DRAGAN SA GOLIJE OŽENIO ALBANKU, ALI Umesto harmonije, zadesilo ga nešto čemu se nije nadao

Kad je Dragan sa Golije odlučio da dovede Albanku, nije se nadao takvom njenom ponašanju

Albanka se udala za Srbina
Printscreen/Kurir TV

Decenijama unazad, svedoci smo da muškarci iz Srbije sve češće u svoj dom dovode Albanke, koje inače žive u jako teškim uslovima, pa se vremenom skrase u srpskoj domaćinskoj kući.

Srpske neženje, najčešće iz ruralnih sredina u Srbiji i regoionu, traže sreću kraj Albanki koje dovode na selo da se za njih žene.

Tako je pre gotovo 16 godina Viktorija Vida Jakovljević napustila Skadar i preselila se u selo Srednja Reka na Goliji, gde se udala za Dragana i preokrenula svoj život iz korena.

Jasno je zašto je teško ženama iz Albanije koje se udaju stotinama kilometara od svoje rodne kuće, a malo ko se zapitao kako se one zapravo osećaju kada prvi put dođu u Srbiju. Viktorija, jedna od tih žena, podelila je svoje iskustvo, ističući koliko je sve bilo teško na početku.

"Kad sam došla ovde, tri meseca sam svaki dan plakala. Znaš kako je, dođemo u tuđu kuću, nit' znamo jezik, nit' imamo ideju o običajima. Znam ja na albanskom sve, ali otkud da znam šta je "čaša"?" - priča Viktorija za "Prvu", otkrivajući svoje frustracije i izazove s kojima se suočila prilikom prilagođavanja novoj sredini.

I Dragan, njen suprug, dodaje da ni njemu nije bilo lako na samom početku njihovog zajedničkog života. Mislio je da će da dovede ženu i da tako započne njihova idila, a zapravo je u kuću doveo ženu koja je svakim danom bila sve tužnija. Iako je želeo da joj pomogne, shvatao je da je potrebno mnogo truda i posvećenosti kako bi se stvorila stabilna osnova njihove veze.

"Bilo mi je dosta teško, ali sam se trudio da budem što jači psihički i da budem dobar pedagog za nju, da bih joj olakšao prilagođavanje i ulio joj poverenje" - kaže Dragan Jakovljević, govoreći o svojoj ulozi u njenom prilagođavanju novoj sredini.

Albanka se udala za Srbina Printscreen/Kurir TV
 

S vremenom, kada je Viktorija savladala jezik, sve je postalo mnogo lakše, a ona se brže uklopila u novu sredinu.

"Meni se sviđa sada Srbija, navikla sam se. Smejem se i psujem, i sve to znam odlično! Sve najgore znam da psujem" - govori Viktorija kroz smeh, ukazujući na to kako je humor postao njen način da se nosi sa životom u novoj zemlji.

Pored jezika, Viktorija je naučila i da kuva srpska tradicionalna jela, što joj je dodatno olakšalo integraciju. Učeći o običajima i kulinarstvu, ne samo da je zadržala deo svog identiteta, već je i povezala se sa svojim novim okruženjem, čime je stvorila most između svojih korena i novog doma.

"Znam da pravim pite, baklave od orasa i jabučare. Sve to dobro znam", s punim samopouzdanjem izjavljuje ona.

Kada je Vida došla u Draganovu kuću, njen dolazak donio je pravu renesansu. Njihov dom je procvetao, a svakodnevni život je dobio novu dimenziju. Sada zajedno obavljaju sve kućne poslove, od pripreme obroka do vođenja domaćinstva, a njihova saradnja donosi radost i harmoniju u zajedničkom životu.

"Više idem po pečurke sada. Zbog njih sam postala više hrabra. Više volim pečurke, ne plaši me. Čak i kada bi došla mečka, neće mene da jede. Jede one mršave", našalila se Viktorija, a tu je do izražaja došao i njen vedar duh.

Dragan potvrđuje da nije jedini iz ovog sela koji je pronašao ljubav u Albankama, čime se dodatno osnažuje veza između dva naroda.

"Imam rođaka koji je iste godine otišao tamo i takođe se oženio. Sada ima troje dece. Svima bih savetovao da se upuste u ovo. Mislim da je to odličan način da se ojačaju veze i razviju međusobni odnosi."

Kroz njihove reči, oseća se ne samo ljubav i zajedništvo, već i nada u bolju budućnost koja se gradi na temelju razumevanja i saradnje.

Stil/150 minuta

Komentari(0)

Loading