NEPRESUŠNI IZVOR PREDMETA KOJI DATIRAJU IZ ANTIČKOG DOBA Često se dešavalo da sasvim slučajno pronađu neki od predmeta za koji se ispostavi da datiraju upravo iz rimskog doba

M. M.

10:33

Ostale vesti 0

Područje planine Rudnik, koja se nalazi u samom srcu Srbije, od davnina je bilo naseljeno brojnim narodima i civilizacijama

NEPRESUŠNI IZVOR PREDMETA KOJI DATIRAJU IZ ANTIČKOG DOBA Često se dešavalo da sasvim slučajno pronađu neki od predmeta za koji se ispostavi da datiraju upravo iz rimskog doba
Rina

 

Tragovi arheologa sežu čak i u praistorijsko doba, a Kelte su na šumovitim padinama zamenili Rimljani. Brojni tragovi materijalne kulture danas dokazuju da je na Rudniku bilo veliko rimsko naselje.

Njih je prvi otkrio Janko Šafarik, koji je prva arheološka istraživanja obavio upravo na Rudniku 1865 godine. Svi ti nalazi dokazuju da su Rimljani  imali rudnike na ovoj planini, eksploatisali su najviše rudu bakra i srebra i od toga živeli.

Rina

Rudarske kolonije

Bili nastanjeni u rudarskim kolonijama, a molili se u hramovima i tražili zaštitu od opasnosti u podzemnim jamama rudnika. Pored starih rudarskih okana, pronađeni su ostaci rimskog hrama posvećenog boginji Majci zemlje. Hram je ranije porušen, pa ga je rimski car Septimije Sever obnovio u III veku.

„Na zapadnoj strani Prlinskog visa, u ruševinama antičkog hrama koji se nalazio u blizini starih rudnika, otkrivena je ploča isklesana od belog mermera, oštećena u gornjem levom uglu. Na natpisu se pominju imena dva kolona, kao i upravnik regije i rudnika Kasije, čijom brigom je obnovljeno svetilište. Obnova hrama se datuje u prve godine vladavine Septimija Severa (193-211), kada je prolazio ovim krajem u dva navrata 193. i 196. godine. Posle restauracije izvršene u beogradskom Narodnom muzeju, ploča Septimija Severa je od 2009. godine u stalnoj postavci Muzeja rudničko-takovskog kraja“, izjavio je za RINU direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja Aleksandar Marušić.

Rina

Nastala u II veku

Međutim, Rimljani ne samo da su na Rudniku kopali rudu već su imali i svoje livnice u kojima su nastajali jedinstveni umetnički predmeti. Jedan od najzanimljivijih i najreprezentativnijih predmeta koji su pronađeni na Rudniku jeste naga ženska figurina izrađena od bronze. Pronašao ju je 2001. godine na svom imanju Duško Mirković. Pretpostavlja se da je nastala na prelazu iz I u II vek.

„Figurina koju Rudničani nazivaju „Rudnička lepotica” i „Rudnička Venera” izlivena je u tehnici punog livenja, duga je 10 cm, a teška 116 grama. Izvanredan je predmet ove vrste koji snažno uzbuđuje posmatrača svojom lepotom. Statueta se po inspiracijama koje su nadahnule umetnika na ovakvo stvaranje vezuje za krug Praksitelove umetnosti. Po rečima Duška Mirkovića, na istom mestu je ranije pronađena i kompozicija koju su činili tri konja, kola i ratnik sa kopljem u ruci. Tropreg je bio poklonjen osnovnoj školi u ovom mestu, ali je vremenom izgubljen”, kaže arheološkinja Ana Cicović.

Rina

Pune ruke posla za sve meštane

Osim arheologa pune ruke posla na ovoj planini imaju i meštani. Često se dešavalo da sasvim slučajno pronađu neki od predmeta za koji se kasnije ispostavi da datiraju upravo iz rimskog doba. Mnogi neretko i danas dolaze sa detektorima u nadi da će pronaći neko blago, a velika je verovatnoća da sa ove planine i odu punih džepova.

„Šetao sam u blizini svog imanja, za koje sam i ranije čuo da se tu nalazilo staro rimsko groblje. Sasvim slučajno sam ispred mene ugledao predmet koji je ličio na kašiku, prišao sam i uzeo je. Ispostavilo se da to jeste bila kašika iz rimskog doba iz vremena imperatora Klaudija, jer se na njoj nalizio njegov grb. Dugo sam razmišljao šta da uradim sa njom, ali na kraju sam je poklonio“, priča Budimir Vasić meštanin Rudnika.

Ostaci jednog od najstarijih rudnika kog su eksploatisali kako praistorijski ljudi tako i Rimljani nalaze se i danas na vrhu Prljuša. U njemu se eksploatisala ruda bakra, a meštani kažu da je ovaj lokalitet i danas prepun dragog kamenja, ali i da se mogu pronaći ostaci rimskog carstva. Tokom arheoloških istraživanja koja su sprovedena, pronađena  je i prva tipična rudarska šahta, sa dva uska ulaza  i ventilacionim otvorom uklesanim u stenu. Dosadašnja iskopavanja  na Prljuši iznedrila su na destine naučnih radova i prezentacija na različitim domaćim i međunardnim konferencijama, a ovaj lokalitet poslednjih godina  je postao i izuzetno zanimljiv posetiocima i zaljubljenicima u arheologiju, a 2017. godine i zvanično je zaštićen odlukom Vlade RS kojom se utvrđuje kao arheološko nalazište.

(IZVOR: rina.rs)

POVEZANE VESTI
Tagovi:
Janko Šafarik rimljani Rudnička venera Rudnik

Komentari(0)

Loading