SLAVIMO PROROKA KOJI JE ČINIO ČUDA "Upozori bezbožnike da će brzo umreti ako se ne promene"
Sveti prorok Jezekilj bio je iz jevrejskog grada Sarira i kad je Navuhodonosor drugi put osvojio Jerusalim odveden je u ropstvo u Vavilon.
Kada je imao trideset godina, a bio već pet u ropstvu, javilo mu se čudesno priviđenje. Video je da se otvorilo nebo, sa severa je duvao jak vetar, iz tog pravca dolazio je veliki oblak, usred njega dizao se oganj, a oko njega blistala je svetlost. Usred tog oblaka pokazale su se četiri životinje, a svaka od njih je imala četiri lica - čoveka, lava, teleta i orla. Osim toga, životinje su imale po četiri krila, a pod njima čovečije ruke. Vidna su bila i četiri velika točka, po jedan uz svaku životinju. Životinje su mirno stajale kad se nad njima video presto, a na njemu presvetlo čovečije obličje, a oko njega sijanje slično duginom. Gospod se ubrzo obratio Jezekilju i rekao mu da treba da vrati bivše vernike na pravi put. Nakon što je to izgovorio dao mu je parče smotanog papira na kom je pisalo "Plač i naricanje i jaoh" i rekao mu da pojede taj papir. Pojeo je papir, koji mu je bio sladak kao med, a od tada je bio ispunjen proročkim duhom i blagodati.
Sedam dana je proveo razmišljajući o tome šta je video kad mu se Gospod opet javio i rekao mu da je njegov zadatak da upozori bezbožnike da će brzo umreti ako se ne promene. Upozoren je da će se njihovi gresi preneti na njega, ako im prethodno ne kaže šta ih čeka, ali ako ih upozori, a oni se ne promene, gresi će ostati njihovi.
Uskoro mu se opet javio Gospod, rekao mu da se zatvori u svoju kuću i da tamo provede neko vreme u ćutanju. Kako bi upozorio ljude, u toku tog ćutanja on je video poslednju opsadu i razorenje Jerusalima od Haldejaca, koja im se i dogodila nekoliko godina kasnije. Kako ljude ne bi obavestio samo rečju, nego i delom, Gospod mu je naredio da obrije glavu i bradu, da svoje vlasi razdeli na tri dela, jedan deo zapali, drugi isecka mačem, a treći razveje u vetar. Na taj način trebalo je da prikaže kako će Bog kazniti ljude koji ne žele se obrate iskrenom pokajanju. Prema prikazanju, trećina ljudi u vreme opsade Jerusalima će umreti od gladi i pomora, druga trećina stradaće od mača, a treća će biti rasejana po svetu. Sve se ovo kasnije tako i desilo.
Kada je sveti prorok Jezekilj bio u ropstvu u Vaviloniji, u to vreme je u Jerusalimu živeo sveti Jeremija. Iako su dva proroka bila udaljena, istovremeno su proricali opustošenje Jerusalima i mnoge druge stvari, što se i vidi u njihovim knjigama. Svedočio je Jezekilj u Vavilonu da su Jeremijina proročanstva istinita, a isto to je Jeremija govorio za njegova proročanstva. Zavedeni idolima, pokvareni Jevreji nisu verovali ni jednom durgom, pa su Jeremiju zlostavljali u Jerusalimu, a Jezekilja su mučili okovima u Vavilonu.
Pošto je jasno video kakvo neznaboštvo se dešava u Jerusalimu, Bog je Jezekilju rekao da će im odmazditi u gnevu svom, i neće ih žaliti oko njegovo, niti će se smilovati na njih, a kada stanu vikati iza glasa u uši njegove, neće ih uslišiti. Jezekilj je tad prorekao da će izaći šest naoružanih ljudi sa mačevima, a među njima i jedan čovek obučen u belu svešteničku odoru koji nosi jednu olovku, Gospod je njemu rekao: Prođi posred grada Jerusalima, i napiši znak na čelima onih ljudi, slugu mojih, koji pate u srcima svojim, uzdišu i plaču zbog bezakonja što se čine u ovome gradu; te izbranike moje sačuvaću od kazne. Nakon što je to video Jezakilj je pokušavao da neznabošce vrati na pravi put.
Pored toga Jezakilj je bio i veliki čudotvorac. Slično Mojsiju on je bio razdvojitelj voda. Naime, jednom kada su kod njega na reci Hovaru bili mnogi Jevreji, razbojnički su ih napali Haldejci. On je svojom molitvom učinio da se voda u reci razdvoji i pruži suv put gonjenim ljudima, da pobegnu na drugu stranu. Jevreju su prošli po suvom, a kad su Haldejci krenuli za njima, voda ih je sve prekrila.
U vreme velike gladi on je molitvama umnožio hranu ljudima i spasio smrti već iznemogle ljude.Jezekilj je svoj život završio mučeničkom smrću i to tako što ga je jevrejski starešina, videvši da ne odustaje od preobraćanja neznabožaca, ubio rastrgnuvši ga konjima. Narod je pokupio njegovo iskidano telo i sahranio ga na polju Maur.
(Alo)
Pročitajte još:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)