Stevan Sremac, srpski pisac realističkih romana s kraja 19. veka, jedan je od mnogih koji je je bio očaran govorom Nišlija.
Inspiraciju za svoje romana nalazio je u niškim kafanama i zanatlijskim radnjama, družeći se sa “običnim svetom“.
Pišući svoja najznačajnija dela „Ivkova slava“ i „Zona Zamfirova“, na južnjačkom dijalektu slikovito je dočarao vrline i strasti ljudi sa juga i uveo pisanje na dijalektu kao novi trend u srpskoj književnosti.
Tradiciju meraklijskog duha danas dočarava spomenik Stevanu Sremcu i Kalči – za kafanskim stolom, na početku stare varoške ulice, nekad Kazandžijske, danas „meraklijske“.
Možda vas zanima:
Čudo neviđeno u selima oko Niša: Još malo kraj oktobra, a procvetala jabuka! Evo šta kažu meštani
To se dešava zbog promena vremenskih uslova
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
Možda vas zanima:
Čudo neviđeno u selima oko Niša: Još malo kraj oktobra, a procvetala jabuka! Evo šta kažu meštani
To se dešava zbog promena vremenskih uslova
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
Možda vas zanima:
Čudo neviđeno u selima oko Niša: Još malo kraj oktobra, a procvetala jabuka! Evo šta kažu meštani
To se dešava zbog promena vremenskih uslova
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
In Nis we don't say (Mali niški rečnik):
* akati se – mlatiti se, gubiti vreme ( “De se akaš po ceo dan?”)
* arčiti – trošiti ( “Ne arči više taj telefon!”)
*majati se – skitati se ( “A be gde se majes po ceo dan?”)
* barabar – jednako, uporedo ( “U Niš žene piju barabar s muškarci”)
* đene–đene – kojekako, prilično ( “Kako si danas? Đene – đene.” )
* džmiti – gledati pospanih očiju ( “Nemoj da džmiješ, nego radi nešto”)
* merak – uživanje ( “S merak ću pojedem jednu gurmansku pljeskavicu! “)
U OVOM MANASTIRU U SRBIJI NALAZI SE ČUDOTVORNA IKONA Veliki broj vernika obilazi je iz ovog razloga, a posebno žene (FOTO)
Manastir Jovanje nalazi se na levoj obali reke Morave, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri u Srbiji. Manastir Jovanje je ženski manastir, a poznat je po čudotvornoj ikoni Majke Božije Brzopomoćnice.
OVDE JE UBIJENO VIŠE OD 300 SRBA! Majka izašla sa BEBOM, a onda se desio POKOLJ, pećina KRILA KOSTI ŽRTAVA (FOTO)
Kad su stigli ispred pećine Turci su pozvali Srbe da izađu i da se predaju
GRUPNE GROBNICE, MESTO ZA ŽRTVOVANJE ILI KAMENOLOM: Ove TAJNE Tašmajdana i danas muče Beograđane! (FOTO)
Najpoznatija pećina nalazi se ispod Tašmajdana i stara je oko osam miliona godina
U CENTRU BEOGRADA NALAZI SE BAŠ STARA PEĆINA: Karađorđe je iz nje krenuo u pohod na Turke (VIDEO
U vreme Turaka bila je poznatija kao "šalitrena pećina"
Prizrenska tvrđava: Grad nad gradom koji i dalje gleda Kosovo i Metohiju sa visine
Na uzvišenju iznad Prizrena stoji tvrđava koja je menjala gospodare, ali ne i pogled. Nekada carska straža, danas tihi svedok svega što se u dolini promenilo, i onog što nije
Komentari(0)