Majka mora da odigra kolo na grobu svog neoženjenog sina: Ovo je najšokantniji srpski običaj koji je ikada postojao
Najšokantniji srpski običaj, bio je tokom sahrane neoženjenog muškarca. Tada bi majka morala da odriga kolo, a tu nije kraj.
Bilo da se ovi običaji prenose sa kolena na koleno, ili se o njima šapuće po još nekim selima, neke stvari ipak zaslužuju da ostanu u prošlosti, a po svojoj bizarnosti "mrtvačka svadba" se sigurno ističe više u odnosu na druge.
Naše podneblje je poznato po najrazličitijim običajima od kojih se mnogi, na našu sreću, više i ne praktikuju - ali je definitivno zanimljivo o njima pričati.
Printscreen/Youtube
Mrtvačka svadba je najstrašniji običaj među strašnima, i najbizarniji među bizarnima, a praktikovao se, ako se ne praktikuje više danas, u istočnoj Srbiji. Negde se ovaj običaj nazivao i "crna svadba".
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Kako se tvrdi, među Vlasima, bio je red da ukoliko mladić umre neoženjen, njegova verenica ili druga devojka iz sela - treba da se venča sa pokojnikom! Ovakav brak bi važio godinu, a majka preminulog mladića mora da igra kolo na grobu svog sina.
Printscreen/Youtube
Mladić se oblači u odelu, a na ruku mu se stavlja prsten.
Naime, nekada se verovalo da ljudi koji nisu stupili u brak, ne mogu da pređu na onu stranu i završe svoj život. Većina hrišćanskih naroda ne upražnjava više neke od ovih bizarnih običaja, tako da neusmnjivo vuku korene iz paganizma ili sujeverja.
Printscreen/Youtube
Ipak, iako nas od nekih običaja podilazi jeza, postoje neke verzije koje se i danas upražnjavaju. Tako se na Zadušnice na groblje odnosi hrana i piće pokojniku, porodica nosi crninu za preminulim, a takođe, pokojnici se sahranjuju u svečanim odelima, veoma često sa vrednim predmetima.
U Srbiji je takođe postojao običaj da se neudate devojke sahranjuju u venčanicama ili u belim kovčezima.
(Blic)
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Komentari(0)