DOŽIVITE SVET DUNAVA U MALOM Na samo pola sata od Trga Republike idilična oaza prirode
Šta ako vam kažemo da se jedna idilična oaza prirode nalazi na samo pola sata vožnje od beogradskog Trga Republike?
Centar za posetioce “Mali Dunav” u Vinči predstavlja priliku za uživanje u predivnoj prirodi, bez potrebe za odlaskom daleko od grada – on priča priču o Dunavu, njegovim biljkama i životinjama, alasima, mostovima, praistorijskim civilizacijama i očuvanju vode.
Zaplovite drvenim čamcima, posetite mrestilište riba i vodenu botaničku baštu, stanište za kornjače i naučno-kulturni kutak o minulim vremenima - i kroz raznovrsne sadržaje i aktivnosti provedite ispunjen dan negujući ljubav prema životu ove reke.
STUDENTI OD DEPONIJE NAPRAVILI OAZU
Na 12 kilometara od centra Beograda, nalazi se "Mali Dunav" u Vinči. Turističko-ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Iz čistog entuzijazma, bez novčane nadoknade, o kompleksu brinu studenti, doktoranti i profesori Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Pravi prirodnjački Diznilend, prostire se na pet i po hektara. Tu je botanička bašta sa vodenim biljem, jezero Mala Venecija po kojem se može ploviti, oaza kornjača, akvarijum sa 40 vrsta riba.
Idealan kutak za savršen dan u prirodi sa decom.
Reč je Centru “Mali Dunav” u Vinči, gde su studenti poljoprivrednog fakulteta pre 17 godina započeli izgradnju oglednog dobra, i od deponije napravili oazu.
Kako piše na sajtu “Mali Dunav”, rečni tok je živa maketa reke Dunav dužine preko 1 000 metara nastao u koritu bivšeg zagađenog potoka Šugavac – čija je otpadna voda najpre delimično prirodno prečišćena korišćenjem vetlanda, a potom uvedena u cevovod, samo korito očišćeno i naturalno uređeno. Voda u Malom Dunavu potiče iz izdani odakle se crpi sa dubine od preko 120 metara dubine, a potom “izvire” na napravljenom „vrelu” Malog Dunava po uzoru na pravi izvor reke Dunav u Švarcvaldu.
Gornji deo Centra – “Mala Podunavska divljina” se prostire na levoj i desnoj šumovitoj obali gornjeg toka “Malog Dunava” na površini od oko 6 hektara.
Srednji deo toka, protiče kroz središte Oglednog dobra Radmilovac, na čijoj se desnoj obali nalazi Podrum vina i jakih pića, Degustaciona sala u kojoj se može probati studentsko, ali i rektorsko vino, pekmez od paradajza, ceđeni sokovi, sezonsko voće – više stotina sorti jabuka, breskvi, kajsija…, a na levoj Medna dolina, gde pčele sa ispaše po Oglednom dobru stvaraju kvalitetan med.
Centar je otvoren svakog dana, od aprila do prvih dana novembra od 8 do 16 radnim danima i od 8 do 18 vikendom.
Inače, ogledno dobro „Radmilovac“, u čijem je sastavu i Mali Dunav, ime je dobio po Radmili, supruzi industrijalca Milana Vukičevića, koji ga je 1941. godine ostavio u legat studentima Poljoprivrednog fakulteta, kako bi tu sticali praksu.
Najatraktivniji deo kompleksa je Naselje praistorijskog ribara sa desetak kućica. Sve počinje pre 45.000 godina, kada je homosapijens spas od hladnoće pronašao u pećinama čije je zidove zagrevala dunavska voda. Tu su kućice iz Lepenskog vira, kada imamo prve tragove vajarskih dela, sledi Starčevačka kultura i konačno savršenstvo Vinčanske kulture.
Doživite svet Dunava u malom.
PORED OVOG SVETOG BORA U MANASTIRU NIKOLJE USLIŠENE SU MNOGE MOLITVE: Štiti ga majka Božija, a evo šta treba da uradite
Verovanje u moć drveća staro je koliko i čovečanstvo. Nekad su se i njima podizali hramovi, a ljudi su se molili za zdravlje i sreću.
Jezera koja nikada ne miruju: Tajne voda koje ne znaju da ćute
U Srbiji postoje jezera koja su stalno u pokretu – narod kaže da nisu obična, već “živa”
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
ČUDOTVORNA GOVOR VODA IZLEČILA JE MNOGO DECE: Dečak nije progovarao ni reč dok se nije umio i popio SVETU vodu!
Zovu je zgovor voda, voda koja govori, odnosno govor voda. Nije važno kako je ko zove, već je bitno da je izlečila brojnu decu koja nisu mogla da govore.
Selo bez signala i bez puta: Kako izgleda život u Gornjoj Rečici ispod Golije
U ovom zaboravljenom selu u Srbiji, nema prodavnice, ni telefona, ni betona – ali ima tišine, vatre i ljudi koji pamte
Komentari(0)