NIJE SE ODUVEK NALAZILA OVDE U čast povratka na presto, ovu neverovatnu česmu podigao je čuveni srpski vladar
Terazijska česma predstavlja jedan od najpoznatijih simbola Beograda, i nalazi se na istoimenom trgu.
Manje je poznato da je njena prvobitna namena bila sasvim drugačija, ali i put koji je prešla do današnjeg “konačišta” veoma je dug i uzbudljiv.
Možda vas zanima:
SIGURNOST ŠVEDSKE MENJALI ZA LEPOTE SRBIJE Ristanovići su svoju sreću našli u selu Ojkovica kod Nove Varoši
Vladimir i Dunja Ristanović planirali su život u inostranstvu, posle Amerike i rada na kruzeru odlučili su da se zauvek nastane u Švedskoj, a pre puta u beli svet došli su u Ojkovicu kod Kokinog Broda da napune baterije.
JEDAN OD NAJVEĆIH SRPSKIH SLIKARA Ustaše su na stravičan način ubile našeg velikana jer nije želeo da uradi jednu stvar!
Sava Šumanović je bio jedan od najpoznatijih srpskih slikara moredne umetnosti.
Možda vas zanima:
SIGURNOST ŠVEDSKE MENJALI ZA LEPOTE SRBIJE Ristanovići su svoju sreću našli u selu Ojkovica kod Nove Varoši
Vladimir i Dunja Ristanović planirali su život u inostranstvu, posle Amerike i rada na kruzeru odlučili su da se zauvek nastane u Švedskoj, a pre puta u beli svet došli su u Ojkovicu kod Kokinog Broda da napune baterije.
JEDAN OD NAJVEĆIH SRPSKIH SLIKARA Ustaše su na stravičan način ubile našeg velikana jer nije želeo da uradi jednu stvar!
Sava Šumanović je bio jedan od najpoznatijih srpskih slikara moredne umetnosti.
Možda vas zanima:
SIGURNOST ŠVEDSKE MENJALI ZA LEPOTE SRBIJE Ristanovići su svoju sreću našli u selu Ojkovica kod Nove Varoši
Vladimir i Dunja Ristanović planirali su život u inostranstvu, posle Amerike i rada na kruzeru odlučili su da se zauvek nastane u Švedskoj, a pre puta u beli svet došli su u Ojkovicu kod Kokinog Broda da napune baterije.
JEDAN OD NAJVEĆIH SRPSKIH SLIKARA Ustaše su na stravičan način ubile našeg velikana jer nije želeo da uradi jednu stvar!
Sava Šumanović je bio jedan od najpoznatijih srpskih slikara moredne umetnosti.
– Česma je neka vrsta spomenika. Podigao ju je knez Miloš Obrenović, u čast svog povratka na presto. To se dogodilo 1858. a česma je podignuta 1860. godine – priča Neda Kovačević, književnica i žena koja je popisala sve prestoničke spomenike.
Odatle i urezani inicijali “M. 0. 1860.” na čuvenoj Terazijskoj česmi.
Napravljena je u obliku kamenog stuba, sa vazom na vrhu i rad je vajara Franca Lorana. Česma je visoka 6,35 metara. Oblikovana je u stilu romantizma i jedan je od najznačajnijih i najmonumentalnijih spomenika iz Miloševog perioda u Beogradu.
Kada je prvobitno postavljena, Terazijska česma se uopšte nije nalazila na platou “ispred Moskve”.
– Pola veka česma je stajala nasred Terazija, na mestu gde je danas kolovozna traka, i malo više ukoso, prema hotelu Balkan – objašnjava Neda Kovačević i dodaje da se česma na ovom mestu nalazila sve do 1911. godine kada je zbog preuređenja Terazija demontirana i preneta u portu Topčiderske crkve.
Tako je Terazijska česma krenula “na izlet” koji je potrajao 64 godine.
Kada su je sledeći put Beograđani videli na Terazijama bila je 1975. godina, a i kralja i monarhiju su odavno zamenili Tito i nova, socijalistioka vlast.
Kako su u međuvremenu Terazije dobile potpuno drugačiji izgled, na prvobitnom položaju više nije bilo mesta za ovaj spomenik, pa je on postavljen ispred platoa hotela Moskva gde se i danas nalazi.
(Izvor: istorijskizabavnik.rs)
Komentari(0)