Prva slobodna crkva u Karađorđevoj Srbiji, JEDINA NA SVETU IZGRAĐENA ISPOD BIVOLJE KOŽE

Lepote Srbije

12:00

Turizam 0

Kožetinska crkva, posvećena Vaznesenju Gospodnjem, prva je osveštana crkva u slobodnoj Karađorđevoj Srbiji 1804. godine, i poslednje uporište ustanika u Prvom srpskom ustanku - zvano Šanac kožetinski – koje je odolevalo Turcima sve do 1813. godine, kada ga je zauzeo leskovački Šašit-paša.

Prva slobodna crkva u Karađorđevoj Srbiji, JEDINA NA SVETU IZGRAĐENA ISPOD BIVOLJE KOŽE
Printscreen

Crkva Vaznesenja Gospodnjeg podignuta je 1804. godine, a dve godine kasnije tokom Prvog srpskog ustanka u neposrednoj blizini crkve podignut je šanac i utvrđenje.

Unutrašnjost crkve je živopisana, a predstave su više puta preslikavane i lakirane. Posebno mesto zauzima ikonostas, rad nepoznatog majstora koga, po R. Staniću, treba tražiti među anonimnim ikonopiscima prve polovine 19. veka, čime je odbačena teorija da je ikonostas delo majstora Živka Pavlovića. 

Kada su pre više od dva veka meštani Aleksandrovca zatražili od age da im dozvoli da podignu crkvu, ovaj je pristao, ali pod jednim uslovom: da se razapne bivolja koža, pa da crkva bude taman tolika da stane ispod te kože.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

WIKIMEDIA COMMONS/ManeI21

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Foto: WikimediaCommons/ManeI21

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Većina bi odustala od gradnje po tim „instrukcijama”, jer bogomolja u kojoj ne bi mogao da stane ni ceo čovek teško da se može nazvati crkvom. No, Župljani su posebna priča. Uredno su zaklali životinju, a od kože napravili dugački kaiš. Formirali su veliki krug, pozvali agu i predočili da će to biti osnova za buduću crkvu.

Aga nije imao kud, već je popustio pred snalažljivim odgovorom. Ispostaviće se da će Kožetinska crkva biti jedna od najvažnjih u vreme buđenja srpske nacionalne svesti. Ova mala bogomolja, osvećena 1804. godine, bila je prva slobodna crkva u Karađorđevoj Srbiji. Bila je bedem grupe neustrašivih Kožetinaca, koji su se iz šanca (rova) borili protiv Turaka od 1806. do 1813. godine.

- Šanac je zauzimao površinu od četiri i po hektara oko hrama - priča Ilija Jokanović, iz Zavičajnog muzeja Župe, jedan od najboljih poznavalaca župske etnologije. - Prva bitka odigrala se na Markovdan dve godine kasnije, kada su je ustanici iz šanca dobili protiv vojske Mahmut - paše Leskovačkog.

Čak 13 puta su Kožetinci Turcima došli glave, sve dok nije stigao savet da polože oružje. Tako je oko 1.500 boraca sa pet topova vojnički ostalo neporaženo do propasti ustanka. Crkva u Kožetinu odigrala je značajnu ulogu i između 1832. i 1833, u vreme Miloša Obrenovića, kada se Župa oslobodila od Turaka.

I nisu se samo muškarci borili za oslobođenje. Žene iz Kožetina su preko kneza Mitra, iz kozničke nahije, pisale Milošu Obrenoviću 14. maja 1831. godine, da im pomogne da se konačno pripoje Srbiji. Mudrom knezu dobro je bilo poznato koliko je snalažljiv narod župskog kraja.

- Čuvaj se župskih kmetova i kožetinskih popova! - rekao je svojevremeno Miloš Obrenović.

Sa severne strane oltarske apside, vidljivi su ostaci osnove starijeg objekta, na kojima je podignuta današnja crkva, i koja je po predanjima spaljena 1797. 

Kako doći od Beograda do Kožetinske crkve, pogledajte na sledećoj mapi:

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading