DOŽIVITE SVET DUNAVA U MALOM Na samo pola sata od Trga Republike idilična oaza prirode
Šta ako vam kažemo da se jedna idilična oaza prirode nalazi na samo pola sata vožnje od beogradskog Trga Republike?
Centar za posetioce “Mali Dunav” u Vinči predstavlja priliku za uživanje u predivnoj prirodi, bez potrebe za odlaskom daleko od grada – on priča priču o Dunavu, njegovim biljkama i životinjama, alasima, mostovima, praistorijskim civilizacijama i očuvanju vode.
Zaplovite drvenim čamcima, posetite mrestilište riba i vodenu botaničku baštu, stanište za kornjače i naučno-kulturni kutak o minulim vremenima - i kroz raznovrsne sadržaje i aktivnosti provedite ispunjen dan negujući ljubav prema životu ove reke.
STUDENTI OD DEPONIJE NAPRAVILI OAZU
Na 12 kilometara od centra Beograda, nalazi se "Mali Dunav" u Vinči. Turističko-ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Iz čistog entuzijazma, bez novčane nadoknade, o kompleksu brinu studenti, doktoranti i profesori Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Pravi prirodnjački Diznilend, prostire se na pet i po hektara. Tu je botanička bašta sa vodenim biljem, jezero Mala Venecija po kojem se može ploviti, oaza kornjača, akvarijum sa 40 vrsta riba.
Idealan kutak za savršen dan u prirodi sa decom.
Reč je Centru “Mali Dunav” u Vinči, gde su studenti poljoprivrednog fakulteta pre 17 godina započeli izgradnju oglednog dobra, i od deponije napravili oazu.
Kako piše na sajtu “Mali Dunav”, rečni tok je živa maketa reke Dunav dužine preko 1 000 metara nastao u koritu bivšeg zagađenog potoka Šugavac – čija je otpadna voda najpre delimično prirodno prečišćena korišćenjem vetlanda, a potom uvedena u cevovod, samo korito očišćeno i naturalno uređeno. Voda u Malom Dunavu potiče iz izdani odakle se crpi sa dubine od preko 120 metara dubine, a potom “izvire” na napravljenom „vrelu” Malog Dunava po uzoru na pravi izvor reke Dunav u Švarcvaldu.
Gornji deo Centra – “Mala Podunavska divljina” se prostire na levoj i desnoj šumovitoj obali gornjeg toka “Malog Dunava” na površini od oko 6 hektara.
Srednji deo toka, protiče kroz središte Oglednog dobra Radmilovac, na čijoj se desnoj obali nalazi Podrum vina i jakih pića, Degustaciona sala u kojoj se može probati studentsko, ali i rektorsko vino, pekmez od paradajza, ceđeni sokovi, sezonsko voće – više stotina sorti jabuka, breskvi, kajsija…, a na levoj Medna dolina, gde pčele sa ispaše po Oglednom dobru stvaraju kvalitetan med.
Centar je otvoren svakog dana, od aprila do prvih dana novembra od 8 do 16 radnim danima i od 8 do 18 vikendom.
Inače, ogledno dobro „Radmilovac“, u čijem je sastavu i Mali Dunav, ime je dobio po Radmili, supruzi industrijalca Milana Vukičevića, koji ga je 1941. godine ostavio u legat studentima Poljoprivrednog fakulteta, kako bi tu sticali praksu.
Najatraktivniji deo kompleksa je Naselje praistorijskog ribara sa desetak kućica. Sve počinje pre 45.000 godina, kada je homosapijens spas od hladnoće pronašao u pećinama čije je zidove zagrevala dunavska voda. Tu su kućice iz Lepenskog vira, kada imamo prve tragove vajarskih dela, sledi Starčevačka kultura i konačno savršenstvo Vinčanske kulture.
Doživite svet Dunava u malom.
U ovoj banji cena smeštaja je samo 800 dinara: Vratićete se preporođeni - pruža najbolju terapiju
Tridesetih godina prošlog veka izgrađen je i prvi bunar i mineralno kupatilo
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Komentari(0)