JEDNA OD NAJVEĆIH MISTERIJA SRBIJE Srednjovekovni grad čija je posebnost opisana u mnogim srpskim epskim pesmama
Na mestu gde danas stoji poznati Spomenik Neznanom junaku, nekada je bio ni manje ni više srednjovekovni grad.
Danas postoje samo priče i niko od svedoka o utvrđenju od velike vrednosti i značaja, čiji su posetioci bili vanzemaljci i NLO, prema legendi.
Na vrhu Avale, planine koja se uzdiže iznad Beograda, sve do 1934. godine, posebno mesto je bilo rezervisano za srednjovekovni grad čija je posebnost opisana u srpskim epskim pesmama.Ovo je tačno mesto gde su pronađeni ostaci keltske kulture, gde su nastala prva naselja i strateški položaj Žrnova oduvek je privlačio osvajače koji su se vekovima borili za njegovo pregaženje.
Možda vas zanima:
PLANINA AVALA - PRIRODNI DRAGULJ U BLIZINI BEOGRADA Avalski toranj kao simbol prestonice ali i ponovnog rađanja (VIDEO)
Lepota bujne prirode, telekomunikacioni toranj i bogato istorijsko-kulturno nasleđe čine planinu Avala jednim od najzanimljivijih meta za turiste
FENOMEN GROBA NEZNANOG JUNAKA Meštrovićevo remek-delo čuvaju Hitlerovi četinari (VIDEO)
Posle strahota Prvog svetskog rata, u Evropi je postepeno jačala svest o potrebi njegove trajne memorijalizacije u realnom, ali i simboličkom vidu.
Možda vas zanima:
PLANINA AVALA - PRIRODNI DRAGULJ U BLIZINI BEOGRADA Avalski toranj kao simbol prestonice ali i ponovnog rađanja (VIDEO)
Lepota bujne prirode, telekomunikacioni toranj i bogato istorijsko-kulturno nasleđe čine planinu Avala jednim od najzanimljivijih meta za turiste
FENOMEN GROBA NEZNANOG JUNAKA Meštrovićevo remek-delo čuvaju Hitlerovi četinari (VIDEO)
Posle strahota Prvog svetskog rata, u Evropi je postepeno jačala svest o potrebi njegove trajne memorijalizacije u realnom, ali i simboličkom vidu.
Možda vas zanima:
PLANINA AVALA - PRIRODNI DRAGULJ U BLIZINI BEOGRADA Avalski toranj kao simbol prestonice ali i ponovnog rađanja (VIDEO)
Lepota bujne prirode, telekomunikacioni toranj i bogato istorijsko-kulturno nasleđe čine planinu Avala jednim od najzanimljivijih meta za turiste
FENOMEN GROBA NEZNANOG JUNAKA Meštrovićevo remek-delo čuvaju Hitlerovi četinari (VIDEO)
Posle strahota Prvog svetskog rata, u Evropi je postepeno jačala svest o potrebi njegove trajne memorijalizacije u realnom, ali i simboličkom vidu.
Davne 1442. godine Žrnov je pao u turske ruke, a godinama kasnije borba za ovo mistično mesto je nastavljena.Postoje mnoge legende o tome zašto je Žrnov privlačio mnoge osvajače i šta se krije u hodnicima drevnih rudnika po kojima je Avala poznata.Ono što je takođe ostalo nejasno jeste razlog i način rušenja ovog istorijskog spomenika.
Naime, u proleće 1934. godine kralj Aleksandar I Karađorđević odlučio je da podigne Spomenik Neznanom junaku, a za njegovo mesto izabrao je sam vrh Avale - utvrđeni grad Žrnov.Ova odluka ostavila je bez teksta mnoge eruditne ljude, ali i obične ljude tog vremena.Niko nije znao zašto je kralj želeo baš to mesto gde se nalazi jedinstveno istorijsko nasleđe, kultura i umetnost srednjeg veka.
Spomenik Neznanom junaku je monumentalni kompleks na čijem ulazu se nalazi 8 karijatida u narodnim nošnjama koje simbolizuju ujedinjenje svih naroda u Kraljevini Jugoslaviji.Spomen-kompleks, rad poznatog vajara Ivana Meštrovića, otvoren je na Vidovdan, 28. juna 1938. godine.
Iako su mnogi mislili da je to trač ili šala, ubrzo su saznali da nije.Za samo dva dana, poslednji tragovi drevnog grada uništeni su velikom količinom dinamita.Jedino što je ostalo od strateškog utvrđenja koje je branilo Beograd i okolinu bio je oblak dima.Njegovo mesto zauzeo je Spomenik neznanom junaku koji je takođe prekriven velom misterija.
Od priča da je kralj bio opsednut svime što je vezano za Jugoslaviju i da je želeo da pokaže svoju ljubav prema zemlji, preko priča da je hteo da sruši utvrđenje za koje je smatrao da je tursko i da je Spomenik pun simbola zidara.
Nažalost, pravi razlog uništenja ovog značajnog arheološkog nalaza i vrednog istorijskog muzeja verovatno nikada neće biti poznat.
Ipak, duboko ispod mesta današnjeg monumentalnog mauzoleja,neka tajna možda čeka da bude otkrivena, neki trag da se pronađe ili neko davno zaboravljeno sećanje da se probudi.Nikad se ne zna…
Žrnov danas
Vidljivih ostataka Žrnova danas nema.Ceo prostor nekadašnje tvrđave je posle dizanja u vazduh zaravnjen i zabetoniran i na njemu se danas nalazi sam spomenik Neznanom Junaku.Podatke o izgledu tvrđave danas su dostupni u vidu zapisa starih hroničara i nekoliko fotografija koje se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu.
Lekovitim blatom u ovoj banji bili opčinjeni i bečki stručnjaci! Ako želite da iskusite blagoredi Banje Rusande, izdvojte 16 evra za noć!
Panonsko more je ostavilo neprocenjivo prirodno bogatstvo oličeno u tlu jezera Rusanda u Banatu. Peloid koji se prikuplja odatle se smatra jedinim od najlekovitijih u Srbiji. Zbog toga je Banja Rusanda, pozicionirala nadomak istoimenog jezera, popularna još od davnina, a njen značaj su prepoznali još bečki stručnjaci. Danas je posećuju brojni turisti, ali i ljudi koji tragaju za adekvatnom terapijom. Noćenje za dvoje ovde košta već od 16 evra.
Pećina Risovača: Tragovi ljudi i životinja iz ledenog doba
U Risovači su ljudi živeli pre oko 40.000 godina. Tu su pronađeni alati od kamena i kosti, ali i kosti pećinskog medveda, mamuta i drugih životinja iz ledenog doba. Danas je pećina pretvorena u muzej koji posetioce vodi u najdavniju prošlost.
Caričin grad: Justinijanov dar carici Teodori i Balkanu
Na južnim padinama Radan planine, nadomak Lebana, leže ruševine jednog od najlepših ranovizantijskih gradova na Balkanu – Justinijane Prime, u narodu poznatije kao Caričin grad.
Potpećka pećina: Veličanstvena podzemna riznica kraj Zlakuse
Sa ulazom veličine katedrale i čudesnim pećinskim nakitom, Potpećka pećina kod Užica predstavlja jedno od najlepših prirodnih čuda Srbije.
PONOVO ODZVANJA MOLITVA NA DREVNOM MESTU! Iznad Crne Trave pronađena zakopana BOŽIJA KUĆA: Veruje se da je bila metoh Aje Sofije
Na području mahale Čuka na 1.400 metara nadmorske visine iznad Crne Trave i Vlasinskog jezera nalazi se značajan arheološki lokalitet iz ranohrišćanskog perioda.
Komentari(0)