Danas se vitezovi mogu, osim na ekranima, videti i na nekim viteškim festivalima na kojima se okupljaju entuzijasti i zaljubljenici u moćne ratnike.
shutterstock
Ne postoji nijedna vojna formacija koja budi toliko interesovanje među ljubiteljima istorije, kao što je to slučaj sa vitezovima. Njihov oklop, dugi mačevi i plemeniti konji plene svojim izgledom i gracioznošću.
Templari, hospitalci i tevtonci su samo neki od poznatih redova vitezova, a najpoznatiji red vitezova sa našeg prostora je „Red Zmaja“, koji je stvoren na inicijativu Ugarskog kralja Žigmunda u naporima zaštite evropske kulture i evropskih hrišćanskih vrednosti od azijskog osvajača, Osmanske imperije.
Srbija je zemlja koja obiluje mitovima i mitološkim pričama koje su stvarane vekovima. Od junaka, vila, zlih i dobrih sila, do neprestane borbe dobra i zla stvarane su legende koje su na razne načine uticale na svest našeg naroda. Na primer dunavski ribari i alasi su verovali da je zmaj ostareli šaran koji kada dostigne određene godine izlazi iz vode i vine se u nebo i postaje zmaj.
Srbija je zemlja koja obiluje mitovima i mitološkim pričama koje su stvarane vekovima. Od junaka, vila, zlih i dobrih sila, do neprestane borbe dobra i zla stvarane su legende koje su na razne načine uticale na svest našeg naroda. Na primer dunavski ribari i alasi su verovali da je zmaj ostareli šaran koji kada dostigne određene godine izlazi iz vode i vine se u nebo i postaje zmaj.
Srbija je zemlja koja obiluje mitovima i mitološkim pričama koje su stvarane vekovima. Od junaka, vila, zlih i dobrih sila, do neprestane borbe dobra i zla stvarane su legende koje su na razne načine uticale na svest našeg naroda. Na primer dunavski ribari i alasi su verovali da je zmaj ostareli šaran koji kada dostigne određene godine izlazi iz vode i vine se u nebo i postaje zmaj.
Srbija je zemlja koja obiluje mitovima i mitološkim pričama koje su stvarane vekovima. Od junaka, vila, zlih i dobrih sila, do neprestane borbe dobra i zla stvarane su legende koje su na razne načine uticale na svest našeg naroda. Na primer dunavski ribari i alasi su verovali da je zmaj ostareli šaran koji kada dostigne određene godine izlazi iz vode i vine se u nebo i postaje zmaj.
Red je činilo 24 viteza, a prvi među jednakima je bio sin Lazara Hrebeljanovića, despot Stefan Lazarević. Kao iskusan i cenjen vitez, koji je osvajao prve nagrade na viteškim igrama u Konstanci, Stefan je zauzimao počasno mesto u osnivačkoj povelji „Reda Zmaja“.
Danas se vitezovi mogu, osim na ekranima, videti i na nekim viteškim festivalima na kojima se okupljaju entuzijasti i zaljubljenici u moćne ratnike. Od 2015. godine oko zidina zadužbine despota Stefana, Manasije, organizuje se viteški festival „Just out“,a domaćini su „Beli orlovi“.
Gde bolje organizovati jedan takav festival nego pored impresivnih zidina srednjovekovnog utvrđenja oko Stefanove zadužbine. Na festivalu gostuje dvadesetak zemalja sveta, među kojima su i Indija, Sudan, Japan, Iran, ali i komšijske balkanske države. Festival svake godine okuplja nekoliko stotina učesnika i više desetina hiljada posetioca.
Lepo vreme nam je stiglo ranije nego što smo ga očekivali, s njim radost koju nosi kao i želja za druženjima. Pred nama su narednih dana dve lepe manifestacije
Jedinstven adrenalinski izazov održan је u Arilju i predstavlja spoj prirode i sporta, a učesnicima pruža nezaboravnu iskustvo. Uz najčistiju reku u Srbiji - Rzav, profesionalni trkači i rekreativci su imali priliku da testiraju svoje granice spremnosti i izdržljivosti.
Džipijada Trgovište 2024 je jednodnevna off-road manifestacija koja će se održati 23. marta u organizaciji Turističke organizacije i opštine Trgovište.
Maglič je srednjovekovni zamak smešten u ibarskoj klisuri, 20 km južno od Kraljeva u Srbiji. Ovaj utvrđeni grad stoji na vrhu brda, oko kojeg reka Ibar pravi oštru okuku, čime podnožje brda okružuje sa tri strane. Zaravnjeni plato na kom je utvrđenje podignuto uzdiže se nekih stotinak metara iznad dna klisure i jedinog karavanskog puta koji je povezivao Moravsku dolinu i Kosovo polje.
Kobasicijada u Baču je tradicionalna gastronomska manifestacija koja okuplja ljubitelje domaćih suhomesnatih proizvoda. Ove godine, 16. marta, održava se 11. put u Gradskom parku u Baču. Na ovoj manifestaciji će se birati najukusniji kulen, kobasica, slanina i pečena kobasica.
Komentari(0)