SRPSKA MONA LIZA je nastala dva veka pre Davinčijeve: Reč je o FRESKI iz manastira Sopoćani koja već 800 GODINA odoleva vremenu (FOTO)
Remek-delo srednjevekovnde umetnosti, manastir Sopoćani, zajedno sa Starim Rasom prvo je istorijsko nasleđe koje se našlo na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine od 1979. godine. Fresku apostola Filipa porede sa Mona Lizom, a evo i zbog čega.
Nedaleko od izvora reke Raške u blizini Novog Pazara manastir Sopoćane je podigao kralj Stefan Uroš I oko 1265. godine po ugledu na vizantiju, kao porodični mauzolej. Sama crkva manastira posvećena je Svetoj Trojici, a manastir je dobio naziv po slovenskoj reči "sopot", što znači izvor.
Uroševa želja da manastir bude porodični mauzolej nikada nije zaživela. Ni sam kralj nije u njemu bio sahranjen nakon smrti, ipak, u njega je prvo položena kraljeva majka, Ana Dandolo, mletačka princeza i prva srpska kraljica.
Freskopis manastira do danas se ubraja u najlepše na svetu.
O freskopiscima Sopaćana malo se zna, a do danas njihov rad spada u sam vrh srednjovekovnog zidnog slikarstva. Poznato je da je kralj Uroš I unajmio najbolje umetnike tog vremena, koji su u Srbiju stigli iz Carigrada.
Iako vreme nastanka manastira nije precizno poznato, jer je natpis na prstenu tambura kubeta u kome je bilo utisnuto vreme gradnje oštećen, smatra se da je oslikan između 1272. i 1276. godine.
Sveti Dimitrije Sopoćani
Manastirski freskopis spada među najlepše u Evropi, a neke od najpoznatijih fresaka su: Arhijereji se klanjaju Hristu Agnecu, Uspenje Presvete Bogorodice, prikaz mladih kraljeva Dragutina i Milutina, Sveti Apostol Filip…
vikipedija/Sopoćani
Mona Liza dva veka pre Mona Lize
Freska Svetog apostola Filipa na zapadu prozvana “Mona Liza pre Mona Lize” jedna je od najintrigantnijih umetničkih dela na svetu. Nastala čak dva veka pre Mona Lize Leonarda da Vinčija, a u narodu je bila poznata i pod nazivom Lepi Jovan.
Spušteni pogled i tajanstvene sopoćanske oči koje te prate gde god da se pomeriš već skoro osamsto godina odolevaju vremenu i surovim istorijskim događajima, a posetioce manastira ostavljaju bez daha.
Dvesta godina bez krova
U vreme Velike seobe Srba 1690. godine, stadao je i manastir Sopoćani. Pljačkajući po Srbiji, Turci su sa velelepnog manastira skinuli krov, a zub vremena urušio je i kupolu. Ipak freske su delom preživele, a manastir je obnovljen početkom 20. veka.
(Opanak)
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
U Srbiji postoji 7 vazdušnih banja: Visok nivo jona i ozona, posebno su dobre za ove bolesti! (FOTO)
Na osnovu procene Balneoklimatološkog instituta Srbije, na teritoriji naše zemlje postoji ukupno sedam vazdušnih banja
Od orlova do vinograda – čari Sićevačke klisure
Na samo dvadesetak kilometara istočno od Niša, između planina Suve planine i Svrljiških planina, prostire se jedan od najdramatičnijih kanjona u Srbiji – Sićevačka klisura. Duga oko 17 kilometara, ova prirodna kapija ka Pirotu vekovima je bila i put i prepreka, mesto susreta civilizacija i prirodne divljine.
Soko Grad – čuvar Moravice kroz vekove
Na strmim stenama iznad bistre reke Moravice, dva kilometra istočno od Sokobanje, uzdižu se ostatci srednjovekovne tvrđave Soko Grad. Iako su zidovi davno porušeni, a kule razorene, ovo mesto i dalje nosi snagu i ponos vekova kada su ovde stražarili ratnici i odjekivali topoti konja.
Spa oaza na istoku Srbije: Cene smeštaja u Zvonačkoj banji od 20 evra, a dobijate samo najbolje od "ruže vetrova"
Srbija ima najrazvijeniji banjski turizam u regionu, a spa oaze se mogu naći širom zemlje - od severa do juga, zapada do istoka - gde smo pronašli Zvonačku banju. Nalazi se u opštini Babušnica, a nedaleko odatle je i granica sa Bugarskom. Iako šira populacija možda nije čula za ovo lečilište, njegova istorija datira još od rimskog perioda, a razvoj je je usko vezan za rudnike ovog kraja. Procvat joj počinje nakon Drugog svetskog rata, kada se otvaraju hoteli i prva moderna prenoćišta, dok se danas solidan smeštaj može naći po prosečnoj ceni od oko 30 evra.
Komentari(0)