KOZA VREDNA VIŠE OD DVE HILJADE EVRA Zbog egzotičnog lova, na Taru su dolazili gosti čak iz Južne Amerike i Afrike (FOTO)
Bajina Bašta – Brojni su turistički sadržaji koji privlače posetioce iz celog sveta na Taru, ali javnosti manje poznat aspekt jeste lov na divokoze i pravi je adrenalinski doživljaj i avantura koja se ne zaboravlja. Ove retke životinje nastanjene su u planinskim masivima u kanjonima Drine, Dervente, Brusnice i Rače i prema poslednjim procenama ima oko 300, a za odstrel je svake godine tokom strogo defenisanih meseci namenjeno samo oko 30. Međutim, ugledati divokozu, a tek odstreliti je pravi je podvig, predodređen samo za one najsposobnije.
Njihovo stanište je poprilično strmo, nepristupačno, pa sama potraga za njima je izuzetan doživljaj. One imaju poseban oblik čapaka, koji se praktično lepe za stenu i tako sebi omogućuju opstanak u surovim prirodnim uslovima. Divokoze imaju izuzetno izražena čula, neumorne su i brzo se kreću, tako da mnogo pre one opaze čoveka, nego on njih. Sve su ovo faktori koji lov na divokoze čine specifičnim“, kažu za RINU u NP Tara.
Na obronke jedne od najlepših srpskih palinina u potragu za divokozama do sad su dolazili mnogi i to čak i iz Južne Amerike, cele Evrope i vrele Afrike. Neki dolaze godinama i nisu uspeli u svojoj nameri, jer su dalekim kućama vratili bez lovačkog trofeja zbog kog su prešli na hiljade kilometara.
- Ovaj hobi, sebi mogu da priušte samo oni koji imaju malo više novca, jer svaka odstreljena divokoza se plaća, a za poslednju je dato čak 210.000 dinara. Njihov lov je strogo definisan i ne može da se odvija mimo propisanih pravila, jer se radi o retkoj vrsti. Osim na Tari u Srbiji ih ima još samo na plinini Zlot kod Bora i Šar planini Njihova reprodukcija je jako važna i jare se jednom ili dva puta godišnje“, dodaju u NP Tara.
Možda vas zanima:
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Možda vas zanima:
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Možda vas zanima:
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Divokoze vole velika prostranstva sa velikim visinskim razlikama gde u svako godišnje doba mogu pronaći hranu. Narastu u visinu do 80 i u dužinu do 130 centimetara, a teže u proseku oko 40 kilograma.
Pročitajte još:
Gde car i ptice vladaju: priča o Carskoj Bari
Na samo sedamnaest kilometara od Zrenjanina prostire se Carska Bara, najveće močvarno područje u Srbiji. Ovaj specijalni rezervat prirode je istovremeno i ptičji raj, i prirodna laboratorija, i podsećanje da prava čuda nisu uvek na vrhovima planina, već i u tišini vodenih ogledala.
Planina Ravna Gora: prirodna apoteka i istorijski simbol Srbije
Na padinama Suvobora, iznad Gornjeg Milanovca, prostire se Ravna Gora – planinsko područje koje je u srpsku istoriju ušlo kao simbol otpora tokom Drugog svetskog rata. Ipak, Ravna Gora je mnogo više od istorijskog pojma: to je kraj bogat šumama, livadama i pogledima koji osvajaju, mesto gde priroda i prošlost žive jedna pored druge.
Leči razna oboljenja i bolesti, izgleda kao raj na zemlji, a cena sića: Redovno je je posećivala Milunka Savić!
Jošanička Banja - planinska banja sa lekovitim izvorima, prirodnim lepotama i povoljnim smeštajem, nadomak Kopaonika
Gvozdena kapija: najdramatičniji prolaz Dunava kroz Srbiju
Gvozdena kapija, ili Đerdapska klisura, jedan je od najimpozantnijih prirodnih fenomena na Dunavu. Prostire se na oko 100 kilometara duž granice Srbije i Rumunije i vekovima je bila simbol prirodne moći, ali i prepreka ljudima i vojskama. Ovde se Dunav sužava, postaje najdublji i najdramatičniji, a stene planine Miroč nadvijaju se nad rekom kao prirodni bedemi.
OVO PLANINSKO SELO U SRBIJI JE IDILIČNO: Mesto gde bajka počinje i lepota o kojoj se priča, ZNATE LI O ČEMU JE REČ?
Poseta očaravajućem planinskom selu Zaovine
Komentari(0)