VERUJE SE DA U OVOJ PEĆINI ZMIJA ČUVA BLAGO NEMANJIĆA: Mnogi su pokušali da uđu i nađu krunu cara Dušana, ali uzalud (FOTO)
Legenda o blagu Nemanjića skrivenom u pećini Sokolici na planini Ostrici kod Čačka aktuelna je već decenijama unazad.
Prema narodnom verovanju kad su se Srbi povlačili i sklanjali od Turaka kroz nepristupačne predele, sa sobom su nosili stotine drvenih sanduka punih zlata i srebra, koje su morali da sakriju.
U potragu za krunom cara Dušana šumovitim stazama uputili su se mnogi, ali niko je nije pronašao. Zato se legenda nikad ne završava, jer pojedinci veruju da će baš oni biti te sreće. Meštani sela Ostra i sami su pokušavali da uđu u pećinu, ali kako kažu, brzo su se iz nje vraćali svojim kućama.
"Teren je jako nepristupačan, tokom vremena pećina se suzila i kroz nju sada mogu da prođu samo najspretniji. Postoje priče da ona izlazi na Rudniku, ali to još uvek nije proverio niti prošao do kraja. Ako blago postoji, onda je izuzetno dobro skriveno i ne može se tako lako naći. Legenda kaže da ga čuva ogromna zmija i da je zato nedodirljivo", rekao je Miroslav Anđelić iz Ostre.
Da ove priče zaista imaju osnova potvrđuje i činjenica da je o blagu Nemanjića pisao i Čedomilj Mijatović u romanu “Rajko od Rasine” davne 1892. godine i po njemu na „mitskoj planinini, punoj pećina, zmija i izvora“ nalazi se skrivena riznica srpskih srednjovekovnih vladara.
Osim što se pretpostavlja da je puna blaga, pećina na Ostrici je i izuzetno arheološko nalazište, u kom su pronađeni ostaci života davnih predaka. Iznad nje smešteno je i veliko vizantijsko utvrđenje Sokolica, koje datira od petog veka. Osmatračnica i puškarnica postavljene su tako da gledaju na ceo sliv zapadne Morave.
"Najstariji ostaci ovde se mogu pronaći iz bakarnog doba i od 2000. godine pre nove ere, a prvi tragovi života ovde su utvrđeni tokom bronzanog doba, pa je Sokolica jedno od najinteresantnijih istorijskih nalazišta u ovom kraju, koje može imati izuzetan turistički potencijal”, izjavila je Delfina Rajić, direktor Narodnog muzja u Čačku.
Svake godine kroz selo Ostra prođe na desetine zaljubljenika u prirodu i istoriju, a oni najsmeliji se okušaju i u potrazi.
"Viđali smo ih da nose i alat, spremaju se za kopanje. Kako su prošli to niko ne zna. Možda je neko i našao blago i ćuti", zaključio je kroz osmeh Miroslav.
(RINA)
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Komentari(0)