Njihovu haljinu nosila čak i Monika Beluči: Sestre Ana i Maja iz Čačka čuvaju sprski tradiocionalni vez od zaborava (FOTO)
Sestre Ana i Maja u porodičnoj radionici u čačanskom naselju Atenica, čuvaju srpsku tradiciju od zaborava.
One se bave vezom, a njihove košulje, haljine i druge odevne predmete krase šumadijski, kosovski, vojvođanski I manastirski motivi. Ovaj posao im je ostavljen u nasleđe, jer se njihova majka bavila trikotažom i nekom vrstom ručnog rada.
- Kada sam išla u Etnografski muzej, otkrila sam bogatstvo i lepotu naših vezova koji su nam ostavljeni u nasleđe. Tako da sam pojedine vezove implemetirala na određene odevne predmete, što se baš lepo prihvatilo. Ovih dana radimo jedan od vezova na kome su motivi Vojvodine, to je za haljinicu za krštenje, što je u poslednje vreme vrlo aktuelno. Moram da istaknem da su se ljudi vratili našoj tradiciji i žele da ponesu nešto što je drugačije i što je autentično. Pomenću da je jedan tiktoker iz Njujorka poneo našu košulju i prošetao pre nekoliko dana tom metroplom, na Tik toku tvrdi da je u prošlom životu bio Dragan iz Leskovca”, rekla je za RINU Ana Milović, vezilja iz Atenice.
Ona je istakla da joj je veoma drago kada vidi da ljudi šorom sveta prepoznaju lepotu srpskog tradicionalnog veza, kao i srpskogh platna koje ona sa svojom sestrom zajedno stvara i dodala da čitavu jednu kolekciju za punije uvrstila je i jedna od najpoznatijih nemačkih komičarki Sidni.
- Mi isključivo radimo i vezemo na srpskom platnu koje se tka ovde kod nas u Arilju gde imaju tkačnice, gde se boja omekšava. Naše platno je kvalItetno, 100 odsto pamuk. Znamo da su ranije vezeni motivi bili malo drugačiji, danas su drugačiji, ima inovacija, malo se boja promeni. Mi to sve pratimo, ali ipak unesemo neki naš lični pečat, s tim što ti stariji vezovi služe kao inspiracija i vodilja i trudimo se da pokažemo što više bogatstvo koje su žene godinama, pa i vekovima stvarale i čuvale u svojim škrinjama”, pojasnila je Ana.
Ono što je vredno pomena je da je jednu od vezenih belih haljina iz ove male porodične radionice u Atenici ponela i poznata glumica Monika Beluči u filmu Emira Kusturice „Na mlečnom putu”.
- S obzirom na to da smo dugo godina sarađivali (a i danas sarađujemo) sa prodavnicom koja se nalazi na Mećavniku i oni su videli jednu od haljina kao zanimljiv odevni predmet koji bi ona eventualno mogla u filmu da ponese”, izjavila je Ana.
Ove mlade žene iz Atenice u svojoj radionici tankim žicama i nitima rešile su da povežu prošlost za budućnošću, kao i neraskidivu vezu predaka i potomaka.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)