SAMO ŠTO NE PROPEVA Svi dobitnici priznanja ovekovečeni su na kamenoj gromadi, nazvanoj pesnička stena (FOTO/VIDEO)
Selo Mrčajevci u srcu Šumadije, opevano je mnogim pesmama, ali je i rodno mesto brojnih umetnika koji su tu odrasli i napisali prve stihove.
Prema rečima meštana, teško da se u ovom pitomom mestu na obali Zapadne Morave može naći kuća bez svirača, pevača ili tekstopisca.
"Ja sam video da u jednom trenutku u Mrčajevcima imamo jedanaest pesnika i okupio sam ih sa željom da osnujemo književno društvo "Mrčajevci", i mislim da u Srbiji po koncepciji onako kako smo mi to zamislili nema ništa slično, jer se sama manifestacija "Pesničkih susreti" koja je ove godine obeležena u znaku jubileja 20 godina dešava na otvorenom prostoru, a broj pesnika koji je prošao za sve ove godine je preko 3100. Kada smo osnovali udrženje bilo je devet nas osnivača, danas je taj broj porastao na 40 stalnih članova“, rekao je za RINU, Lune Levajac jedan od osnivača udruženja.
FOTO:RINA
Ovaj pesnik je bio na čelu pesničke brigade koja za proteklih 20 godina, na visu iznad sela, okuplja najpoznatije domaće i strane stihotvorce srpske poezije kao što su Matija Bećković, Milovan Vitezović, Petar Pajić, Zorica Arsić. Ustanovljena je i nagrada na manifestaciji „Povelja Morave“, i ovakvo priznanje prvi put dodeljenjo je 2003. godine.
Možda vas zanima:
Mali Uroš iz Mrčajevaca je čudo od deteta, osmislio pametnog robota koji će biti od koristi čovečanstvu u budućnosti
Od tatine lemilice do humanoidne robotike
NESTAŠNI VEPAR SAM OTVARA VRATA Pokušao je da uđe na kapiju nakon što je ispao iz prikolice (FOTO/VIDEO)
Da nema smrti bez sudnjeg dana pokazalo se i na primeru veprića Gara. Kupci iz Požege po njega su došli u Mrčajevce, a kada su ga pošteno platili i natovarili u prikolicu, krenuli su nazad.
Možda vas zanima:
Mali Uroš iz Mrčajevaca je čudo od deteta, osmislio pametnog robota koji će biti od koristi čovečanstvu u budućnosti
Od tatine lemilice do humanoidne robotike
NESTAŠNI VEPAR SAM OTVARA VRATA Pokušao je da uđe na kapiju nakon što je ispao iz prikolice (FOTO/VIDEO)
Da nema smrti bez sudnjeg dana pokazalo se i na primeru veprića Gara. Kupci iz Požege po njega su došli u Mrčajevce, a kada su ga pošteno platili i natovarili u prikolicu, krenuli su nazad.
Možda vas zanima:
Mali Uroš iz Mrčajevaca je čudo od deteta, osmislio pametnog robota koji će biti od koristi čovečanstvu u budućnosti
Od tatine lemilice do humanoidne robotike
NESTAŠNI VEPAR SAM OTVARA VRATA Pokušao je da uđe na kapiju nakon što je ispao iz prikolice (FOTO/VIDEO)
Da nema smrti bez sudnjeg dana pokazalo se i na primeru veprića Gara. Kupci iz Požege po njega su došli u Mrčajevce, a kada su ga pošteno platili i natovarili u prikolicu, krenuli su nazad.
„Simbolično smo želeli da Morava koja protiče kroz naše Mrčajevce i koja je deo svakog njenog stanovnika dodeli priznanje pesniku koji je zaslužuje. Prisutni su i strani i domaći pesnici, i kada prvi put ustanovili ovo priznanje , uručeno je Radomiru Andriću i Adrianu Paunesku iz Rumunije, i za svo ovo vreme od 42 dobitnika imamo 24 srpskih pesnika koji su primili priznanje, a ostalo su strani državljani“, kazao je Levajac.
Svi dobitnici priznanja ovekovečeni su na kamenoj gromadi, nazvanoj pesnička stena na kojoj se upisuju imena svih dosadašnjih pobednika i na taj način oni postaju besmrtni.
„Dosta je srpskih književnika koji su zazeli mesto baš ovde, recimo Ljubivoje Ršumović, Matija Bećković, Petar Pajić kao šest predsednika udruženja Srbije čija se imena nalaze na ovoj ploči. Na ove dve stene koje su dovučene sa planine Bukovik teške oko sedam tona ostaće večno zapisano svih zaslužnih imena srpske književnosti, i time smo zaokružili 20 godina pesnikovanja, ponosni što u jednom selu kraj Morave ovakva jedna manifestacija dešava“, kazao je Levajac.
Ali do počasnog mesta na ovoj steni nije lako stići, svaki pesničar i liričar mora dati sve od sebe u areni pod otvorenim nebom i to baš u Mrčajevcima koja se nalazi nedaleko od kuće slavnog Obrena Pjevovića koji je svojim stihovima zadužio Šumadiju.
„Na pesničkom trgu koji ima prečnik oko 14 metara sa tri nivoa tribina za sedenje napravljen je trajno, i u centralnom delu se nalazi obeležje pesničkih susreta, i ostaće trajno pokolenjima koja koja dolaze, da se večno opisuju Šumadiju i Srbiju najlešnjim narodnim stihovima“, dodao je Levajac.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Guča – festival trube koji svake godine okuplja ceo svet
Najveći trubački spektakl Balkana gde muzika, tradicija i veselje ne prestaju
Nisu samo maline - i zlatiborska pršuta je pravi srpski brend: Ovo selo je prestonica suvomesnatih proizvoda, još jedna čuvena "Pršutijada" zakazana u Mačkatu
Ovogodišnja čuvena i tradicionalna Pršutijada u zlatiborskom selu Mačkat biće održana od 14. do 16. februara u porti crkve Svetog Proroka Ilije . Zlatiborska Pršutijada datira od 2001. godine kada je u crkvenom domu u Mačkatu održana izložba na prvom Sajmu užičke pršute kako je tada manifestacija nazvana, da bi kasnije dobila sadašnji popularni naziv.
Sjajna slika iz srpskog sela: Nakon tri decenije u Žaočane stiglo lutkarsko pozorište, mališani oduševljeni pričom o pravoslavlju
U čačanskom selu Žaočani, meštanke su se udružile iz tri podjelička sela i osnovale Udruženje „Ljubav na seoski način", a u seoskom Domu kulture uz podršku Centra za negovanje tradicije organizovano je lutkarsko pozorište na kome su nastupali glumci iz Kragujevca.
Pokažite da ste hrabri, odani veri i tradiciji: Počele prijave za plivanje na Bogojavljenje u Čačku, manifestacija započinje prazničnom liturgijom i litijama
U susret velikom pravoslavnom prazniku Bogojavljenju u nedelju 19. januara u Čačku biće održano tradicionalno plivanje za zaleđeni Bogojavljenski krst.
Ovo je najbolja turistička manifestacija u Srbiji ove godine: Drinska regata okitila se laskavim priznanjem, desetine hiljada posetilaca dođe u Bajinu Baštu samo zbog nje
Bajinobaštanska „30. Drinska regata” proglašena je za zvanično najbolju turističku manifestaciju u Srbiji za 2024. godinu u tradicionalnom izboru koji pri kraju svake godine organizuje Turistička organizacija Srbije. „Turistički cvet”, najprestižniju turističku nagradu, bajinobaštanski karneval na vodi dobio je po drugi put za 39. godina koliko se ova nagrada dodeljuje najboljima u turizmu.
Komentari(0)