Smejaćete se i plakati u isto vreme! OVAJ VIC su Srbi pričali tokom IZGNANSTVA NA KRFU i tako preživeli Veliki rat
Ispada da nam se smisao za humor uopšte nije promenio, zar ne? I dalje umemo da se našalimo na sopstveni račun.
Nakon strašne Albanske golgote i izgnanstva naše vlade, vojske i naroda na Krf tokom Prvog svetskog rata na ovom ostrvu se formirala čitava jedna “mala Srbija”. Radile su škole, štampale su se novine, otvarale su se bolnice… Slavili su se Uskrs, Božić i krsne slave, bilo je krštenja, a i po nekog venčanja… Jer, život, koliko god teški uslovi bili, uvek nastavlja dalje!
Snagu i nepresušnu nadu u pobedu naših vojnika zabeležili su bezbrojni novinari, putopisci, ali i saveznički vojnici koji su se susretali sa Srbima tokom Velikog rata.
Jedan od najinteresantnijih zapisa ostavi je general Pijeron de Mondezir, komandant savezničke misije na Krfu. On je zabeležio “vic” koji su srpski vojnici tih dana pričali, a u kojem je najbolje oslikana sva vera i nada u konačnu pobedu, ali i sposobnost da se podnesu i najveće žrtve i da se i posle toga nasmeje – čak i na sopstveni račun.
“Gospod Bog oseti jednoga dana potrebu da se odmori, i reče Svetom Petru da naredi mir i tišinu na zemlji. On je već počeo da svlači obuću leve noge, kad se začu larma.
– Šta je to? – upita Gospod.
– To su Srbi – odgovori Sveti Petar.
– Šta hoće?
– Oni su u ratu sa Turcima.
– Ko je u pravu?
– Pa Srbi, Gospode. Uostalom, vi dobro znate da su Turci nevernici.
– Dobro. Zaštiti Srbe i neka me ostave na miru!
Srbi su potukli Turke… Bog postiže da se potpuno izuje. Začu se nova larma.
– Šta je?
– Srbi, Gospode.
– Opet! Pa šta hoće?
– U ratu su sa Bugarima.
– Pa, Bugari nisu bezvernici. Ko je u pravu?
– Srbi, Gospode. Bugari hoće da im uzmu Makedoniju koju su oni krvlju osvojili.
– Dobro. Zaštiti Srbe, ali neka me jedanput ostave na miru!
Srbi su potukli Bugare i Bog se skoro potpuno svukao, kad se začu još žešća larma nego li pre.
– Šta je? Kazuj brzo, Sveti Petre, jer mi se mnogo spava.
– Gospode, opet Srbi. U ratu su s Austrijancima, Nemcima, Bugarima i Turcima. Ali, Srbi su u pravu.
– To je mogućno, ali naposletku mnogo me gnjave! Pošlji ih do đavola za sada, pa ćeš mi o tome govoriti kad se budem probudio.“
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Komentari(0)