ĐORĐE ROŠ Sin Slovenca Sebastijana i Slovenke Antonije, bio je u duši iskreni Srbin i prvi svetovni čovek sahranjen na Hilandaru
Rođen je u porodici stručnjaka za izgradnju železničkih pruga Slovenca Sebastijana Roša, i Slovenke Antonije, bio je u duši iskreni Srbin.
Đorđe Roš je bio srpski oficir Jugoslovenske vojske, pionir vazduhoplovstva i osnivač Komiteta za obnovu i veliki dobrotvor manastira Hilandara.
Sin stručnjaka za izgradnju železničkih pruga Slovenca Sebastijana Roša, i Slovenke Antonije. Kao đak šestog razreda Realne gimnazije bio je dobrovoljac u Drugom balkanskom ratu. Dve godine kasnije postao je pitomac 43. klase Niže škole Vojne akademije. Učestvovao je u borbama za vreme odbrane Beograda 1915. godine. Teško je ranjen u jurišu na Dunavskom keju, pod komandom majora Gavrilovića. Prebačen je u logor Eger u Češkoj odakle dva puta pokušava bekstvo, odakle ga razmenjuju 1917. godine, pa ga Crveni krst sprovodi u Švajcarsku. Krajem rata, dolazi na Solunski front gde postaje vojni pilot. On je jedan od pionira srpskog civilnog, sportskog i vojnog vazduhoplovstva. Posle rata unapređen je u čin kapetana, ali napušta vojnu službu i sa bratom Dušanom odlazi na lečenje i studije u inostranstvo.
Između dva svetska rata braća Roš, Dušan i Đorđe, bili su vlasnici trgovačke firme Eksport‐import Roš i zvanični predstavnici nemačke teške industrije u Jugoslaviji. Njihova firma snabdevala je Jugoslovensku kraljevsku vojsku vojnom opremom iz Nemačke.
Đorđe Roš je u Beču upoznao Norvežanku Ostu (koja je kasnije promenila ime u Ljubica) i sa njom se venčao 1924. godine u manastiru Rakovica. Bio je i počasni konzul Kraljevine Norveške u Beogradu. Kao suvlasnik velikog izvozno‐uvoznog preduzeća u Beogradu, organizovao je i finansirao obnovu manastira Gračanica, od 1935. do 1939. godine.
Sa porodicom je emigrirao iz Jugoslavije 1944. godine, zato što se zbog promene vlasti, nalazio na spisku ljudi za likvidaciju po kratkom postupku. Sa suprugom kreće put centralnih delova Evrope, a završava u Švajcarskoj, gde se porodica opet okuplja. Posle mnogo muka, odlučuju da odu put Argentine, pa su u Buenos Ajresu od 1948. godine. Porodica Roš ostaje na južnoameričkom kontinentu do 1960. godine, a potom se opet sele, ovog puta u Nemačku.
Osnivanje Komiteta za obnovu
Prilikom posete Svetoj gori, 1961. godine, zatekao je manastir Hilandar u prilično lošem stanju, zbog sticaja istorijskih, ekonomskih i drugih okolnosti, gde je u dogovoru sa malobrojnim bratstvom preduzeo korake za obnovu manastira i od 1966. godine vreme provode se u Uranopolisu, mestu na granici Svete gore i definitivno se preseljavaju 1974. godine.
Osnovao je Komitet za obnovu manastira u kome je bio aktivan do kraja života. Zajedno sa princom Tomislavom Karađorđevićem, takođe čestim posetiocem Svete gore i Hilandara sakupljao je po svetu novac za obnovu manastira. Novac su podjednako dobijali i od Srba ali i od stranaca, katolika, protestanata, od jednog Jevrejina, čak i od izvesnog bogatog nemačkog aristokrate koji je bio uveren „da će to bar malo doprineti da se pred Srbima opere nemački obraz”. Posle delimične obnove manastira, od novca koji su Đorđe Roš i princ Tomislav sakupili izgrađena je savremena Hilandarska biblioteka.
Iznenadna smrt
Đorđe Roš je umro 3. marta 1977. godine, iznenada, na putu ka Hilandaru. Njegova želja je bila da se sahrani u manastiru Rakovica, uz oca i majku u porodičnoj grobnici, ali nije bilo razumevanja tadašnje vlasti da se to dozvoli. Zahvalni hilandarski monasi sahranili su ga u manastirskoj porti i on je jedini koji počiva na monaškom groblju ispred manastira, a da za života nije nosio monašku rizu.
ĐORĐE ROŠ Sin Slovenca Sebastijana i Slovenke Antonije, bio je u duši iskreni Srbin i prvi svetovni čovek sahranjen na Hilandaru
Rođen je u porodici stručnjaka za izgradnju železničkih pruga Slovenca Sebastijana Roša, i Slovenke Antonije, bio je u duši iskreni Srbin.
Evo šta predstavlja simbol žene na vratima WC: Nije haljina, uhvatićete se za glavu kad saznate
Na mnogim javim toaletima postoji jasno istaknut znak za muški i ženski WC, a obično se prikazuju prepoznatljivim siluetama određenog pola.
Ova tečnost pravo je blago za biljke, a potpuno je besplatna
Vodite računa da u vodi kojom zalivate nema soli, šećera, ulja ili skroba. Tečnost bi trebalo iskoristi čim se ohladi da biste sprečili razvoj bakterija.
Priča o vodenom čudovištu iz Dunava kraj Smedereva seje strah još od Osmanskog carstva
Priča o misterioznoj nemani seže u daleko vreme Osmanskog carstva. Smederevski ribari vekovima prenose legende o Kemzi, čije ime turskog korena i vodi pretpostavku o poreklu ovog bića.
Komentari(0)