u tome što ima status spomenika kulture. Svakako, dobar je primer negovanja tradicije, ali i svega šta prava beogradska kafana predstavlja. U njoj su, kao i u mnogim drugim, obitavale ličnosti iz kulturnog, umetničkog i javnog života. Bila je prvo čitalište „Srpskih novina“, ali i mesto druženja. U nekim zapisima piše da su se u ovoj kafani sastajali studenti i profesori, pa su se u kafani i polagali ispiti.
Danas, kafana „Znak pitanja“ predstavlja nezaobilazno mesto svakom ko želi da vidi šta prava beogradska kafana znači i jedna je od obaveznih turističkih destinacija u našem gradu.
Kafana, koja je uspela da napravi kompromis tradicije i modernog doba, a gde se svakog vikenda traži mesto više jeste „Zlatno burence“. Smeštena je u samom srcu grada i čini se uspešno odoleva izazovima današnjice. Uspela je da okupi mlade generacije, a opet da sačuva istoriju od zaborava.
Printscreen wikipedia
Bermudski trougao
Svojevremeno su tri kultne kafane u centru Beograda duhovito nazvane „Bermudski trougao“. Razlog tome je, kako se pričalo, činjenica da je onaj ko uđe u jednu od njih nestajao, tj. završavao je u drugoj ili trećoj kafani. Imale su bašte, pa si u njima redovni gosti bili glumci, pisci, novinari, profesori… Nažalost, generacije koje dolaze, samo će na internetu moći da vide kako je izgledao „Grmeč“ u Makedonskoj 42, „Pod lipom“ u Makedonskoj 44 i „Šumatovac“ u Makedonskoj 33.
Baš onako kako je opisao i sam Nušić: “Iščeznuće iz pamćenja naših na onaj vedri, onaj patrijarhalni život predratne prestonice, koji je, doduše, imao mnogo primitivnoga u sebi, ali je imao i nečega srdačnoga, nečega toploga, nečega što generacije vaspitava ljubavlju prema rodnoj grudi”.
View this post on Instagram
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Sveštenik otkrio tajnu zagrobnog života: Raj i pakao nisu ono što ste do sada mislili
Ruski sveštenik kaže da se u Svetom pismu raj spominje tri puta, a pakao samo dva, te da s razumevanjem treba da čitamo svaki redak
Komentari(0)