Sutra je veliki praznik, ovo ni pod tačkom razno ne smete da uzimate u ruke! Strogo je zabranjeno, veruje se...
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu, Stefandan.
Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom.
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.
Možda vas zanima:
SREĆAN SVETI STEFAN! Običaj nalaže da žene danas treba da urade JEDNU STVAR i to OBAVEZNO ĆUTEĆI
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog prvomučenika Stefana, arhiđakona prvobitne Jerusalimske crkve i srodnika apostola Pavla. Reč je o čestoj slavi među Srbima i danu za koji se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Crkva i njeni vernici danas SLAVE PRENOS MOŠTIJU SVETOG STEFANA: Ovo je molitva
Pravoslavna crkva danas slavi otkriće i prenos moštiju svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana
Možda vas zanima:
SREĆAN SVETI STEFAN! Običaj nalaže da žene danas treba da urade JEDNU STVAR i to OBAVEZNO ĆUTEĆI
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog prvomučenika Stefana, arhiđakona prvobitne Jerusalimske crkve i srodnika apostola Pavla. Reč je o čestoj slavi među Srbima i danu za koji se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Crkva i njeni vernici danas SLAVE PRENOS MOŠTIJU SVETOG STEFANA: Ovo je molitva
Pravoslavna crkva danas slavi otkriće i prenos moštiju svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana
Možda vas zanima:
SREĆAN SVETI STEFAN! Običaj nalaže da žene danas treba da urade JEDNU STVAR i to OBAVEZNO ĆUTEĆI
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog prvomučenika Stefana, arhiđakona prvobitne Jerusalimske crkve i srodnika apostola Pavla. Reč je o čestoj slavi među Srbima i danu za koji se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Crkva i njeni vernici danas SLAVE PRENOS MOŠTIJU SVETOG STEFANA: Ovo je molitva
Pravoslavna crkva danas slavi otkriće i prenos moštiju svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana
Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov rođak Savle, kasnije apostol Pavle.
Stefanovu mučeničku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik.
Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil. Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom.
Običaji i verovanja
Najrasprostranjeniji je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Slamu nikako ne smete bacati, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć, pa je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja, u raklje drveća voćaka, u pčelinjak ili privredne zgrade. Za ovu slavu šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.
U šumadijskim selima se na Stevanjdan domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da, kako se kaže, poseče nerodna stabla. Uzmahne sekirom, a neko ko je s njim ga odvrati od seče, govoreći mu da ne seče, jer će ove godine da rodi, pa stavi rukovet božićne slame u raklje stabla.
I tako, od voćke do voćke, dok ne zakite slamom, radi pospešivanja rodnosti, sva stabla koja su prethodne godine omanula u rodu. Verovalo se da božićna slama štiti voćnjake od grada.
U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.
Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom. Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi (po tradiciji i običajima).
U šumadijskim selima se na Stevanjdan "polaze šljive". Domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da "poseče nerodno". Uzmahne sekirom, ali neko ko je s njim ga odvrati od seče govoreći da ne seče jer "rodiće ove godine". Zatim se stavi blagorodna slama u raklje svakog stabla koje je "podbacilo".
5 vrsta cveća za koje niste znali da su – jestive i vrlo zdrave! Pomažu kod visokog šećera, pritiska, stresa, zatvora...
Mnoge biljke koje nas okružuju imaju dokazane zdravstvene prednosti zbog kojih vredi probati da ih koristimo kao hranu.
Ibarska magistrala proglašena za drugu najsmrtonosniju saobraćajnicu na svetu: Ozloglašena deonica decenijama odnosi živote ali tome dolazi kraj
Od 2016. godine broj nesreća smanjen za 70 odsto
Vatrogasci, policija i Hitna pomoć dežuraju na novom autoputu evo i zbog čega: Otkrivamo šta znači "zlatni sat" i koliko je važan, dnevno ovom deonicom prođe preko 10.000 vozila
Nova deonica autoputa „Miloš Veliki“ od Pakovraća do Požege, otvorena 6. jula, već pokazuje prve rezultate. Značajno je smanjen saobraćaj kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, a bezbednost svih učesnika u saobraćaju podignuta je na najviši nivo. U javnosti je prethodnih dana aktuelna tema dežuranja službi Hitne pomoći na ovoj deonici auto-puta, a zamenik direktora JP „Putevi Srbije“, Miodrag Poledica, dao je odgovore na ta pitanja.
Suša drma, ali reka Rzav se još uvek dobro drži: Trenutni proticaj je 1.700 litara u sekundi, kad padne ispod 1400 tada slede restrikcije za Čačak i još četiri opštine
Još jedan tropski talas najavljen je u Srbiji, ali uprkos tome za sada još uvek nema restrikcija vode. U sistemu za vodosnabdevanje Rzav sa kog se vodom snabdeva pet lokalnih samouprava za sada je situacija stabilna. Vode ima dovoljno, te nema nikakvih ograničenja niti restrikcija isporuke pijaće vode na vodosistemu „Rzav”.
Smanjuje se rizik od izlivanja reke u Prijepolju: Ekipe Srbijavoda uređuju obale Lima - uklanjanje materijala i vegetacije, ravna se teren
Ekipe Javnog preduzeća „Srbijavode“ započele su radove na uređenju obale reke Lim, na potezu od ušća Mileševke do naselja Šarampov u Prijepolju.
Komentari(0)