Na ovom pitomom, talasastom vencu nalazi se veliki broj autentičnih starih srpskih sela, do kojih nije došao moderan način života, a ljudi žive veoma skromno.
Gledićke planine se pružaju u pravcu severozapad-jugoistok u dužini od 35 km između Lepenice na severu, Gruže na zapadu, Levča na istoku i Zapadne Morave na jugu. Spadaju u red najviših i najdužih planina u Šumadiji. Dobile su naziv po selu Gledić, smeštenom u centralnom delu planine koje su bogate prirodnim lepotama, šumom, izvorima pitke vode, rečnim tokovima, pašnjacima, livadama, divljim životinjama i rudnim blagom (ugalj, gips, pirit, bakar, gvožđe…).
Na ovom pitomom, talasastom vencu nalazi se veliki broj autentičnih starih srpskih sela, do kojih nije došao moderan način života, a ljudi žive veoma skromno. Mnoge kuće ovih sela stare su i po više od 100 godina, a u njima se i dalje živi. Najviši vrh ove planine je Samar 922 metara nadmorske visine, a tu su još vrhovi: Jasenovita glava 906 metara nadmorske visine, Crni vrh 895 metara nadmorske visine, Šiljata stena 868 metara nadmorske visine itd.
View this post on Instagram
Nekada, dok je dolina Velike Morave zbog neregulisanih obale bila neprohodna, glavna saobraćajnica Balkana, stari carigradski drum vodio je kroz ove krajeve. Zato su tragovi starih naselja na Gledićkim planinama mnogobrojni, ali slabo ispitani. Zvuči neverovatno, ali čak četiri stara grada oko Gledićkih planina nose naziv Jerinin grad. Najveća koncentracija starih gradova je na Rudniku i Gledićkim planinama. Ali se jako malo o njima zna. Većina je zarasla u korov pa ih je teško naći.
Nadmorska visina između 300 i 700 metara idealna je za šljivike i to za stare autohtone sorte Crvena ranka – Šumadinka i Požegača koja se još održala u ovom kraju. Izuzetno je bogata pečurkama, lekovitim biljem i šumskim voćem: drenjinama, kupinama, jagodam, trnjinama, šipurkom, lešnicima, gloginjama…
View this post on Instagram
Istorijske, kulturne i arthitektonske vrednosti Gledićkih planina: manastiri Kamenac, Kalenić i Ljubostinja građeni u 15. veku i 16. veku. Nedavno asfaltiranim putem može se lepo stići od Kragujevca (izlaz preko Stanova i Grošnice) do Zapadne Morave. Planinski i seoski putevi su pogodni za pešačenje, planinski biciklizam i automobile.
U toku godine ovu planinu poseti veliki broj planinara iz čitave Srbije. „Gledićka transverzala“ je planinarska akcija koja se svake godine održava u organizaciji PD „Žeželj“ iz Kragujevca čije je sedište društva u Adžinim Livadama, selu na vrhovima Gledićkih planina. Atraktivne staze ove planine koristi i PD „Kamenac“ iz Gruže, kao i PD „Ljukten“ iz Trstenika za organizaciju svojih planinarskih akcija. Na Gledićkim planinama organizuju se i takmičenja u planinskom biciklizmu.
View this post on Instagram
(IZVOR: knicturizam.org.rs)
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Legenda o Nadi i Relji: kako je nastao Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Komentari(0)