Jedinstveni i najčudesniji, a ujedno i najlepši kanjon jedne reke koji Srbija poseduje u zbirci svojih prirodnih lepota svakako je kanjon Jerme
Pravo čudo brdovitog Balkana na jugoistoku naše zemlje za koje malo ko u Srbiji zna, što doprinosi njegovoj tajanstvenosti i očuvanosti iskonske lepote koju je netaknutu zadržao sve do danas. Sigurno najživopisniji predeo u Srbiji, kanjon Jerme, svojim strmim liticama, koje na pojedinim deonicama imaju tendenciju da se dodirnu, podsećaju na prave Termopile izmeštene baš u našu avliju.
Kanjon Jerme se nalazi na nekih 30 km od Pirota, kao najvećeg grada ovog dela zemlje, a tu su i Dimitrovgrad i Babušnica, čineći tako savršen trougao u čijem se težištu nalazi ova avanturistička atrakcija. Kanjon je najlepši u onom delu reke koji povezuje Asenovo kale i selo Vlasi, gde se može uživati u prelepom krajoliku dužine nekoliko kilometara.
Reka Jerma izvire u zoni Vlasinskog jezera i odatle teče severozapadno, prema susednoj Bugarskoj. Tu, kod sela Strezimirovca, odlazi u Bugarsku. U tom delu pravi veličanstven tok prolazeći kroz Trnovsko ždrelo, a potom prelepo zaokreće i vraća se nazad u Srbiju, kao da želi da oda počast zemlji u kojoj izvire. U tih 15km prolaska nazad, između visova Vlaških planina (1442m) i Grebena (1337m) usečen je kanjon Jerme, sa dva veličanstvena klanca Odorovsko i Vlaško ždrelo, čije se strme stene uzdižu na visinu između 300 i 400m, sa širinom od 10m do 30m.
Asenovo kale je visoko 1032m i vrh je obližnje planine Ruj, a ujedno je i jedino mesto gde kanjon Jerme daje dom surom orlu, a takođe jedina lokacija u Srbiju gde se može videti ova ptica. Na liticama Asenovog kalea se nalaze ostaci srednjevekovnog utvrđenja za koje se smatra da ga je sagradio bugarski car Jovan Asen. Novija istraživanja su potvrdila da je to ipak utvrda koju je podigao Stefan Lazarević koja je kasnije pala u ruke Turaka. Tu se nalazi i čuveni izvor lekovite mineralne vode, među meštanima ovog kraja čuven kao Slonova zadnjica, jer zaista tako i izgleda. Intreresantno je da živalj ovog područja dugo nije bio svestan da je izvor deo same reke Jerme. Jedna od najvećih atrakcija je, svakako, Cediljka, simboličan naziv koji najbolje opisuje uski kanjonski usek koji jedva da doseže 1,5m širine između dve strme strane koje se uzdižu iznad reke. Svakako vredi posetiti i Zvonačku Banju, koja je čuveni balneološki centar koji je formiran još u vreme Rimljana. Termomineralna voda, 27 stepeni tokom cele godine, bujno zelenilo i prijatna klima doprinose lečenju mnogih bolesti. S druge strane, brojne pećine, od kojih je najpoznatija Vetrena dupka, i Vetreno jezero upotpunjuju lepotu ovog kraja.
Sve do 1927. godine kanjon Jerme sa svojim liticama i klancima je gotovo neprohodan. Tek je za potrebe rudnika mrkog uglja “Rakita” izgrađena pruga uskog koloseka za prevoz radnika. Rudnik je zatvoren 60~tih godina prošlog veka, a na mesto pruge stiže asfaltni put čime se dolazak u ove krajeve olakšava.
Pirotski kraj je poznat i po manastirima. Tu su neizostavno manastiri Temska, Sukovo i Poganovo. Prvi, koji je zadužbina Konstantina Dejanovića, sestrića cara Dušana, može se videti u slivu reke Temštice. Drugi manastir, Sukovo, se nalazi na desnoj strani reke Jerme, u istoimenom selu, koji je obnovljen 1856. godine i podignut je na ostacima nekadašnje stare crkve. Ktitori manastira su bili pop Jovan Madić i monah Vincijamin. Manastir je imao burnu prošlost, jer je kroz istoriju i ratove često bio meta napada, te je stradao najčešće od Bugara i to 1885., 1913. i 1914. godine. Čak su ga opljačkali i Čerkezi 1886., narod iz oblasti Kavkaza. Posebna vrednost manastira je njegovo freskoslikarstvo, a živosao ga je Vasilije pop~Hristov iz Samokova.
Manastir Poganovo, posvećen je Svetom Jovanu Bogoslovu, a zadužbina je srpskog velikaša Konstantina Dragaša. Sagrađen je 1395. godine, a oslikan je dosta kasnije, tek 1499. godine. Zakonom je zaštićen, a njegove freske dosežu najznačajnija ostvarenja freskoslikarstva toga vremena na Balkanu. Čuvena Dvostruka ikona, koja se smatra najlepšom ikonom 15. veka je bila u ovom manastiru sve do Prvog svetskog rata kada je, nažalost, bugarska vojska odnosi zajedno sa čitavim ikonostasom u Bugarsku. Danas se nalazi u Muzeju ikona u Sofiji.
Voda ove reke teče ukupno 72km uz jaku i gromoglasnu huku. Probija se između ogromnih kamenih gromada i stenja kroz dve zemlje, gde čak četiri puta prelazi granični prelaz na prirodnim granicama dveju zemalja. Njena su snaga i sloboda nezadrživi u stvaranju jedinstvenog prirodnog ambijenta i, svakako, ono što je iznedrila je vredno da se upiše kao novo iskustvo u životu.
POSETILI SMO NAJLEPŠI VODOPAD U SRBIJI: Hiljade turista dolaze ovde svakog dana, POGLEDAJTE I ZAŠTO! (FOTO)
Najbolje je posetiti ga u letnjim danima, kada vas vodopad može dobro rashladiti i sakriti od vreline sunca
Savska laguna kod Kupinova: Stari čamci, tišina i reka bez žurbe
Zaboravljeno rečno okrilje nedaleko od Beograda čuva mir koji grad odavno ne poznaje.
Svetac sa psećim licem, Bogorodica kakvu niste videli: Zašto su u ovom manastiru freske drugačije od ostalih
U manastiru Sukovo nalaze se jedne od najneobičnijih fresaka u Srbiji - svetac sa glavom psa i Bogorodica sa krilima.
Rajac i kosidba: Planina gde tradicija i miris sena i dalje žive
Zeleno prostranstvo Rajca, planine nadomak Ljiga, mesto je gde se svake godine spajaju priroda, ljudi i vekovni običaji. Kosidba na Rajcu nije samo takmičenje – to je praznik, sećanje i slavljenje jedne profesije koja je oblikovala srpski krajolik.
Vodopad koji pamti legende: Šta šapuće voda sa Beljanice?
U podnožju planine Beljanice, u srcu Homolja, vodopad Lisine neumorno se obrušava sa visine od 25 metara, praveći prirodni spektakl koji vekovima inspiriše putnike, istraživače i ljubitelje tišine. Ali iza tog veličanstvenog prizora kriju se i zanimljivosti koje retko ko zna.
Komentari(0)