Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Stefana Lazarevića, despota srpskog, zajedno sa njegovom majkom, Svetom knjeginjom Milicom, monahinjom Evgenijom
Despot Stefan Lazarević je bio sin i naslednik svetog srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, koji je poginuo u bici sa Turcima na Kosovu 1389. godine, i kneginje Milice, koja je i sama bila pesnikinja.
Godine 1405. oženio je Jelenu, kći Frančeska II Gatiluzija, gospodara Lezbosa.
Na početku svoje vladavine, 1393. godine, Stefan je nosio titulu kneza.
Možda vas zanima:
SREĆAN SVETI STEFAN! Običaj nalaže da žene danas treba da urade JEDNU STVAR i to OBAVEZNO ĆUTEĆI
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog prvomučenika Stefana, arhiđakona prvobitne Jerusalimske crkve i srodnika apostola Pavla. Reč je o čestoj slavi među Srbima i danu za koji se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Sutra je veliki praznik, ovo ni pod tačkom razno ne smete da uzimate u ruke! Strogo je zabranjeno, veruje se...
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima
Možda vas zanima:
SREĆAN SVETI STEFAN! Običaj nalaže da žene danas treba da urade JEDNU STVAR i to OBAVEZNO ĆUTEĆI
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog prvomučenika Stefana, arhiđakona prvobitne Jerusalimske crkve i srodnika apostola Pavla. Reč je o čestoj slavi među Srbima i danu za koji se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Sutra je veliki praznik, ovo ni pod tačkom razno ne smete da uzimate u ruke! Strogo je zabranjeno, veruje se...
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima
Možda vas zanima:
SREĆAN SVETI STEFAN! Običaj nalaže da žene danas treba da urade JEDNU STVAR i to OBAVEZNO ĆUTEĆI
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog prvomučenika Stefana, arhiđakona prvobitne Jerusalimske crkve i srodnika apostola Pavla. Reč je o čestoj slavi među Srbima i danu za koji se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Sutra je veliki praznik, ovo ni pod tačkom razno ne smete da uzimate u ruke! Strogo je zabranjeno, veruje se...
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima
Kad je napunio 16 godina, majka mu je predala državu na upravljanje i povukla se u svoju zadužbinu, LJubostinju. Srpski Despot je postao 1402. godine.
Kako nije imao dece, 1426. godine na saboru u Srebrenici proglasio je sestrića Đurđa Brankovića za svog naslednika.
Despot Stefan Lazarević je iznenada umro od moždanog udara u toku lova, 1427. godine kod mesta Crkvine, koje pripada opštini Mladenovac.
Kontroverza oko toga je li despot Stefan Lazarević sahranjen u Manasiji ili Koporinu nije razrešena. Oba manastira su njegove zadužbine. SPC je zvanično potvrdila da su mošti u Koporinu despotove.
Kasnije je DNK analizom utvrđeno da je u Manasiji sahranjen bliski srodnik kneza Lazara i to je predstavljeno kao siguran dokaz da je u pitanju despot Stefan.
Međutim, na osnovu istorijskih izvora nije sporno da je u Manasiji sahranjen drugi sin kneza Lazara, despotov brat Vuk, čiji DNK je mogao biti pronađen tamo.
Verovanja
Na današnji dan trebalo bi otići u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku.
Prema narodnim verovanjima, koja se vezuju za ovaj praznik i sveca, nije preporučljivo dremati preko dana, kako se ne bismo do kraja godine bili pospani.
U nekim krajevima Srbije nije preporučljivo ići na kupanje i plivanje.
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)