MANASTIR GDE SE PATRIJARH PAVLE ZAMONAŠIO Ovčarko-kablarska klisura skriva mesto koje je od osnivanja bilo poznato po prepisivanju bogoslužbenih knjiga
U Podnožju planine Rudnik u klisuri Blagoveštenjske reke, kod mesta Stragare, nalazi se ovaj hram posvećen Blagoveštenju.
Manastir Blagoveštenje nalazi se na „ulaznim vratima“ u Ovčarsko-kablarsku klisuru, na mestu gde Zapadna Morava počinje da useca tesnac kroz planinske masive Ovčara i Kablara na putu ka Čačku. Okrenuto ka istoku – gleda niz reku, Blagoveštenje prema svojoj arhitekturi, zidnom slikarstvu, ikonostasu, riznici, ikonama i elementima kamenog i drvenog nameštaja predstavlja „reprezentativni primer materijalnih mogućnosti i monaškog ukusa u prvoj polovini 17. veka“, ocenjuju istoričari umetnosti.
shutterstock
Možda vas zanima:
STARA RASA KOJA VREDI ZLATA! Srbi veruju da nam je Bog dao ovog psa da nas čuva od zla
Ovaj pas, ako učestvuje u sukobu, iz njega izlazi ili mrtav ili kao pobednik. Kod nas poznat kao vučjak, Silvan, Zmaj, a Grci ga zovu drakontas
MESTO GDE SE LEČE TELO I DUŠA Srpska banja za koju su Rimljani znali da je lekovita
Ne samo da se, zahvaljujući delovanju termo-mineralnih voda, ovde mogu oporaviti ljudi koji pate od degenerativnih i reumatskih oboljenja, te kožnih i nakon sportskih povreda, već mogu okrepiti i svoju dušu posetom manastirima.
Možda vas zanima:
STARA RASA KOJA VREDI ZLATA! Srbi veruju da nam je Bog dao ovog psa da nas čuva od zla
Ovaj pas, ako učestvuje u sukobu, iz njega izlazi ili mrtav ili kao pobednik. Kod nas poznat kao vučjak, Silvan, Zmaj, a Grci ga zovu drakontas
MESTO GDE SE LEČE TELO I DUŠA Srpska banja za koju su Rimljani znali da je lekovita
Ne samo da se, zahvaljujući delovanju termo-mineralnih voda, ovde mogu oporaviti ljudi koji pate od degenerativnih i reumatskih oboljenja, te kožnih i nakon sportskih povreda, već mogu okrepiti i svoju dušu posetom manastirima.
Blagoveštenje je jedan od retkih ovčarsko-kablarskih manastira čiji su ktitori i vreme gradnje poznati. Zahvaljujući zapisu iznad zapadnih vrata zna se da je ovaj manastir podignut 1601/1602. „userdijem igumana kir Nikofora sa bratijom“. Crkva je sagrađena u duhu raške graditeljske škole, a narodno predanje pominje da je podignuta na temeljima starijeg hrama iz 12. ili 13. veka – savremenika manastira Bogorodice Gradačke u Čačku, čiji je ktitor knez Stracimir, brat velikog župana Stefana Nemanje.
Ovaj manastir je, od osnivanja, bio poznat po prepisivanju bogoslužbenih knjiga. Danas se u manastirskoj riznici čuva osam rukopisnih knjiga, uglavnom iz 16. veka: Trebnik iz 1570, Jevanđelje iz 1562, deceniju mlađe Beogradsko jevanđelje, nekoliko mineja… Tome treba dodati i bogoslužbene predmete, praznične ikone, vladičanski presto… Blagoveštenjsko jevanđelje iz 1372, koje je 1799. ponovo povezano u Blagoveštenju, danas se čuva u Beču.
shutterstock
Blagoveštenje je više puta stradalo i obnavljano u ratnim i prirodnim nepogodama. Početkom 20. veka manastir je sklopio ugovor sa „Električnim društvom Ovčar“ zbog probijanja tunela ispod Blagoveštenja, što je najverovatnije rastreslo manastirske temelje i dovelo do pucanja zidova hrama. Manastir je zbog toga od 1895. do 1906. bio van upotrebe.
Nov problem bili su planovi da se u Ovčarsko-kablarskoj klisuri podignu hidrocentrale, koji su počeli da se ostvaruju posle 1948, kada je blagoveštenska crkva, već načeta i nemačkim miniranjem mosta, stradala od detonacija prilikom postavljanja turbina. Manastir je u to posleratno doba i osiromašio – nova komunistička vlast oduzela je skoro celo manastirsko imanje. Za poslednju obnovu Blagoveštenja zaslužan je donedavni iguman arhimandrit Georgije (Dobrosavljević).
shutterstock
Odlukom nadležnog episkopa žičkog Justina (Stefanovića) Blagoveštenje je 4. juna 2015. postalo ženski manastir – arhimandrit Georgije je razrešen dužnosti igumana i imenovan za sveštenoslužitelja ovog manastira.
Tu se zamonašio patrijarh Pavle.
shutterstock
Ulaz u Ovčarsko-kablarsku klisuru sa požeške strane zapravo čuva pećina Kađenica, na desnoj obali Zapadne Morave, uzvodno od Ovčar Banje i manastira Blagoveštenje. Iza pećinskog otvora, koji se teško uočava sa reke, širi se velika dvorana sa kriptom i ozidanom oltarskom apsidom oslikanom predstavom Hristovog raspeća, koja povezuje dva sarkofaga sa kostima srpske dece i staraca iz zbega koji su Turci ugušili dimom 1815. u ovoj pećini tokom bitke za Čačak u Drugom srpskom ustanku. Zbog toga se i zove Kađenica. Uređena je na inicijativu vladike Nikolaja, koji ju je osveštao 13. oktobra 1940. godine. Blagoveštenjsko monaštvo stara se da se svake godine na Vidovdan u Kađenici služi parastos.
Manastir Blagoveštenje na mapi:
Ruku nisam mogla da pomeram, ovde sam se oporavila: Lekovite vode u Ovčar Banji, smeštena na sat i po od Beograda u prelepom delu Srbije
Ovčar Banja pored aktivnog odmora, uživanja u prirodi i zelenom pogledu, turistima pruža i lek u sastavu njenih termalnih voda koje prolaze kroz vulkanske stene, nepromenljivog sastava sa stalnim temperaturama. Dugo je čuvena voda Ovčar Banje lečila reumatske tegobe brojnim turistima, nakon decenije, ponovo je vratila svoju svrhu u vidu zdravlja.
RESAVSKA PEĆINA Lepotica okićena nakitom starim 45 MILIONA GODINA! Idealna za posetu u toku predstojećih praznika
Resavska pećina je zaštićeni spomenik prirode i svrstava se u zaštićeno područje prve kategorije (prirodna dobra nacionalnog značaja). Resavska (Divljakovačka) pećina je pećina u centralnoj Srbiji na 20 km od Despotovca, u krečnjačkom brdu Babina glava, na obodu kraškog polja Divljakovac, kod sela Jelovac. Spada među najveće i najlepše pećine u Srbiji. Duga je 4,5 km.
SRPSKI KOVIN Mesto značajno za Srbe, iznenadićete se gde se nalazi, nije u Srbiji!
Srpski Kovin ili Racki Kovin (mađ. Ráckeve — Rackeve) je mesto u Mađarskoj, smešteno na ostrvu Čepel, 40 km južno od Budimpešte, u Peštanskoj županiji. Ovo malo turističko mesto je veoma posećeno zbog zanimljivih istorijskih i kulturnih spomenika.
Jedna od najlekovitijih planina u Srbiji, a malo ko za to zna: Na Javor dolaze astmatičari, anemični i oni sa slabim imunitetom - iz prirodne oaze odlaze preporođeni
Priprema za predstojeće praznika uveliko su počele, pa su smeštajni kapaciteti na popularnim turističkim lokacjama na zapadu Srbije skoro popunjeni. Međutim, netaknuti i nedovoljno iskorišćen turistički biser smestio se kod Ivanjice, a to je planina Javor.
Sokobanjski vazduh leči: Ako želite da odmorite i dušu i telo, ovde dođite! (FOTO)
Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen, rekao je Ivo Andrić o ovom srpskom gradu
Komentari(0)