Sutra je veliki praznik, ovo ni pod tačkom razno ne smete da uzimate u ruke! Strogo je zabranjeno, veruje se...
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu, Stefandan.
Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom.
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.
Možda vas zanima:
Danas je SVETI STEFAN, DESPOT SRPSKI: Ovo su običaji za vernike
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Stefana Lazarevića, despota srpskog, zajedno sa njegovom majkom, Svetom knjeginjom Milicom, monahinjom Evgenijom
OBIČAJ ZA SVETOG STEFANA Svaka domaća u slavski kolač treba da stavi ovo voće
Slavski kolač za Stevanjdan ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom. Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi (po tradiciji i običajima).
Možda vas zanima:
Danas je SVETI STEFAN, DESPOT SRPSKI: Ovo su običaji za vernike
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Stefana Lazarevića, despota srpskog, zajedno sa njegovom majkom, Svetom knjeginjom Milicom, monahinjom Evgenijom
OBIČAJ ZA SVETOG STEFANA Svaka domaća u slavski kolač treba da stavi ovo voće
Slavski kolač za Stevanjdan ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom. Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi (po tradiciji i običajima).
Možda vas zanima:
Danas je SVETI STEFAN, DESPOT SRPSKI: Ovo su običaji za vernike
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Stefana Lazarevića, despota srpskog, zajedno sa njegovom majkom, Svetom knjeginjom Milicom, monahinjom Evgenijom
OBIČAJ ZA SVETOG STEFANA Svaka domaća u slavski kolač treba da stavi ovo voće
Slavski kolač za Stevanjdan ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom. Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi (po tradiciji i običajima).
Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov rođak Savle, kasnije apostol Pavle.
Stefanovu mučeničku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik.
Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil. Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom.
Običaji i verovanja
Najrasprostranjeniji je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Slamu nikako ne smete bacati, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć, pa je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja, u raklje drveća voćaka, u pčelinjak ili privredne zgrade. Za ovu slavu šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.
U šumadijskim selima se na Stevanjdan domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da, kako se kaže, poseče nerodna stabla. Uzmahne sekirom, a neko ko je s njim ga odvrati od seče, govoreći mu da ne seče, jer će ove godine da rodi, pa stavi rukovet božićne slame u raklje stabla.
I tako, od voćke do voćke, dok ne zakite slamom, radi pospešivanja rodnosti, sva stabla koja su prethodne godine omanula u rodu. Verovalo se da božićna slama štiti voćnjake od grada.
U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.
Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom. Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi (po tradiciji i običajima).
U šumadijskim selima se na Stevanjdan "polaze šljive". Domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da "poseče nerodno". Uzmahne sekirom, ali neko ko je s njim ga odvrati od seče govoreći da ne seče jer "rodiće ove godine". Zatim se stavi blagorodna slama u raklje svakog stabla koje je "podbacilo".
SRBI SE NA IZVORU KOD VRANJA LEČE VEĆ 1.000 GODINA: Meštani tvrde da je voda blagodatna zbog blizine MIROTOČIVIH MOŠTIJU
Izvor Svetog Prohora Pčinjskog nalazi se na oko 200 metara od istoimenog manastira u blizini granice sa Makedonijom i prema priči meštana iz okolnih sela voda koja iz njega izvire ima blagodetno dejstvo na čovekov organizam.
Sutra je veliki praznik, ovo ni pod tačkom razno ne smete da uzimate u ruke! Strogo je zabranjeno, veruje se...
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima
Evo kako će tačno izgledati služenje obaveznog vojnog roka: Za one koji ne žele da rukuju oružjem ide posebna obuka
U toku je formiranje zdravstvenih komisija za regrutaciju koji će vršiti procenu sposobnosti svakog regruta
Srbi koji nađu paricu u česnici nesvesno prave veliku grešku, veruje se da blokira sreću: S njom ovo uradite za napredak
Česnica je neizostavni deo svake božićne treze, a u sebi nosi veliku simboliku.
Otac Radivoj objašnjava šta nikako ne sme da se radi na najradosniji hrišćanski praznik - Božić: Ovako deci činite zlo
Taj dan treba da služi za opuštanje, za razgovor sa porodicom. Treba odmarati i ne pričati o teškim temama
Komentari(0)