SLAVIMO PROROKA KOJI JE ČINIO ČUDA "Upozori bezbožnike da će brzo umreti ako se ne promene"
Sveti prorok Jezekilj bio je iz jevrejskog grada Sarira i kad je Navuhodonosor drugi put osvojio Jerusalim odveden je u ropstvo u Vavilon.
Kada je imao trideset godina, a bio već pet u ropstvu, javilo mu se čudesno priviđenje. Video je da se otvorilo nebo, sa severa je duvao jak vetar, iz tog pravca dolazio je veliki oblak, usred njega dizao se oganj, a oko njega blistala je svetlost. Usred tog oblaka pokazale su se četiri životinje, a svaka od njih je imala četiri lica - čoveka, lava, teleta i orla. Osim toga, životinje su imale po četiri krila, a pod njima čovečije ruke. Vidna su bila i četiri velika točka, po jedan uz svaku životinju. Životinje su mirno stajale kad se nad njima video presto, a na njemu presvetlo čovečije obličje, a oko njega sijanje slično duginom. Gospod se ubrzo obratio Jezekilju i rekao mu da treba da vrati bivše vernike na pravi put. Nakon što je to izgovorio dao mu je parče smotanog papira na kom je pisalo "Plač i naricanje i jaoh" i rekao mu da pojede taj papir. Pojeo je papir, koji mu je bio sladak kao med, a od tada je bio ispunjen proročkim duhom i blagodati.
Sedam dana je proveo razmišljajući o tome šta je video kad mu se Gospod opet javio i rekao mu da je njegov zadatak da upozori bezbožnike da će brzo umreti ako se ne promene. Upozoren je da će se njihovi gresi preneti na njega, ako im prethodno ne kaže šta ih čeka, ali ako ih upozori, a oni se ne promene, gresi će ostati njihovi.
Uskoro mu se opet javio Gospod, rekao mu da se zatvori u svoju kuću i da tamo provede neko vreme u ćutanju. Kako bi upozorio ljude, u toku tog ćutanja on je video poslednju opsadu i razorenje Jerusalima od Haldejaca, koja im se i dogodila nekoliko godina kasnije. Kako ljude ne bi obavestio samo rečju, nego i delom, Gospod mu je naredio da obrije glavu i bradu, da svoje vlasi razdeli na tri dela, jedan deo zapali, drugi isecka mačem, a treći razveje u vetar. Na taj način trebalo je da prikaže kako će Bog kazniti ljude koji ne žele se obrate iskrenom pokajanju. Prema prikazanju, trećina ljudi u vreme opsade Jerusalima će umreti od gladi i pomora, druga trećina stradaće od mača, a treća će biti rasejana po svetu. Sve se ovo kasnije tako i desilo.
Kada je sveti prorok Jezekilj bio u ropstvu u Vaviloniji, u to vreme je u Jerusalimu živeo sveti Jeremija. Iako su dva proroka bila udaljena, istovremeno su proricali opustošenje Jerusalima i mnoge druge stvari, što se i vidi u njihovim knjigama. Svedočio je Jezekilj u Vavilonu da su Jeremijina proročanstva istinita, a isto to je Jeremija govorio za njegova proročanstva. Zavedeni idolima, pokvareni Jevreji nisu verovali ni jednom durgom, pa su Jeremiju zlostavljali u Jerusalimu, a Jezekilja su mučili okovima u Vavilonu.
Pošto je jasno video kakvo neznaboštvo se dešava u Jerusalimu, Bog je Jezekilju rekao da će im odmazditi u gnevu svom, i neće ih žaliti oko njegovo, niti će se smilovati na njih, a kada stanu vikati iza glasa u uši njegove, neće ih uslišiti. Jezekilj je tad prorekao da će izaći šest naoružanih ljudi sa mačevima, a među njima i jedan čovek obučen u belu svešteničku odoru koji nosi jednu olovku, Gospod je njemu rekao: Prođi posred grada Jerusalima, i napiši znak na čelima onih ljudi, slugu mojih, koji pate u srcima svojim, uzdišu i plaču zbog bezakonja što se čine u ovome gradu; te izbranike moje sačuvaću od kazne. Nakon što je to video Jezakilj je pokušavao da neznabošce vrati na pravi put.
Pored toga Jezakilj je bio i veliki čudotvorac. Slično Mojsiju on je bio razdvojitelj voda. Naime, jednom kada su kod njega na reci Hovaru bili mnogi Jevreji, razbojnički su ih napali Haldejci. On je svojom molitvom učinio da se voda u reci razdvoji i pruži suv put gonjenim ljudima, da pobegnu na drugu stranu. Jevreju su prošli po suvom, a kad su Haldejci krenuli za njima, voda ih je sve prekrila.
U vreme velike gladi on je molitvama umnožio hranu ljudima i spasio smrti već iznemogle ljude.Jezekilj je svoj život završio mučeničkom smrću i to tako što ga je jevrejski starešina, videvši da ne odustaje od preobraćanja neznabožaca, ubio rastrgnuvši ga konjima. Narod je pokupio njegovo iskidano telo i sahranio ga na polju Maur.
(Alo)
Pročitajte još:
Upletanje sudbine: Verovanje da žena „uzima svetlost“ kada plete pre zore
U srpskoj narodnoj tradiciji, žene koje ustaju pre svitanja i pletu, šiju ili tkaju, ne rade samo ručni rad. Verovalo se da one tada „hvataju prvu svetlost dana“ i mogu, kroz nit, da upletu mir, zdravlje ili odgovor na pitanje koje još nije izgovoreno.
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Imena koja se ne izgovaraju u maju: Verovanje da neka imena „privlače senke“ ako se spomenu dok sve raste
U narodnoj tradiciji, maj je mesec kada se priroda širi, ali i kada reč ima posebnu težinu. Zato se u nekim selima nisu izgovarala imena pokojnika, nestalih i zaboravljenih – da se njihova senka ne vrati kroz misao, san ili tišinu u kući.
I Tito ga se plašio koliko su ga ljudi obožavali, izgradio pola Beograda: Živeo u očevoj kućici, a pomagao u svako doba
Branko Pešić, za mnoge najvoljeniji gradonačelnik Beograda, na čelu prestonice bio je punih devet godina i za to vreme uradio je velike stvari za naš glavni grad!
Komentari(0)