MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM SKULPTURE OD TERAKOTE „TERRA“ Jedinstvena izložba radova od pečene gline u Kikindi (FOTO/VIDEO)
„Terra“ je jedinstvena vajarska kolonija u kojoj nastaju monumentalne terakotne skulpture za otvoreni proctor. Učesnici kolonije su najuspešniji svetski vajari.
Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti velikog formata „Terra” osnovan je 1982. godine od strane akademskog vajara Slobodana Kojića. Od tada se održava svake godine od 01. do 31. jula u Kikindi, u prostoru nekadašnje fabrike crepa – objektu industrijske arhitekture izgrađenom 1895. godine.
Terakota ili isto terra cotta (lat.: „pečena glina“) je vrsta keramike. Upotrebljava se za izradu keramike vodovoda ili dekoraciju građevina. Ima zagasitonarandžastu boju.
Shutterstock/Terra cotta, pečena glina
Na simpozijumu „Terra” svake godine učestvuje od pet do osam umetnika iz Srbije i inostranstva. Kada je reč o skulpturi u terakoti velikog formata i savremenoj umetnosti, simpozijum „Tera” jedinstven je na svetu.
Tokom ove četiri decenije „Terra” nastoji da sve svoje učesnike „uvede“ u jedan specifičan proces stvaranja koji nije moguće realizovati u redovnoj ateljerskoj praksi: vajarima je ponuđena mogućnost svojevrsnog stručnog usavršavanja te je zbog toga kikindski vajarski skup definisan kao – simpozijum.
Vajari su na kikindskom simpozijumu tokom svih ovih godina autentičnim skulptorskim načinom iskazali svoje reakcije i refleksije na društvena zbivanja, iako učesnicima „Terre” nikada nije bio postavljen ni jedan tematski ili koncepcijski zahtev.
Shutterstock/Terra cotta, skulptor
Reagujući na sva ta zbivanja, ažurno delajući na Internacionalnom simpozijumu skulpture „Terra” u Kikindi, vajari su svojim oblicima pronicali u duh vremena: u osamdesetim su komentarisali dihotomnost tadašnjeg doba: ekspresivnom formom su protestvovali protiv tadašnjeg stanja sveta ali su, istovremeno, tom istom gestualnošću, ekstatično slavili život. Potom su se konstrukcijom suprotstavljali opštoj destrukciji koja je vladala nekadašnjim jugoslovenskim prostorom fatalnih devedesetih, baš kao što su u tom desetleću nametnuli geometriju i formalnu jednostavnost oplemenjene načelima reda, sklada i harmonije – kao moguće modele za uređenje boljeg društva…
Do sada je na simpozijumu „Terra” učestvovalo oko 250 vajara iz 43 države.
Određen broj skulptura izložen je u javnim prostorima. U legatu čuvenog Internacionalnog bijenala savremene umetnosti u Veneciji nalazi se pet skulptura Borislava Nedeljković – Prodanović, Marijana Gvozdenović, Milorad Damnjanović, Mladen Marinkov, Slobodan Kojić. Monumentalna skulptura Nikole Vukosavljevića, Divlji Vepar trajno postavljen u Tašmajdanskom parku u Beogradu. U zgradi gradske uprave Kikinda postavljene su tri skulpture galerijskog formata Obelisk Đorđa Arnauta, Konjanik Antuna Babića i Oklopnik Milorada Damnjanovića dok se ispred glavnog ulaza nalaze dve monumentalne skulpture, Ratnik Nikole Koke Jankovića kao i Anđeo mira od japanskog autora Masanao Honda.
vikipedija/Biennale di Venezia, Glavni ulaz u park Đardine
Na gradskom trgu, u neposrednoj blizini galerije, nalaze se dva monumentalna rada, Petra Omčikusa i Ljubodraga Jankovića. U parku gradske bolnice nalaze se pet monumentalnih skulptura autora: Kouseija Fudžikija, Nute Doru, Valentine Dusavitskaje, Frančeska Rovijela i Numana Huseinbegovića.
A ostatak fundusa u javnom prostoru nalazi se u parku skulptura bivše fabrike crepa u kojoj se održava simpozijum.
vikipedija/Muzej Terra
Skulpture nastale na simpozijumima „Terra” prezentuju se publici na godišnjim izložbama koje se održavaju početkom jula svake godine u prostoru galerije „Terra” , kao i na delu gradskog trga. Otvaranje godišnje izložbe ujedno označava i svečani početak aktuelnog simpozijuma „Terra” .
Skulpture iz fundusa simpozijuma „Terra” izlagane su i na brojnim izložbama u mnogim gradovima u Srbiji i inostranstvu poput Beograda, Novog Sada, Pančeva, Subotice, Sarajeva, Banja Luke, Ljubljane, Ribnice, Karlovca, Bara, Venecije, Pariza, Temišvara, Rešice, Kečkemeta, Kiškunđfelehaza, Kapolču…
Čast da predstavlja jugoslovensku likovnu umetnost na 48. Bijenalu u Veneciji održanom 1999. godine pripala je i vajarima koji su bili deo Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti velikog formata „Terra”. Tom prilikom gradu Veneciji poklonjeno je pet skulptura, nastalih na simpozijumu kao deo fundusa „Terre. a njihovi autori predstavili su se sa sledećim radovima:
Borislava Nedeljković – Prodanović / Majka, 1997.
Marijana Gvozdenović / Helena, 1997.
Milorad Damnjanović / Oklopnik, 1988.
Mladen Marinkov / Drvo, 1986.
Slobodan Kojić / Kula, 1997.
Fabrika crepa "Toza Marković" u Kikindi na mapi:
Izvor: terra
Lepota, talenat i šarm koji osvaja: Ovo su i zvanično najlepše devojke Gornjeg Milanovca, veče za pamćenje u prelepom ambijentu (FOTO)
Gornji Milanovac je postao scena elegancije, talenta i mladosti, jer je u ovom gradu održano polufinale izbora za „Miss Srbije 2025“. Ovaj događaj, koji se s pravom može nazvati susretom lepote i inteligencije, okupio je devojke koje su pored fizičke lepote pokazale i šarm, talenat, samopouzdanje i pronicljivost.
Važno obaveštenje za vozače: Izmena saobraćaja tokom manifestacije Sabor frulaša u Prislonici, saobraćajna policija će kontrolisati situaciju na licu mesta
U cilju bezbednog odvijanja saobraćaja tokom manifestacije Sabora frulaša „Oj Moravo“ u periodu od 26. do 27. jula 2025. godine u MZ Prislonica, predviđena je privremena izmena režima saobraćaja na opštinskom putu OP 123-20, uz postavljanje odgovarajuće vertikalne saobraćajne signalizacije.
Ovo je najposećenija opština na istoku Srbije, na hiljade gostiju tokom trajanja Etnofesta: Kladovo postaje popularna turistička destinacija
Stalno se povećava broj gostiju, ali i broj smeštajnih kapaciteta
Neverovatne slike sa zapada Srbije, rekom Drinom zaplovilo oko 20.000 ljudi: Najbolja žurka na Balkanu trenutno je u Bajinoj Bašti
Najveća žurka na reci na Balkanu ušla je u svoj zenit. Jutros tačno u 10 sati, u Bajinoj Bašti je započeo spektakularni spust Drinom, od Perućca do Rogačice, čime je 31. Drinska regata dostigla svoj vrhunac.
LILANJE: Običaj iz Zapadne Srbije STARIJI OD HRIŠĆANSTVA koji danas možete videti ako posetite OVAJ GRAD
Za veliki broj praznika u Srbiji vezuju se živopisni narodni običaji koji su i pored protoka vremena uspeli da opstanu i sačuvaju se do današnjih dana. Jedan od najveselijih i svakako vizuelno najlepših je – lilanje. A ono je poslednjih godina doživelo i svoju pravu renesansu i to u Loznici kroz jedan od najveselijih i izuelno najspektakularnijih festivala Srbije – LilaLo koji će se ove godine održati od 11. do 16. jula u ovom gradu. Organizator je Turistička organizacija grada Loznice, a pod pokroviteljstvom grada Loznice.
Komentari(0)