Sigurno ste više puta prisustvovali ovom narodnom običaju.
Neki smatraju da cepanje treba da pokaže da (energetskoj) auri roditelja u ekspanziji dosadašnja odeća više nije odgovarajući omotač.
Drugi veruju da ovaj običaj vodi korene iz davnih vremena, kada se deca nisu rađala u porodilištima, već u kući, na ulici, u njivi, u šumi i drugim mestima.
Dete je trebalo da se uvije u neki komad tkanine zbog zaštite od hladnoće, a zbog nekog drugog verovanja se izbegavala ženska odeća kad god ima neka muška košulja u blizini.
Ako se dete rodi u kući, onda se odevni predmet uzimao iz ormana, a ako se porođaj dogodi napolju, onda se zaustavljao prvi muškarac koji se nađe u blizini, te bi se od njega uzimala košulja.
Veruje se, takođe, da se onima koji učestvuju u cepanju košulje, a to su radili samo muškarci muškarcima, prenosi neka vrsta sreće muškarcu koji je postao otac, i da će oni koji je cepaju isto postati očevi. Neki smatraju i da ovaj običaj potiče od verovanja da će onaj ko uzme delić iscepane košulje dobiti takođe isti pol deteta kao i otac čiju košulju cepaju, a opet, u da se, opet, u drugim krajevima verovalo i da to vodi ka dobijanju bebe suprotnog pola.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)