MIĆA AKROBATA IZ SIKIRICA U sedmoj deceniji stoji naopačke na banderi i drvetu, radi salto na velikim visinama (FOTO) (FOTO)
Živa legenda svog kraja, Miroslav Jevtić iz sela Sikirica nadomak Paraćina, sedmu deceniju gazi sa takvom lakoćom kao da je dečkić.
Nadaleko je poznat i po svom nadimku Mićo Akrobata i to sa pravom, jer ovaj čovek više svog života je proveo izvodeći razne akrobacije i penjući se po drveću, nego normalno hodajući.
- Majka mi je rekla da kad sam bio mali, glavom sam udario o stepenik. Međutim, ništa mi nije bilo i još tada se videlo da ću biti poprilično izdržljiv. Tako je sve i počeo, a traje i danas. Obožavam drveće, volim da se penjem na krošnju, a ljudi ostanu šokrani kad vide mene kako na grani radim salto, kaže za RINU Mićo Akrobata.
Voli da kaže, da kada je bio mali izbegavao je da vreme provodi po šest čitavih časova u školi, pa ih je zamenio časovima u prirodi.
- Nisam mogao miran, više sam voleo da provodim vreme napolju nego u klupi i mislim da sam, bar što se mene tiče, bio u pravu. Trenirao sam svaki dan, do iznemoglosti i time stekao zdravlje i kondiciju da kasnije mogu da radim. U školi sam bio najmanji rastom, ali najjači u čitavom razredu zbog čega su mnogi hteli da se rvaju samnom, priseća se Miroslav.
Brojne su aktivnosti koje je on do sada savladao, ali i uspeo da ih i dalje praktikuje, čak i u sedmoj deceniji života. Osim drveća, kako kaže, voli da se penje na bandere, ali i izvodi brone druge akrobacije.
- Ja sam po 200 metara išao na rukama i svi su se čudili kako ja to uspevam. Peo sam se na neomalterisanu kuću od cigle, bez bilo kakvih pomagala, samo zavučem prste izmedju blokova, kao da se lepim. Nosim sam i kamen na goloj glavi bez bilo kakvog sundjera ispod, imao sam i snimke koje su mi obrisali, kaže ovaj akrobata.
Njegova sestra Verica jedina je koja se plaši njegovoh akrobacija, dok ga drugi zadivljeno posmatraju. Mića se nada da će ovako jak i spretan biti i kada uđe u duboku starost, jer ne želi da se preda, a godine su za njega samo broj na papiru. I dok čuveni mornar Popaj svoju snagu pronalazi u spanaću, i Mićo ima svoju tajnu.
- Kopriva, koje ima svuda po našim livadima je izvor moje snage i zdravlja. Duboko verujem da je to izuzetno zdrava biljka, svakodnevno je konzumiram na razne načine. Ne gledam u to koliko godina ko ima, ja očekujem da ću biti ovako sposoban i u stotoj godini života. Sanjao sam Svetu Petku koja mi se obratila rekavši da me ona čuva, i ja se nadam da ću ovako zdrav i jak, kako u rukama, tako i u nogama doživeti duboku starosti, poručio je za kraj naš sagovornik.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)