ZVEZDA I RAČA PONOS SRPSKE PLANINE Bukove šume na Tari nominovane za UNESKO listu svetske prirodne baštine
Nakon što su se srednjovekovni stećci koji se nalaze u dolini reke Drine kod Bajine Bašte, našli na listi Svetske kulturne baštine, sada bi se na još jednoj sličnoj mogle naći i bukove šume koje rastu na netaknutim padinama planine Tare.
Bukove šume u okviru nacionalnih parkova Fruška gora, Tara i Kopaonik nominovane su za dobra svetske prirodne baštine UNESCO-a i Srbija će sa još 12 evropskih zemalja biti uvrštena u sklop prekograničnog dobra “Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”.
rina.rs
Možda vas zanima:
NA SRPSKOJ PLANINI SE OTVARAJU VRATA RAJA Nestvarno lep vidikovac na Tari, turisti iz čitavog sveta dolaze na ovo mesto gde se gnezde suri orlovi (FOTO)
Legenda kaže da je srpsku planinu zbog nestvarne lepote za svoj dom birao čak i bog Tar, po kome je ona i dobila ime.
POGLED KOJI NE MOŽE DA SE KUPI Sa najvišeg vrha ove srpske planine vide se tri države kao na dlanu, lepota koja će vas očarati!
Vidikovci u Nacionalnom parku Tara predstavljaju najatraktivnije lokacije sa kojih se ovo zaštićeno područje upoznaje i doživljava na poseban način.
Možda vas zanima:
NA SRPSKOJ PLANINI SE OTVARAJU VRATA RAJA Nestvarno lep vidikovac na Tari, turisti iz čitavog sveta dolaze na ovo mesto gde se gnezde suri orlovi (FOTO)
Legenda kaže da je srpsku planinu zbog nestvarne lepote za svoj dom birao čak i bog Tar, po kome je ona i dobila ime.
POGLED KOJI NE MOŽE DA SE KUPI Sa najvišeg vrha ove srpske planine vide se tri države kao na dlanu, lepota koja će vas očarati!
Vidikovci u Nacionalnom parku Tara predstavljaju najatraktivnije lokacije sa kojih se ovo zaštićeno područje upoznaje i doživljava na poseban način.
„Na Tari su nominovane komponente Zvezda i Rača na površini od oko 2000 hektara. Zvezda sadrži jednu od retkih preostalih populacija Pančićeve omorike u kanjonu reke Drine u reliktnoj šumskoj asocijaciji bukve, jele i smrče. Komponenta Rača obuhvata reliktnu šumsku podasocijaciju bukve i oraha u najnižem delu klisure reke Rače. Ove komponente se već nalaze u okviru postojećih lokaliteta prvog stepena zaštite koji podrazumevaju strogu zaštitu tako da praktično neće biti izmena u režimu upravljanja korišćenja“, rekao je Dragić Karaklić direktor Nacionalnog parka Tara.
Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije, mr Aleksandar Dragišić, ističe da se predvodi inicijativa da prvi rezervati prirode u Srbiji dobiju jedinstveni vid međunarodne zaštite u okviru Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, čime bi se naša zemlja priključila evropskom prekograničnom dobru.
rina.rs
„Nominacija zaštićenih područja u Srbiji sa izuzetnim bukovim šumama za svetsku prirodnu baštinu dokaz da je priroda u našoj zemlji očuvana i jedinstvena u evropskim i svetskim razmerama a, učešće predstavnika republičkih i pokrajinskih i opštinskih organa korz podršku nominaciji potvrđuje spremnost države da obezbedi uslove za proglašenje prvog dobra prirodne baštine“, rekao je Dragišić.
Dvoje eksperata iz inostranstva posetili su nominovane lokalitete u Srbiji kako bi izvršili evaluaciju srpskih bukovih šuma. Posetu nezavisnog eksperta IUCN-a i predstavnika Koordinacione kancelarije organizovao je Zavod za zaštitu prirode Srbije, u saradnji sa upravljačima nominovanih zaštićenih područja – JP „Nacionalni park Fruška gora“, JP „Nacionalni park Tara“ i JP „Nacionalni park Kopaonik“ i Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode.
rina.rs
Nakon uspešno sprovedene evaluacione posete nominovanim komponentama u Srbiji, kao i u ostalim državama koje su učestvovale u ovoj nominaciji – Bosni i Hercegovini, Češkoj, Francuskoj, Italiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Slovačkoj i Švajcarskoj, nezavisni eksperti o će dostaviti svoje izveštaje Panelu za svetsku baštinu u okviru IUCN-a, koji će na osnovu toga dostaviti konačnu preporuku Komitetu svetske baštine na proleće 2021. godine. Na sledećem zasedanju Komiteta, planiranom za sredinu naredne godine, države članice Komiteta će glasati po pitanju ove nominacije kada očekujemo da će novo proširenje.
rina.rs
(Izvor: Rina.rs)
Prelepi divlji doseljenici: U šume Ljubovije stiglo devet muflona sa Tare, u planu i povratak divokoze u kanjon Trešnjice
Divlja, netaknuta priroda u okolini Ljubovije poslednjih godina prepoznata je među brojnim domaćim i stranim turistima. Ono po čemu se odlikuje jeste bogastvo biljnog i životinjskog sveta, a sada će tome dodatno doprineti realizacija projekta uzgoja i naseljavanja muflona u lovište „Bukovica“, u okviru Uzgojno-reproduktivnog centra za muflone i divlju svinju u Berlovinama, kojim gazduje Lovačko udruženje „Baurić“ iz Ljubovije.
ZASAVICA: OBNOVLJENO stanište mnogih životinja u Srbiji - dabrovi nestali pre 100 godina sada žive u ovom rezervatu
Razvoj Zasavice teče u pravcu unapređenja turističke ponude ovog kraja, ali i u pravcu naučnih istraživanja
Danas je Međunarodni dan planina, a ovo je srpska lepotica: Golija fascinatna a duplo jeftinija od Kopaonika i Zlatibora - veliko interesovanje pred praznike
Danas se obeležava Međunarodni dan planina, a Srbija zaista ima čime da se ponosi. Jedna od najlepših planina u našoj zemlji svakako je šumovita Golija, koja je zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana i u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere. I upravo zbog svih ovih odlika, Golija je postaje jedna od najposećenijih destinacija u Srbiji. Veliko interesovanje za ovu planinsku lepoticu vlada i pred novogodišnje praznike. Ono što je čini još privlačnijom jesu cene prostupačnije u odnosu na druge zimske centre u Srbiji.
OVA SRPSKA PEĆINA JE PRAVO BLAGO: Jedan podatak je posebno zanimljiv (FOTO)
Danas se, zahvaljujući sprovedenim istraživanjima, sa priličnom sigurnošću može reći da su posve neobične životinsjke vrste obitavale na prostoru u okolini pećine Risovača
Tri kamena sarkofaga u podnožju Rajca kriju TAJNE DESPOTSKE PORODICE: Da li su u manastiru Vavedenje sahranjeni Đurađ i prokleta Jerina?
Crkvina ili Manastirina, ruševine su srednjevekovnog manastira, koje se nalaze u Slavkovici kod Ljiga, u podnožju Rajca. Kompleks je podignut krajem 13. ili početkom 14. veka, a pretpostavlja se da grobovi u narteksu crkve pripadaju despotu Đurađu Brankoviću, njegovoj supruzi Jerini i sinu Lazaru.
Komentari(0)