Rimski kastrum Diana kod Kladova: Čuvar granice na Dunavu koji skriva 2000 godina istorije
Na obali Dunava, nedaleko od Kladova, nalazi se rimski kastrum Diana – nekada moćna tvrđava koja je štitila granicu Rimskog carstva i čuvala ulaz u Đerdapsku klisuru.
Malo ko zna da se u Istočnoj Srbiji nalazi jedno od najbolje očuvanih rimskih utvrđenja na Balkanu. Diana, podignuta još u 1. veku, bila je deo rimskog limesa – sistema granica koji se protezao hiljadama kilometara duž carstva. Danas, njeni kameni bedemi i kule svedoče o bogatoj prošlosti ovog kraja i o tome koliko je Dunav bio važan još u antičko vreme.
Zašto je Diana bila važna Rimljanima?
Kastrum je izgrađen po nalogu cara Trajana, poznatog po gradnji čuvenog Trajanovog mosta kod Kladova. Diana je služila kao vojno utvrđenje i centar kontrole nad Dunavom. Rimljani su odavde nadzirali prolaz kroz Đerdapsku klisuru i štitili svoje legije od upada Dačana i drugih naroda sa severa.
Možda vas zanima:
DIRLJIVA SLIKA IZ SRBIJE: Prvaci zasadili Drvo generacije u Kladovu! Obećali da će ga čuvati kao prijateljstvo koje stiču u školi (FOTO)
Tradicionalno i ove godine, u okviru obeležavanja „Dečije nedelje“, đaci prvaci Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Kladovu zasadili su svoje „Drvo generacije“, simbol prijateljstva, zajedništva i novih početaka. Događaj je održan pod ovogodišnjim sloganom „Imam prava da se igram, da se smejem, maštam, stvaram i u bolji svet pretvaram“, koji podseća na važnost dečjih prava i njihovog srećnog i bezbrižnog odrastanja.
Zidine koje pamte kneginju Milicu i despota Stefana - Tvrđava građena uz pomoć koza
Na obroncima Kopaonika, na visini od preko 920 metara, uzdiže se tvrđava Koznik, jedan od najznačajnijih srednjovekovnih spomenika Rasinskog kraja. Njeni kameni bedemi i kule i danas podsećaju na vreme kneza Lazara, despota Stefana i velikog čelnika Radiča, kada je Koznik bio vojno, političko i duhovno središte.
Možda vas zanima:
DIRLJIVA SLIKA IZ SRBIJE: Prvaci zasadili Drvo generacije u Kladovu! Obećali da će ga čuvati kao prijateljstvo koje stiču u školi (FOTO)
Tradicionalno i ove godine, u okviru obeležavanja „Dečije nedelje“, đaci prvaci Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Kladovu zasadili su svoje „Drvo generacije“, simbol prijateljstva, zajedništva i novih početaka. Događaj je održan pod ovogodišnjim sloganom „Imam prava da se igram, da se smejem, maštam, stvaram i u bolji svet pretvaram“, koji podseća na važnost dečjih prava i njihovog srećnog i bezbrižnog odrastanja.
Zidine koje pamte kneginju Milicu i despota Stefana - Tvrđava građena uz pomoć koza
Na obroncima Kopaonika, na visini od preko 920 metara, uzdiže se tvrđava Koznik, jedan od najznačajnijih srednjovekovnih spomenika Rasinskog kraja. Njeni kameni bedemi i kule i danas podsećaju na vreme kneza Lazara, despota Stefana i velikog čelnika Radiča, kada je Koznik bio vojno, političko i duhovno središte.
Možda vas zanima:
DIRLJIVA SLIKA IZ SRBIJE: Prvaci zasadili Drvo generacije u Kladovu! Obećali da će ga čuvati kao prijateljstvo koje stiču u školi (FOTO)
Tradicionalno i ove godine, u okviru obeležavanja „Dečije nedelje“, đaci prvaci Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Kladovu zasadili su svoje „Drvo generacije“, simbol prijateljstva, zajedništva i novih početaka. Događaj je održan pod ovogodišnjim sloganom „Imam prava da se igram, da se smejem, maštam, stvaram i u bolji svet pretvaram“, koji podseća na važnost dečjih prava i njihovog srećnog i bezbrižnog odrastanja.
Zidine koje pamte kneginju Milicu i despota Stefana - Tvrđava građena uz pomoć koza
Na obroncima Kopaonika, na visini od preko 920 metara, uzdiže se tvrđava Koznik, jedan od najznačajnijih srednjovekovnih spomenika Rasinskog kraja. Njeni kameni bedemi i kule i danas podsećaju na vreme kneza Lazara, despota Stefana i velikog čelnika Radiča, kada je Koznik bio vojno, političko i duhovno središte.
Kako izgleda kastrum danas?
Iako je prošlo skoro dve hiljade godina, delovi zidina i kula i dalje stoje. Najimpresivniji su ostaci glavne kapije i bedema, koji otkrivaju monumentalnost gradnje. Unutar tvrđave arheolozi su pronašli temelje zgrada, skladišta i vojnih baraka, a posetioci mogu da prošetaju kamenim stazama kojima su nekada hodali rimski legionari.
Shutterstock
Diana i potopljeni spomenici
Izgradnjom hidroelektrane Đerdap 1960-ih godina, veliki deo obale Dunava potopljen je, pa su mnogi spomenici iz rimskog perioda zauvek nestali pod vodom. Srećom, kastrum Diana je bio na višem položaju i sačuvan je, pa danas predstavlja jedinstvenu priliku da se vidi kako je izgledala rimska vojna granica u Srbiji.
Mesto za arheologe i turiste
Kastrum Diana nalazi se u blizini puta Kladovo–Tekija, a do njega se lako stiže automobilom. Iako nije turistički razvijen poput Golubačke tvrđave, ovo mesto ima neprocenjiv značaj za arheologe, istoričare i ljubitelje avantura. U tišini Dunava i vetru sa Karpata, posetioci mogu da osete duh prošlosti i zamisle život na granici velikog carstva.
Ako planirate putovanje kroz Istočnu Srbiju, obavezno uvrstite kastrum Diana u svoju rutu. To je jedan od onih lokaliteta koji čuvaju ne samo istoriju, već i posebnu atmosferu kakvu ne možete osetiti nigde drugde.
Za 6.000 dinara možete iz "čeke" da posmatrate medveda na Tari, ako se ne pojavi - pola para dobijate nazad
Srpska planina je dom ovih divljih zveri
Pećina Samar kod Svrljiga: Jedina pećina u Srbiji kroz koju prolazi put
Na padinama Svrljiških planina nalazi se prirodni fenomen koji iznenađuje sve posetioce – pećina Samar, jedina u Srbiji kroz koju prolazi asfaltni put. Ovaj jedinstveni prizor pokazuje kako se priroda i čovek ponekad susretnu na nesvakidašnji način.
HUNI, TURCI, KELTI... Ovo srpsko selo je NEZAOBILAZAN deo ISTORIJE BALKANA
Svi koji poznaju modernu srpsku istoriju znaju za značaj Orašca
JEZERO KOЈE KLJUČA: Zašto se na Kopaoniku voda nikada ne ledi i misterija lekovitog blata
Kopaonik, naša najpopularnija planina, krije tajnu moć u svom podnožju. Otkrivamo kako termalni izvori Jošaničke Banje, sa temperaturom vode od skoro 80 stepeni, utiču na okolinu i zašto se mineralno blato sa Kopaonika koristi u ekskluzivnim spa centrima za lečenje reume i neuroloških oboljenja.
KAMENA NEVESTA: Legenda o Magliču – planini koja je dobila ime po ženskom prokletstvu i zašto se vrh uvek krije u magli
Maglić, najviši vrh Srbije i Crne Gore, nije samo planina; to je mesto gde se Nebo spaja sa Zemljom, a gde se vekovima krije legenda o ženskom prokletstvu. Otkrivamo kako je tvrđava Maglič dobila ime po večitoj magli i mit o 'Kamenoj nevesti' koja ne dozvoljava da joj se vidi lice.
Komentari(0)