SRPSKA MONA LIZA je nastala dva veka pre Davinčijeve: Reč je o FRESKI iz manastira Sopoćani koja već 800 GODINA odoleva vremenu (FOTO)
Remek-delo srednjevekovnde umetnosti, manastir Sopoćani, zajedno sa Starim Rasom prvo je istorijsko nasleđe koje se našlo na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine od 1979. godine. Fresku apostola Filipa porede sa Mona Lizom, a evo i zbog čega.
Nedaleko od izvora reke Raške u blizini Novog Pazara manastir Sopoćane je podigao kralj Stefan Uroš I oko 1265. godine po ugledu na vizantiju, kao porodični mauzolej. Sama crkva manastira posvećena je Svetoj Trojici, a manastir je dobio naziv po slovenskoj reči "sopot", što znači izvor.
Uroševa želja da manastir bude porodični mauzolej nikada nije zaživela. Ni sam kralj nije u njemu bio sahranjen nakon smrti, ipak, u njega je prvo položena kraljeva majka, Ana Dandolo, mletačka princeza i prva srpska kraljica.
Freskopis manastira do danas se ubraja u najlepše na svetu.
O freskopiscima Sopaćana malo se zna, a do danas njihov rad spada u sam vrh srednjovekovnog zidnog slikarstva. Poznato je da je kralj Uroš I unajmio najbolje umetnike tog vremena, koji su u Srbiju stigli iz Carigrada.
Iako vreme nastanka manastira nije precizno poznato, jer je natpis na prstenu tambura kubeta u kome je bilo utisnuto vreme gradnje oštećen, smatra se da je oslikan između 1272. i 1276. godine.
Sveti Dimitrije Sopoćani
Manastirski freskopis spada među najlepše u Evropi, a neke od najpoznatijih fresaka su: Arhijereji se klanjaju Hristu Agnecu, Uspenje Presvete Bogorodice, prikaz mladih kraljeva Dragutina i Milutina, Sveti Apostol Filip…
vikipedija/Sopoćani
Mona Liza dva veka pre Mona Lize
Freska Svetog apostola Filipa na zapadu prozvana “Mona Liza pre Mona Lize” jedna je od najintrigantnijih umetničkih dela na svetu. Nastala čak dva veka pre Mona Lize Leonarda da Vinčija, a u narodu je bila poznata i pod nazivom Lepi Jovan.
Spušteni pogled i tajanstvene sopoćanske oči koje te prate gde god da se pomeriš već skoro osamsto godina odolevaju vremenu i surovim istorijskim događajima, a posetioce manastira ostavljaju bez daha.
Dvesta godina bez krova
U vreme Velike seobe Srba 1690. godine, stadao je i manastir Sopoćani. Pljačkajući po Srbiji, Turci su sa velelepnog manastira skinuli krov, a zub vremena urušio je i kupolu. Ipak freske su delom preživele, a manastir je obnovljen početkom 20. veka.
(Opanak)
FENOMENALNO Još jedno JEZERO u srcu Zlatibora, za UŽIVANJE I REKREACIJU!
Čajetina - Nakon jezera na Kraljevom trgu i Ribničkog jezera srcu planine, Zlatibor dobija još jednu vodenu atrkaciju, a u pitanju je planirano podizanje gravitacione betonske brane na živopisoj lokaciji Krst, a sve u cilju stvaranja akumulacije za rekreativne svrhe.
Ne bih ovaj pogled na Kablar menjao ni za pogled sa Ajfelovog tornja: Nastavnik muzike vratio se u rodno selo, Radovan u Gornjoj Gorevnici napravio pravi raj
Gradsku vrevu i sivilo asfalta nastavnik muzike iz Čačka, Radovan Tanasijević, odlučio je da zemeni vedrim nebom i cvrkutom ptica. Vratio se u svoje rodno selo Gornju Gorevnicu i na imanju svojih predaka napravio pravi mali raj, za oči i za dušu. Na ognjištu je obnovio sve kao što je bilo nekad, kao što su to činili naši preci.
PRAZNIČNI RAJ NA ZLATIBORU Zabava na sve strane, od Gold gondole, koja radi sat duže, do prolećnog safarija oko Ribničkog jezera
Čajetina - Jedna od najposećenijih destinacija u Srbiji za poredstojeće praznke, svakako će biti planina Zlatibor, a u prilog tome svedoči i to što su skoro svi smeštajni kapaciteti popunjeni i traži se krevet više. Spremna da primi goste, ali i obezbedi im nezaborvne momente svakako je i najduža Gold gondola.
Krupajsko vrelo, prirodni dragulj istočne Srbije: Mesto na kojem duša nalazi mir!
Smešteno je između sela Milanovac i Krupaja u podnožju planine Beljanice
Gorsko jezero usred borove šume, prirodna oaza o kojoj se malo zna: Meštani pripremaju pravo veselje za 1. maj, sa pečenjem i trubačima- tipično po srpski
Sitno se odbrojava do prvomajskih praznika, a mnogi su već sad napravili planove gde će provesi taj neradni dan. Meštani suvoborskog sela Pranjani i ove godine rešili su da naprave pravo narodno veselje i to kod jezera usred borove šume.
Komentari(0)