MISTIČNI LOKALITET U SRBIJI Zbog zabranjene ljubavi sa ove litice đavo je u ponor povukao nesuđeni bračni par
Mistično mesto kojem se pripisuju izvesna magijska svojstva fascinirala su ljude kroz vekove.
Svaki kutak planete nosi neku misteriju koju treba otkriti, bez obzira da li su ova mesta teško dostupna ili su glavna turistička odredišta, naša žeđ za istraživanjem mističnih čari nikada ne jenjava. Bilo da se radi o posebnim geološkim formacijama, lekovitim izvorima, prirodnim svetilištima, hodočasničkim mestima ili zagonetnim natpisima i slikama: teško je izbeći privlačnost takvih mesta. Srbija je zemlja sa obiljem mističnih mesta koja se izdvajaju po upečatljivoj lepoti i bogatoj istoriji. Da biste inspirisali svoja otkrića, nudimo vam predlog jednog takvog mesta u Srbiji.
Vražji kamen
Važji kamen je prirodni fenomen, nalazi se na krajnjem jugoistoku Srbije, uz granicu sa Bugarskom i Republikom Severnom Makedonijom, udaljen 5 km od Trgovišta u neposrednoj blizini planinskog sela Donja Trnica. Za razliku od Đavolje Varoši, Vražji kamen nije medijski promovisan, pa vrlo malo ljudi zna za ovo prelepo mesto koje je obavijeno velom tajni i misticizma. Vražji kamen je nastao erozijom stena. Reka Pčinja je nekada davno prosekla stenu i izvajala niz velikih kamenih stubova, od kojih se izdvajaju tri visine, između 50 i 60 metara. Zato se ovo mesto nazivalo Prosečnik.
Najviše podataka o istoriji nesvakidašnjeg fenomena nadomak Vranja dolazi iz naroda, odakle su potekli brojni mitovi i legende. Meštani Gornje Pčinje prepričavaju jednu od njih, po kojoj su đavoli nameravali da preokrenu tok Pčinje da teče prema Bugarskoj, pa su pokušali da spoje obale ove reke. Divlju reku je bilo teško ukrotiti, a najveći kamen koji su đavoli pronašli ispustili su baš na mestu gde se danas nalazi Vražji kamen. I tako je prema prvoj legendi nastao ovaj prirodni fenomen.
Prema drugoj legendi Pčinjani su godinama zidali crkvu pored reke Pčinje. Sve što bi oni tokom dana sagradili, đavoli bi noću odnosili na Vražji kamen. Tako je po predanju nastala Crkva Presvete Bogorodice, na samoj kupi visokoj 60 metara.
Prema trećoj i najzastupljenijoj legendi u davna vremena zavoleli su se momak i devojka iz sela Donja Trnica. On je bio jedinac iz najbogatije kuće u selu, a ona lepotica iz najsiromašnije. Njihovi roditelji nisu prihvatali tu ljubav. Uprkos tome, njih dvoje su rešili da se venčaju. Venčanje se održalo u crkvi Presvete Bogorodice. Kad su izašli iz crkve mlada i mladoženja uzjahali su, prema običaju, okićene konje. Međutim, njegov konj, uplašen od vike i svirke svatova, pojurio je prema provaliji i survao se, zajedno sa mladoženjom na leđima.
Videvši to, mlada je skočila sa svog konja, potrčala prema litici i bez razmišljanja skočila. Tako se veselje očas pretvorilo u žalost. Od tada se, tvrde Pčinjani, u ovoj crkvi više niko nikada nije venčao, niti je neko dete kršteno. Ukoliko posećujete Pčinjski okrug, Vranje, Prohor Pčinjski ili možda idete ka Skoplju, ne propustite priliku da vidite ovaj neverovatni prizor.
Vražji kamen na mapi:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Tisa – reka koja cveta samo jednom godišnje i stvara magiju u vodi
"Cvatanje Tise" je jedan od najlepših prirodnih fenomena u Evropi, a možete ga doživeti samo nekoliko dana godišnje.
Uvac – mesto gde se reka pretvara u zeleni lavirint među liticama
Meandri Uvca su jedno od najlepših prirodnih čuda Srbije, dom beloglavog supa i raj za ljubitelje avanture i fotografije.
Bajlonijeva pijaca – gde miris sveže pečenog leba budi Beograd svako jutro
Najživopisnija pijaca u Beogradu, spoj tradicije i savremenog šarma, gde domaći proizvodi mirišu na detinjstvo.
OVA SRPSKA PLANINA KRIJE NAJKRVAVIJU TAJNU NAŠE ISTORIJE: Nijedan vojnik nije dostojno sahranjen, a kosti se i danas mogu videti!
Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini
Komentari(0)