LEPOTE SRBIJE U TREŠNJEVKU U ovom selu živi samo petoro ljudi, ime je dobilo po jednom drvetu, a iza svega se krije neobična priča (VIDEO)
U blizini Kragujevca, udaljeno na 15 kilometara, nalazi se selo Trešnjevak, u kome po popisu iz 2022. godine ima samo 4 domaćinstava i 5 stanovnika. Alo! redakcija se uputila u Šumadiju, da vidimo kako oni žive. Selo je naziv dobilo po drvetu trešnje, kojim obiluje; a ovde često dolaze tzv. "vikendaši", iz Kragujevca i cele Srbije, ali i stranci, koji uživaju u netaknutoj prirodi.
Prvi ljudi na koje smo naleteli su bračni par, penzioneri, Dragomir i Gorica Stanišić. Oni sad žive u Kragujevcu, ali je Dragomir odrastao u Trešnjevku.
- Ovde sam završio četvorogodišnju školu i selo je tad vrvelo od života, sve do 1959. godine- priseća se Dragomir. -1962. godine je bilo prvo veliko iseljenje iz Trešnjevaka. Imali smo 137 kuća, bilo je puno omladine, retko ko bi odlazio na školovanje. Tokom proslava, svirali bi i do četiri harmonikaša, i sva okolna sela bi dolazila na zabavu u Trešnjevak.
- Bilo smo čuveni po gostoprimstvu- nastavlja on. -Ovde ne možete proći, a da vas neko ne ponudi kafom, rakijom, medom, ili čime god da imaju.
Možda vas zanima:
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Možda vas zanima:
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Možda vas zanima:
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Alo!/Vladimir Marković
Možda vas zanima:
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Možda vas zanima:
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
I zaista je tako, jer čim smo seli u prijatnu hladovinu njihove bašte, Gorica nas je poslužila kafom, hladnom vodom i domaćom rakijom.
- Ja ovde ne ustajem rano- rekla je ona. -Muž ustaje rano i skuva nam kafu. Posle doručka uživamo dok na ljuljašci čitam neku knjigu. Ručak brzo skuvam jer su mi uslovi u letnjoj kuhinji dobri i ništa mi nije teško. I naši sinovi i unuka obožavaju da dođu ovde, pa pravimo roštilj.
- Mi i dalje održavamo romantiku kroz razumevanje i toleranciju- nastavlja Gorica i otkriva da zato uživaju u miru Trešnjevaka, a Dragomir dodaje: -Ljudi treba da više komuniciraju i uživaju u prirodi, ali i da rade. Život na selu je težak, ali je rad stvorio čoveka.
Alo!/Vladimir Marković
Pored svega toga, dodaju da život tu nije lak jer je najbliža prodavnica udaljena 4 kilometara, a puta do sela takoreći i nema, pa je dolazak do njega prava odiseja. Iz tog razloga oni sumnjaju da će se mladi vratiti na selo i baviti poljoprivredom, jer i nema puno plodne zemlje.
Od nekadašnje škole sada je postao lovački dom. Ivan Simović sa nadimkom "Perce" je član lovačkog društva i dolazi iz Kragujevca u lov na srndaće i divlje svinje.
- Moj otac potiče iz Trešnjevaka- započinje Ivan. -Šezdesetih godina je bilo iseljavanje iz sela, jer je trebalo da se selo potopi i napravi jezero. To je stalo, međutim veliki broj ljudi se odselio. Ostalo je samo pet stanovnika, ali ima nas koji smo poreklom odavde i dolazimo u lov i u prirodu.
- Lovački dom je jedina društvena organizacija u selu- nastavlja on. -Osnovan je 1994. godine, od škole koja je bila zapuštena i mi lovci smo obnovili zgradu zajedničkim trudom.
Pored srndaća, divljih svinja i zečeva, za lovce najveći izazov predstavljaju vukovi koji su se pojavili u poslednjih nekoliko godina i zbog kojih su stradali jaganjci i ovce. U januaru su lovci odstrelili tri vuka, i sada su se ostali vukovi povukli. U hajci na vukove je učestvovalo 150 lovaca.
Alo!/Vladimir Marković
Jedan od starosedelaca je penzioner Rodoljub Mijović koji od 1952. godine i dalje živi u kući u kojoj se i rodio:
- Sećam se da je škola u moje vreme imala preko 40 đaka. Ljudi su se bavili poljoprivredom i voćarstvom. Vreme je učinilo svoje i selo se svelo na petoro ljudi. Zvanično je po popisu petoro ljudi, ali je broj ipak veći jer mnogi imaju vikendice ovde i provode vreme na selu. Ne držim životinje, ali imam veliki plac na kom gajim voće i cveće.
Rodoljubova supruga često dolazi iz susednog sela Grošnica, dok ćerke dolaze ređe zbog obaveza.
- Zimi nema puno posla, i uglavnom provodim vreme u šetnji- otkriva Rodoljub. -Sa komšijama se odlično slažem i držimo se zajedno. Leti tražim pečurke, a zimi obilazim brda i planine sa društvom koje dođe. Mislim da bi sve drugačije bilo kada bi imali urađen put. Najbliža pošta i apoteka su u Grošnici na 8 kilometara odavde.
Uprkos tome što je teško, Rodoljub otkriva zašto nije napustio rodnu grudu:
- Svako ima nešto u sebi što ga vuče ili vezuje za neki kraj. Postoje ljudi koji su ovde rođeni, a ne žele ni da dođu ili renoviraju kuću. Imam kuću u Grošnici, ali kad odem tamo ne osećam kao da je moje. Ovo selo smatram svojim.
Ova banja je pravi dragulj Srbije: Pruža odmor kao iz bajke, bogata lekovitom vodom, a cene bagatela!
Mataruška Banja jedna je od najrazvijenijih banja u Srbiji
KANJON SMRTI: Jedino mesto na Uvcu gde čamci moraju da stanu i legenda o "nevidljivom dnu" jezera
Uvac je jedno od naših najlepših prirodnih čuda, poznato po meandrima i beloglavim supovima. Ipak, kanjon Uvca krije jedno mesto koje je opasno, mesto sa kojeg je izvađeno više žrtava. Otkrivamo zašto je u pojedinim delovima jezera zabranjeno ploviti i kakvu legendu krije "nevidljivo dno" akumulacije.
Ova banja je pravi biser Srbije: Bogata prirodom i lekovitom vodom, a cena noćenja ne može biti jeftinija
Vode Jošaničke Banje mogu da se koriste kod lečenja reumatskih oboljenja
Čuvar srednjovekovnih freski vanvremenske lepote U ovoj srpskoj svetinji je freska koja se smatra jednom od najlepših na svetu
Sedište episkopije Srpske pravoslavne crkve, na zidovima starim osam vekova čuva neke od najvrednijih dometa srpskog fresko slikarstva. Iako su freske rađene u vizantijskom stilu koji nije dozvoljavao unošenje novina u način slikanja, mileševski slikari donose promene, daju duh i život freskama, i stvaraju unikatana dela vanvremenske lepote po kojima će Mileševa i „Beli anđeo“ postati svetski poznati.
VELIKI KINESKI ZID SRBIJE: Da li je Golubačka tvrđava zaista izgrađena po uzoru na Istok i kakvu tajnu krije "kapija" Dunava
Golubačka tvrđava, najimpozantnije utvrđenje na Dunavu, smatra se čudom srednjovekovne arhitekture. Otkrivamo zašto je njena gradnja toliko neobična, kako njene kule podsećaju na daleki Istok i kakvu tajnu krije čuvena "kapija" Đerdapske klisure.
Komentari(0)