Sutra je veliki praznik, ovo ni pod tačkom razno ne smete da uzimate u ruke! Strogo je zabranjeno, veruje se...
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu, Stefandan.
Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom.
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.
Možda vas zanima:
SREĆAN SVETI STEFAN! Običaj nalaže da žene danas treba da urade JEDNU STVAR i to OBAVEZNO ĆUTEĆI
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog prvomučenika Stefana, arhiđakona prvobitne Jerusalimske crkve i srodnika apostola Pavla. Reč je o čestoj slavi među Srbima i danu za koji se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Crkva i njeni vernici danas SLAVE PRENOS MOŠTIJU SVETOG STEFANA: Ovo je molitva
Pravoslavna crkva danas slavi otkriće i prenos moštiju svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana
Možda vas zanima:
SREĆAN SVETI STEFAN! Običaj nalaže da žene danas treba da urade JEDNU STVAR i to OBAVEZNO ĆUTEĆI
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog prvomučenika Stefana, arhiđakona prvobitne Jerusalimske crkve i srodnika apostola Pavla. Reč je o čestoj slavi među Srbima i danu za koji se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Crkva i njeni vernici danas SLAVE PRENOS MOŠTIJU SVETOG STEFANA: Ovo je molitva
Pravoslavna crkva danas slavi otkriće i prenos moštiju svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana
Možda vas zanima:
SREĆAN SVETI STEFAN! Običaj nalaže da žene danas treba da urade JEDNU STVAR i to OBAVEZNO ĆUTEĆI
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog prvomučenika Stefana, arhiđakona prvobitne Jerusalimske crkve i srodnika apostola Pavla. Reč je o čestoj slavi među Srbima i danu za koji se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Crkva i njeni vernici danas SLAVE PRENOS MOŠTIJU SVETOG STEFANA: Ovo je molitva
Pravoslavna crkva danas slavi otkriće i prenos moštiju svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana
Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov rođak Savle, kasnije apostol Pavle.
Stefanovu mučeničku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik.
Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil. Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom.
Običaji i verovanja
Najrasprostranjeniji je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Slamu nikako ne smete bacati, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć, pa je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja, u raklje drveća voćaka, u pčelinjak ili privredne zgrade. Za ovu slavu šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.
U šumadijskim selima se na Stevanjdan domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da, kako se kaže, poseče nerodna stabla. Uzmahne sekirom, a neko ko je s njim ga odvrati od seče, govoreći mu da ne seče, jer će ove godine da rodi, pa stavi rukovet božićne slame u raklje stabla.
I tako, od voćke do voćke, dok ne zakite slamom, radi pospešivanja rodnosti, sva stabla koja su prethodne godine omanula u rodu. Verovalo se da božićna slama štiti voćnjake od grada.
U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.
Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom. Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi (po tradiciji i običajima).
U šumadijskim selima se na Stevanjdan "polaze šljive". Domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da "poseče nerodno". Uzmahne sekirom, ali neko ko je s njim ga odvrati od seče govoreći da ne seče jer "rodiće ove godine". Zatim se stavi blagorodna slama u raklje svakog stabla koje je "podbacilo".
DA LI JE ŠTETNIJI ŠEĆER ILI SO? Naučnici tvrde ovo, bićete totalno šokirani
Namirnice koje se dosta nalaze u hrani u skrivenom obliku dovode do toga da nismo zapravo svesni u kolikoj meri ih unosimo.
Mnogima je omiljena, ali jedna grupa ljudi treba da bude pažljiva sa LUBENICOM
Sa svojim sočnim crvenim mesom i osvežavajućim ukusom, lubenica nije samo ukusno voće (odnosno povrće) već je prava poslastica koja donosi olakšanje tokom vrelih letnjih dana.
ZAŠTO PARADAJZ PUCA I PRE BRANJA I 6 NAČINA DA TO SPREČITE: Savet iskustnih baštovana
Čim se paradajz "raspukne" dok je još na stabljici - to znači samo jedno: ubrzano propadanje
Gde greši srpski narod kad obeležava zadušnice? Sveštenik kaže da često imamo pogrešna uverenja kad idemo na groblje
Zadušnice su dan koji je određen da se snažnije i jasnije posvećemo mrtvim pokojnicima
Sutra su letnje Zadušnice: Ovo nikako ne nosite na groblje
Letnje Zadušnice, koje se u narodu nazivaju još i Duhovske, obeležavaju se uvek subotom i to pred praznik Svete Trojice (Duhovi ili Pedesetnica), što je 50 dana posle Vaskrsa i 10 nakon Spasovdana.
Komentari(0)