Zašto a kupujete đumbir kada možete sami da ga uzgajate? Đumbir posadite sami i pratite ovo uputstvo, bićete iznenađeni koliko je to lako.

Đumbir ima dugu istoriju medicinske upotrebe. Đumbir sadrži gingerol, shogaol, zingiberen i niz drugih korisnih jedinjenja. Pre mnogo vekova, ova biljka se koristila za lečenje raznih bolesti.

Danas se preciznije bori protiv ozbiljnih prehlada, ali se redovna konzumacija đumbira i dalje može nazvati efikasnom u smislu održavanja imunog sistema, poboljšanja funkcionisanja mozga, gastrointestinalnog trakta i drugih organa.

Ako ste kupili komad đumbira ne mora nužno da završi u čaju, supi ili nekom napitku. Taj čvornovati, ružni komad je zapravo idealna biljka koja ne zahteva savršenstvo, već samo malo pažnje i strpljenja. Da đumbir posadite sami kod kuće, ne treba vam seme ili prethodno iskustvo, dovoljan je komad svežeg đumbira.

Đumbir koji kupujemo zapravo nije koren već podzemna stabljika, odnosno rizom. Na ovoj strukturi nalaze se mali, zaobljeni pupoljci koji su ključni za ceo proces. Ovi pupoljci su potencijalne tačke iz kojih će izrasti nova biljka.

Prilikom izbora komada đumbira za sadnju, važno je primetiti barem jedan takav pupoljak. Što ih je više, veća je šansa za uspešan rast, ali čak je i jedan dovoljan.

Proces sadnje đumbira

Prvi korak se dešava pre sadnje. Namakanje komada đumbira u vodi dvadeset četiri sata je konkretan način da se podstakne biljka da se aktivira. Tokom ovog vremena, rizom apsorbuje vlagu i počinje da shvata da su uslovi povoljni za rast.

Sama sadnja ne zahteva složenu tehniku, dovoljno je da đumbir posadite u rastresito, dobro drenirano zemljište, na dubinu od oko dva do tri centimetra. Pupoljak treba da bude okrenut nagore jer će iz njega izrasti prvi izdanci. Zemlja treba da bude vlažna, ali ne i natopljena. Previše vode može izazvati truljenje pre nego što biljka uopšte ima priliku da raste. U ovoj fazi sve se svodi na ravnotežu između vlage i vazduha.

Đumbir ne traži direktnu sunčevu svetlost, već svetlost koja dolazi indirektno, filtrirana kroz prostor. Ovi uslovi ga podsećaju na njegovo prirodno stanište, gde raste u toplim, vlažnim područjima, zaklonjen drugim biljkama. Povremeno lagano prskanje će pomoći u održavanju optimalnog nivoa vlage dok biljka još nije razvila sopstveni sistem za crpljenje vode iz zemlje.

Kada se konačno pojave prvi izdanci, zeleni vrhovi koji probijaju površinu zemlje znak su da je proces bio uspešan i da biljka sada ulazi u fazu aktivnog rasta. U to vreme se menjaju i njene potrebe. Đumbir traži toplinu i više svetlosti, ali i dalje ne može da toleriše direktnu, jaku sunčevu svetlost. Idealno je mesto koje pruža toplinu i difuznu svetlost je, na primer, pored prozora okrenutog ka istoku ili zapadu.

Kako biljka raste, razvija dugačke, uspravne stabljike sa uskim listovima koji podsećaju na tropske biljke. Iako nadzemni deo izgleda pomalo krhko, prava vrednost nastavlja da se razvija ispod površine. Rizom se postepeno širi, zgušnjava i stvara nove izdanke, čime se zapravo razmnožava.

Vreme berbe

Vreme žetve ne određuje kalendar, već sama biljka. Nakon otprilike osam do deset meseci, listovi počinju da žute, a stabljike polako opadaju ka zemlji. Ovo je prirodni kraj ciklusa rasta. Ovo je način na koji vam biljka daje do znanja da je spremna.

Kada dođe vreme za berbu, jednostavno pažljivo iskopajte rizom iz zemlje. Ono što pronađete često nadmašuje početni komad koji ste posadili. Novi, sveži đumbir može se odmah koristiti ili ponovo posaditi, nastavljajući ciklus. Jedan komad đumbira je izvor beskrajnog prinosa.