Pećina kao iz bajke: Prirodni biser na Zlatiboru prava je retkost srpskog turizma VIDEO
Pun je Zlatibor lepota na koje vredi potrošiti koji sat vremena, ili u dane odmora na ovoj planini, ili kad te put kad drugoj destinaciji njom nanese.
Evo jedne u selu Dobroselica, 23 kilometra od turističkog centra, rukom prirode klesane milenijumima, do koje vode asfalt i turistička signalizacija.
Zove se po zajedničkoj imenici za ovu vrstu speleoloških dragulja – Prerast, mada je u narodu poznat kao Točkovička pećina ili Šupljica. Smeštena je u granicama Parka prirode "Zlatibor“ i kao prirodna retkost izuzetno je važna kako za nauku, tako i za turizam Zlatibora. Radi se o kamenom mostu, odnosno sa obe strane otvorenoj pećini, koja po svojim dimenzijama spada u najveće objekte ovakvog tipa u Srbiji.
Prerast na južnoj i severnoj strani ima otvore udaljene jedna od druge oko 50 metara, dok je prosečna visina pećine oko 15 metara. Kroz nju teče potok, nekadašnja reka ponornica, za koju naučnici pretpostavljaju da je erozivno uticao na pećinu. Potok otiče u Dobroseličku rijeku koja se u ataru ovog sela uliva u Uvac.
Možda vas zanima:
Prirodni fenomen: Šta to privlači turiste u istočnu Srbiju?
Da li ste čuli za Vratnjanske kapije? Ova retkost privlači mnoge turiste i zaljubljenike u istočni deo Srbije. Vratna je reka u blizini Negotina, koja je ukrašena prerastima- kamenim lukovima koji su se formirali urušavanjem pećina koje su nekada postojale.
Možda vas zanima:
Prirodni fenomen: Šta to privlači turiste u istočnu Srbiju?
Da li ste čuli za Vratnjanske kapije? Ova retkost privlači mnoge turiste i zaljubljenike u istočni deo Srbije. Vratna je reka u blizini Negotina, koja je ukrašena prerastima- kamenim lukovima koji su se formirali urušavanjem pećina koje su nekada postojale.
Možda vas zanima:
Prirodni fenomen: Šta to privlači turiste u istočnu Srbiju?
Da li ste čuli za Vratnjanske kapije? Ova retkost privlači mnoge turiste i zaljubljenike u istočni deo Srbije. Vratna je reka u blizini Negotina, koja je ukrašena prerastima- kamenim lukovima koji su se formirali urušavanjem pećina koje su nekada postojale.
Do Prerasti put od Zlatibora vodi magistralom ka Novoj Varoši do Vodica, odakle se ide prema prevoju Presedo, i odatle, sve asfaltom, do južnog otvora pećine koja leži na 900 metara nadmorske visine. Pećini se automobilom može prići na 50-ak metara, a od nje počinje da se diže venac Tornika, najvišeg vrha Zlatibora.
Nekada je prolaz kroz Prerast bio prečica Dobroseličanima iz zaseoka Točkovica, u kome je počekom 19. veka Miloš Obrenović radio kao sluga kod Aksentija Ječmenice, bogatog trgovca stokom. U ovom zaseoku do skoro su bile kruške koje je kalemio budući knez i kralj Srbije.
(Blic)
Mesta koja gutaju zvuke: Gde u Srbiji tišina nije prazna, već sveta
Postoje tačke na mapi Srbije gde ni korak ne odjekne, ni vetar se ne čuje – a narod veruje da se tamo “čuje ono što je u tebi”
PROHOR PČINJSKI STARIJI I OD HILANDARA: Pravi i jedini stub i čuvar zakona hrišćanskog i imena srpskoga
Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog, koji se nalazi 30 kilometara južno od Vranja, danas obeležava 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio.
PORED OVOG SVETOG BORA U MANASTIRU NIKOLJE USLIŠENE SU MNOGE MOLITVE: Štiti ga majka Božija, a evo šta treba da uradite
Verovanje u moć drveća staro je koliko i čovečanstvo. Nekad su se i njima podizali hramovi, a ljudi su se molili za zdravlje i sreću.
Jezera koja nikada ne miruju: Tajne voda koje ne znaju da ćute
U Srbiji postoje jezera koja su stalno u pokretu – narod kaže da nisu obična, već “živa”
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Komentari(0)