MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
Akumulacija sa koje se više od 200.000 stanovnika Kruševca i okolnih mesta snabdeva zdravom pijaćom vodom liči na zmaja. Površina mu je oko 598 kvadratnih kilometara, a najveća dubina jezera iznosi 41 metar.
Međutim, uprkos lepoti Ćelija, postoji jeziva legenda od koje se ledi krv u žilama. Naime, u mestu Zlatari, gde je sedamdesetih godina prošlog veka zarad izgradnje veštačkog jezera pregrađena reka Rasina, nalazilo se selo koje je prema pričama meštana pola izmešteno, a pola potopljeno.
Ono što je još bizarnije jeste priča da je potopljeno i groblje, ali i crkva. Prema toj priči, u koju neki meštani još veruju, može se povremeno u vodi uočiti i krst sa vrha crkve. Cela ova priča dobija još jeziviji prizvuk ako se doda i činjenica da jezero, koje liči na zmaja, gotovo svake godine "uzme po neki život".
Možda vas zanima:
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
Srpsko jezero krije jezivu tajnu, a OBLIK tera strah u kosti
Zanimljive, ali i jezive priče vezuju se za jezero Ćelije.
Možda vas zanima:
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
Srpsko jezero krije jezivu tajnu, a OBLIK tera strah u kosti
Zanimljive, ali i jezive priče vezuju se za jezero Ćelije.
Možda vas zanima:
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
Srpsko jezero krije jezivu tajnu, a OBLIK tera strah u kosti
Zanimljive, ali i jezive priče vezuju se za jezero Ćelije.
Sa površine akumulacije se takođe svake godine izvadi na stotine tona raznoraznog otpada i netretiranih slivova reka Rasine i Blatašnice.
U Regionalnoj privrednoj komori Kruševca u protekla dva dana održana je Ekološka radionica "Mapiranje zainteresovanih strana i Plan komunikacije- iskustva Švedske" koja predstavlja jednu od niza aktivnosti u okviru krajnjeg cilja. Zaštita jezera se sprovodi kroz projekat "podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU". Predavači su bili eksperti iz Švedske čija vlada sprovodi projekat.
Planira se da 80 odsto lokalnih samouprava obuhvaćenih Regionalnim sistemom vodosnabdevanja bude uključeno u integralno upravljanje akumulacijom i da bar 70 odsto građana bude informisano o neohodnosti održivog korišćenja jezera.
Očekuju se i odgovarajuće aktivnosti u opštinama Brus i Blace, odakle dve pritoke, Rasina i Blatašnica, primaju netretirane otpadne vode i ulivaju ih u akumulaciju jezera Ćelije.
(Objektiv)
Voda lekovita, boja kao sa druge planete! Banja u Srbiji koja izgleda kao Tajland, a mnogi nisu ni čuli za nju
Često volimo da se hvalimo prirodnim lepotama Srbije, mislimo da znamo svaki njen grad, mesto, šumu, brdo, kutak… i tako dok ne krenemo na put
Legenda o nevidljivom stražaru: Ko noću čuva Ravnu Goru?
Duboko u srcu zapadne Srbije, Ravna Gora nije samo istorijsko mesto – to je prostor obavijen tišinom, tajnama i verovanjima koja se prenose s kolena na koleno. Jesen je vreme kada ova šuma šušti drugačije, a narodna predanja o nevidljivom stražaru postaju stvarna onima koji slušaju tišinu između vetrova.
Ova banja je pravi unikat u Srbiji: Priroda kao iz bajke, odmor zagarantovan, a cene jeftine
Prolom banja se nalazi u opštini Kuršumlija
Grnčarska prestonica Balkana – Tajna posebnog ukusa jela iz Zlakuse
Na samo desetak kilometara od Užica, na putu ka Požegi, nalazi se selo Zlakusa – malo mesto koje je postalo svetski poznato po svom grnčarstvu, jedinstvenom zanatu koji se u ovom kraju neguje vekovima. Pored čuvenih posuda, Zlakusa krije i zanimljivu istoriju, legende i manifestacije koje ga izdvajaju na kulturnoj mapi Srbije.
Zidine koje pamte kneginju Milicu i despota Stefana - Tvrđava građena uz pomoć koza
Na obroncima Kopaonika, na visini od preko 920 metara, uzdiže se tvrđava Koznik, jedan od najznačajnijih srednjovekovnih spomenika Rasinskog kraja. Njeni kameni bedemi i kule i danas podsećaju na vreme kneza Lazara, despota Stefana i velikog čelnika Radiča, kada je Koznik bio vojno, političko i duhovno središte.
Komentari(0)