POMERANJE ČASOVNIKA U nedelju ćemo spavati sat vremena duže, a evo zašto se sat pomera u mnogim, ali ne u svim zemljama
Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje, dok se na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu, kada se vreme pomera jedan sat unapred.
Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 27. oktobra u tri sata ujutru, kada se kazaljke na časovnicima vraćaju jedan sat unazad.
Tako se vreme u tri sata računa kao dva sata, objavila je Direkcija za mere i dragocene metale.
Cela ideja pomeranja vremena nije tako stara i regulisana je zakonima većine zemalja tek u 20. veku. Sve se zasniva na činjenici efikasnijeg korišćenja dnevnog svetla.
Dužina trajanja dnevne svetlosti preko zime i preko leta je različito. Na primer, u januaru sunce izlazi oko 8 časova dok u julu to čini već oko 5h. Zimi zalazi oko 16 časova dok je leti vidljivo i posle 21 sati.
E sad… ljudi svoje aktivnosti uglavnom započinju i isto vreme, pa bi to značilo da leti “gube” skoro dva sata dnevne svetlosti jer je u 7 časova kada većina ustaje, u letnje dane već odavno svanulo. U prošlosti, kada se većina poslova obavljala na polju, ovo je bio veliki gubitak.
Glavni “krivci”
Da dnevna svetlost može da se mnogo efikasnije iskoristi samo jednostavnim pomeranjem sata unapred ili unazad u odnosu na doba godine prvo je formulisao krajem 19. veka Džordž Vernon Hadson, entomolog sa Novog Zelanda.
On je, sakupljajući primerke za svoju kolekciju insekata, uočio koliko je za ljude bitno da iskoriste dan. Zato je u svom radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata.
Međutim, ideja bi verovatno ostala zaboravljena da je, deset godina kasnije, nije vaskrsao britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet.
Priča kaže da je Vilet tokom jednog ranojutarnjeg jahanja po okolini Londona, u leto 1905. godine primetio kako veliki broj ljudi i dalje spava iako je sunce odavno izašlo.
I tako je, znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine, Vilet pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog “britanskog letnjeg vremena” koje bi podrazumevalo da se svake nedelje u aprilu kazaljke na časovnicima pomeraju za po 20 minuta unapred, a zatim vrate unazad tokom četiri nedelje u septembru.
Neumorno lobirajući sve do Prvog svetskog rata, Vilet je pridobio neke poslanike u engleskom parlamentu, uključujući i tada mladog Vinstona Čerčila. Nažalost, ovaj vizionar nije dočekao da vidi pobedu svoje ideje. Umro je za vreme epidemije gripa 1915. godine.
Pomeranje časovnika postaje praksa
Ironično, Viletov predlog je prvo prihvatila “neprijateljska” Nemačka 1916. godine zakonom regulisavši “letnje” računanje vremena. Nemci su tako kazaljke prvi put pomerili sa 23h na ponoć 30. aprila 1916. mada su njihovi motivi bili praktične prirode – želeli su da smanje upotreba veštačkog osvetljenja kako bi se štedelo gorivo potrebno za ratne snage tokom Prvog svetskog rata.
Britanci su ih sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske zemlje i SAD. Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. 3. 1983. godine.
Ne pomeraju sve države časovnike
Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. 3. 1983. Do 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada. Kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje ukazno vreme. Početkom 2011. godine tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev početkom doneo je odluku da u toj zemlji ukine pomeranje časovnika.
Rusija je tako 27. marta te godine poslednji put pomerila časovnike zauvek ostavši u “letnjem” vremenu. Ova odluka nije prošla tako glatko i izazvala je negodovanje građana jer mnogi Rusi ne vole da ustaju sat vremena ranije tokom zime.
Ruski predsednik Vladimir Putin je zato, u julu 2014. potpisao dekret kojim se u oktobru zemlja vratila na zimsko računanje vremena koje važi preko cele godine. Time se Rusija pridružila Islandu, koji je do sada bio jedina evropska zemlja koja ne pomera satove.
Sistem pomeranja sata se ne koristi ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost.
Početkom 2019. Evropski parlament glasao je za ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena i to počev od 2021. godine.
(Lepote Srbije/Istorijski zabavnik)
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)