MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM SKULPTURE OD TERAKOTE „TERRA“ Jedinstvena izložba radova od pečene gline u Kikindi (FOTO/VIDEO)
„Terra“ je jedinstvena vajarska kolonija u kojoj nastaju monumentalne terakotne skulpture za otvoreni proctor. Učesnici kolonije su najuspešniji svetski vajari.
Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti velikog formata „Terra” osnovan je 1982. godine od strane akademskog vajara Slobodana Kojića. Od tada se održava svake godine od 01. do 31. jula u Kikindi, u prostoru nekadašnje fabrike crepa – objektu industrijske arhitekture izgrađenom 1895. godine.
Terakota ili isto terra cotta (lat.: „pečena glina“) je vrsta keramike. Upotrebljava se za izradu keramike vodovoda ili dekoraciju građevina. Ima zagasitonarandžastu boju.
Shutterstock/Terra cotta, pečena glina
Na simpozijumu „Terra” svake godine učestvuje od pet do osam umetnika iz Srbije i inostranstva. Kada je reč o skulpturi u terakoti velikog formata i savremenoj umetnosti, simpozijum „Tera” jedinstven je na svetu.
Tokom ove četiri decenije „Terra” nastoji da sve svoje učesnike „uvede“ u jedan specifičan proces stvaranja koji nije moguće realizovati u redovnoj ateljerskoj praksi: vajarima je ponuđena mogućnost svojevrsnog stručnog usavršavanja te je zbog toga kikindski vajarski skup definisan kao – simpozijum.
Vajari su na kikindskom simpozijumu tokom svih ovih godina autentičnim skulptorskim načinom iskazali svoje reakcije i refleksije na društvena zbivanja, iako učesnicima „Terre” nikada nije bio postavljen ni jedan tematski ili koncepcijski zahtev.
Shutterstock/Terra cotta, skulptor
Reagujući na sva ta zbivanja, ažurno delajući na Internacionalnom simpozijumu skulpture „Terra” u Kikindi, vajari su svojim oblicima pronicali u duh vremena: u osamdesetim su komentarisali dihotomnost tadašnjeg doba: ekspresivnom formom su protestvovali protiv tadašnjeg stanja sveta ali su, istovremeno, tom istom gestualnošću, ekstatično slavili život. Potom su se konstrukcijom suprotstavljali opštoj destrukciji koja je vladala nekadašnjim jugoslovenskim prostorom fatalnih devedesetih, baš kao što su u tom desetleću nametnuli geometriju i formalnu jednostavnost oplemenjene načelima reda, sklada i harmonije – kao moguće modele za uređenje boljeg društva…
Do sada je na simpozijumu „Terra” učestvovalo oko 250 vajara iz 43 države.
Određen broj skulptura izložen je u javnim prostorima. U legatu čuvenog Internacionalnog bijenala savremene umetnosti u Veneciji nalazi se pet skulptura Borislava Nedeljković – Prodanović, Marijana Gvozdenović, Milorad Damnjanović, Mladen Marinkov, Slobodan Kojić. Monumentalna skulptura Nikole Vukosavljevića, Divlji Vepar trajno postavljen u Tašmajdanskom parku u Beogradu. U zgradi gradske uprave Kikinda postavljene su tri skulpture galerijskog formata Obelisk Đorđa Arnauta, Konjanik Antuna Babića i Oklopnik Milorada Damnjanovića dok se ispred glavnog ulaza nalaze dve monumentalne skulpture, Ratnik Nikole Koke Jankovića kao i Anđeo mira od japanskog autora Masanao Honda.
vikipedija/Biennale di Venezia, Glavni ulaz u park Đardine
Na gradskom trgu, u neposrednoj blizini galerije, nalaze se dva monumentalna rada, Petra Omčikusa i Ljubodraga Jankovića. U parku gradske bolnice nalaze se pet monumentalnih skulptura autora: Kouseija Fudžikija, Nute Doru, Valentine Dusavitskaje, Frančeska Rovijela i Numana Huseinbegovića.
A ostatak fundusa u javnom prostoru nalazi se u parku skulptura bivše fabrike crepa u kojoj se održava simpozijum.
vikipedija/Muzej Terra
Skulpture nastale na simpozijumima „Terra” prezentuju se publici na godišnjim izložbama koje se održavaju početkom jula svake godine u prostoru galerije „Terra” , kao i na delu gradskog trga. Otvaranje godišnje izložbe ujedno označava i svečani početak aktuelnog simpozijuma „Terra” .
Skulpture iz fundusa simpozijuma „Terra” izlagane su i na brojnim izložbama u mnogim gradovima u Srbiji i inostranstvu poput Beograda, Novog Sada, Pančeva, Subotice, Sarajeva, Banja Luke, Ljubljane, Ribnice, Karlovca, Bara, Venecije, Pariza, Temišvara, Rešice, Kečkemeta, Kiškunđfelehaza, Kapolču…
Čast da predstavlja jugoslovensku likovnu umetnost na 48. Bijenalu u Veneciji održanom 1999. godine pripala je i vajarima koji su bili deo Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti velikog formata „Terra”. Tom prilikom gradu Veneciji poklonjeno je pet skulptura, nastalih na simpozijumu kao deo fundusa „Terre. a njihovi autori predstavili su se sa sledećim radovima:
Borislava Nedeljković – Prodanović / Majka, 1997.
Marijana Gvozdenović / Helena, 1997.
Milorad Damnjanović / Oklopnik, 1988.
Mladen Marinkov / Drvo, 1986.
Slobodan Kojić / Kula, 1997.
Fabrika crepa "Toza Marković" u Kikindi na mapi:
Izvor: terra
Guča – festival trube koji svake godine okuplja ceo svet
Najveći trubački spektakl Balkana gde muzika, tradicija i veselje ne prestaju
Nisu samo maline - i zlatiborska pršuta je pravi srpski brend: Ovo selo je prestonica suvomesnatih proizvoda, još jedna čuvena "Pršutijada" zakazana u Mačkatu
Ovogodišnja čuvena i tradicionalna Pršutijada u zlatiborskom selu Mačkat biće održana od 14. do 16. februara u porti crkve Svetog Proroka Ilije . Zlatiborska Pršutijada datira od 2001. godine kada je u crkvenom domu u Mačkatu održana izložba na prvom Sajmu užičke pršute kako je tada manifestacija nazvana, da bi kasnije dobila sadašnji popularni naziv.
Sjajna slika iz srpskog sela: Nakon tri decenije u Žaočane stiglo lutkarsko pozorište, mališani oduševljeni pričom o pravoslavlju
U čačanskom selu Žaočani, meštanke su se udružile iz tri podjelička sela i osnovale Udruženje „Ljubav na seoski način", a u seoskom Domu kulture uz podršku Centra za negovanje tradicije organizovano je lutkarsko pozorište na kome su nastupali glumci iz Kragujevca.
Pokažite da ste hrabri, odani veri i tradiciji: Počele prijave za plivanje na Bogojavljenje u Čačku, manifestacija započinje prazničnom liturgijom i litijama
U susret velikom pravoslavnom prazniku Bogojavljenju u nedelju 19. januara u Čačku biće održano tradicionalno plivanje za zaleđeni Bogojavljenski krst.
Ovo je najbolja turistička manifestacija u Srbiji ove godine: Drinska regata okitila se laskavim priznanjem, desetine hiljada posetilaca dođe u Bajinu Baštu samo zbog nje
Bajinobaštanska „30. Drinska regata” proglašena je za zvanično najbolju turističku manifestaciju u Srbiji za 2024. godinu u tradicionalnom izboru koji pri kraju svake godine organizuje Turistička organizacija Srbije. „Turistički cvet”, najprestižniju turističku nagradu, bajinobaštanski karneval na vodi dobio je po drugi put za 39. godina koliko se ova nagrada dodeljuje najboljima u turizmu.
Komentari(0)